Nema\u010dka je pre 25 godina ukinula Paragraf 175 Krivi\u010dnog zakona. Od tada se homoseksualni kontakti izme\u0111u odraslih osoba vi\u0161e ne tretira kao krivi\u010dno delo. Ovo je pregled nema\u010dko-nema\u010dke istorije progona.<\/p>\n
Godina 1994. je u\u0161la u istoriju. Nelson Mendela je u Ju\u017enoafri\u010dkoj Republici polo\u017eio zakletvu kao prvi tamnoputi predsednik te zemlje. U Evropi je otvoren tunel za drumski saobra\u0107aj izme\u0111u Velike Britanije i Francuske, a i u Nema\u010dkoj se dogodilo ne\u0161to istorijski va\u017eno.<\/p>\n
Za nekada\u0161njeg saveznog dr\u017eavnog tu\u017eioca, Manfreda Brunsa to je bilo veliko olak\u0161anje. Bruns, koji je i sam homoseksualac, za ukidanje Paragrafa 175. se borio decenijama. 11. juna 1994. je kona\u010dno do\u0161ao taj dan: iz Krivi\u010dnog zakona je izbrisan takozvani ‘Paragraf o homoseksualcima’, na snazi jo\u0161 iz vremena kada je Nema\u010dka bila carevina. Tako je okon\u010dano zakonsko progonjenje homoseksualaca u Nema\u010dkoj koje je trajalo vi\u0161e od jednog veka.<\/p>\n
Nacisti\u010dki duh<\/strong><\/p>\n Osnivanjem Nema\u010dkog carstva 1871. godine, uveden je tzv. ‘Paragraf o homoseksualcima’, kako bi se kaznilo ‘protivprirodno bludni\u0161tvo’ izme\u0111u mu\u0161karaca kaznom do \u0161est meseci zatvora. Hitlerovi nacionalsocijalisti su to poo\u0161trili pa je bio dovoljan poljubac ili po\u017eudni pogled da bi neko kao homoseksualac zavr\u0161io u zatvoru. U slu\u010dajevima ‘te\u0161kog bluda’, pretila je zatvorska kazna u trajanju do deset godina.<\/p>\n Savezna Republika Nema\u010dka je nastavila da se \u010dvrsto pridr\u017eava zakonskih okvira iz nacisti\u010dkog vremena, dok se DDR vratila na staru verziju. Sa velikim \u017earom i uz pomo\u0107 nacisti\u010dke ‘ru\u017ei\u010daste liste’ , u Zapadnoj Nema\u010dkoj su sprovedeni procesi protiv stotina hiljada homoseksualca i izre\u010dene prekomerne zatvorske kazne.<\/p>\n Nekada\u0161nji dr\u017eavni tu\u017eilac Bruns je siguran: “Bez ponovnog ujedinjenja (dve Nema\u010dke prim. red.) ne bi do\u0161lo ni do ukidanja Paragrafa 175.” Jer, tobo\u017enji zaostali istok je na takozvanom okruglum stolu uspeo da se izbori da Paragraf 175 i Zakon o abortusu koji su va\u017eili u Zapadnoj Nema\u010dkoj – ne postanu svenema\u010dki zakoni<\/p>\n Bruns se prise\u0107a: “Zapadnonema\u010dko dru\u0161tvo je ve\u0107 uveliko bilo spremno za tako ne\u0161to, ali nisu ubile spremne partije CDU i CSU”. Dok se 80-ih godina pro\u0161log veka na televiziji u udranim terminima diskutovalo o tome kako to uop\u0161te \u017eive homoseksualci, u susednim zemljama, Francuskoj i Holadniji, to je bila normalnost. “Mnogim konzervativnim snagama u Nema\u010dkoj se homoseksualnost ne uklapa u njihovu sliku sveta”, kazao je Bruns. “Mnogi strahuju da se homoseksualnost mo\u017ee pro\u0161iriti poput po\u017eara.”<\/p>\n Strah da bude\u0161 otkriven<\/strong><\/p>\n Koliko je duga\u010dak put do jednakosti homoseksualaca u Nema\u010dkoj, najbolje pokazuje primer Manfreda Brunsa. Ro\u0111en 1934. u Lincu na Rajni u konzervativnoj katoli\u010dkoj porodici, ovaj pravnik je decenijama potisikivao svaku naznaku da bi mogao da bude homoseksualac: o\u017eenio se, postao otac troje dece, gradio uspe\u0161nu karijeru i \u010dak postao dr\u017eavni tu\u017eilac pri Ustavnom sudu u Karlsrueu.<\/p>\n “Ja sam to naravno u po\u010detku skrivao, tako\u0111e iz straha, da ne bih izgubio gra\u0111ansku egzistenciju i porodicu”, se\u0107a se on, “ali, onda je do\u0161ao trenutak kada to vi\u0161e nisam mogao da potiskujem”.<\/p>\n Kada je 1983. homoseksualnost na kratko postala politi\u010dka top-tema, Bruns se odlu\u010dio na skori Coming-Out. Kancelar Helmut Kol je upravo dobio izbore, kada se tada\u0161nji general Ginter Kisling morao konfrontirati sa optu\u017ebama da je homoseksualac. Takozvana Kisling-afera dovela je do prevremenog razre\u0161enja du\u017enosti zamenika vrhovnog komandanta NATO u Evropi.<\/p>\n Mediji su se okomili na tabu temu<\/strong><\/p>\n Za Brunsa, koji se prethodno poverio svojoj supruzi, to je bio trenutak da i u Saveznom ustavnom sudu iznese sve na videlo. Njegov pretpostavljeni, vrhovni dr\u017eavni tu\u017eilac Kurt Rebman, nije pokazao ni mrvu razumevanja. “\u010covek je bio neverovatno konzervativan i nije znao kako s tim da se nosi. Rebman me je prebacio u drugo odeljenje.”<\/p>\n Argumentacija: Bruns, koji se u tre\u0107em krivi\u010dnom odeljenju bavio pitanjima \u0161pijuna\u017ee, zbog svoje “devijantne seksualnosti” predstavlja bezbednsoni rizik. “Potom nekoliko godina nismo razgovarali”, se\u0107a se danas nekada\u0161nji dr\u017eavni tu\u017eilac.<\/p>\n Godinu dana kasnije \u010ditava Nema\u010dka je saznala da je Manfred Bruns homoseksualac. Dr\u017eavni tu\u017eilac je pozvan u jedan talk-show (“Drei nach Neun”) gde se razgovaralo na temu homoseksualnosti. “I onda me je voditeljka Lea Ro\u0161 pred uklju\u010denim kamerama pitala, iako je bilo dogovoreno da ne\u0107e biti pitanja o mom privatnom \u017eivotu, kako stvari stoje kod mene, s obzirom da imam i posebne dogovore sa suprugom.” Tablod Bild je odmah iza\u0161ao sa naslovom: “Dr\u017eavni tu\u017eilac Bruns obznanio: Ja sam gej!” Brunsov Coming-Out je \u017eestoko zaokupio politi\u010dke pokrete gejeva i lezbejki u Nema\u010dkoj.<\/p>\n