Moje ime je trans ime. Ja zapravo nemam pravo ime, jer ono koje mi je dato na ro\u0111enju nikad nisam osetila svojim. Moje ime je Camila (Kamila).<\/p>\n
Ja sam jedna transrodna osoba, ro\u0111ena i ba\u010dena u svet koji nikad nije bio moj. Ro\u0111ena sam u Bosni i Hercegovini, i celi \u017eivot sam \u017eivela u malom naselju na Bosanska Otoka reci Uni. Jo\u0161 kao mala osetila sam da nisam de\u010dak. Uvek sam se igrala barbikama, nikad loptama i auti\u0107ima kao ostali de\u010daci. Nisam imala \u017eelju igrati se s tim. Rasla sam u dru\u0161tvu drugih devoj\u010dica, jer me de\u010daci nikad nisu prihvatali. Uvek su me provocirali i napadali \u2013 po\u010dinje svoju pri\u010du za Danas Kamila, transrodna osoba, koja je iz Bosne i Hercegovine (BiH) nedavno pobegla u Srbiju i zatra\u017eila azil.<\/p>\n
Trenutno se nalazi u Centru za azil u Banji Kovilja\u010di i nada se da \u0107e Srbija biti njen spas i u\u010diniti joj \u017eivot lak\u0161im za razliku od BiH, \u201ekoja je to mo\u017eda mogla, ali nije htela\u201c.<\/p>\n
Ka\u017ee nam da je jo\u0161 u prvom razredu osnovne \u0161kole njena u\u010diteljica primetila da se \u201e\u010dudno\u201c pona\u0161a, i pozvala njenu majku i rekla joj \u201ekako nikad u \u017eivotu nije imala mirnijeg u\u010denika\u201c.<\/p>\n
\u2013 Naravno, rekla joj je i ovo \u010dega se pribojavala, no moje roditelje tada to nije zanimalo, mislili su da je to samo prolazna faza, da \u0107e sve do\u0107i na svoje kako budem odrastala. No, prevarili su se. Sa 15 godina, na moj ro\u0111endan, prijatelji su me pitali koja mi je najve\u0107a \u017eelja u \u017eivotu, a ja sam im odgovorila da bih najvi\u0161e volela da sam \u017eena. Od tog trena sam po\u010dela da gubim prijatelje. Bilo je i razumevanja, ali je ipak vi\u0161e bilo ismejavanja na moju bol. Roditelji su me shvatili, ali nikad mi nisu poku\u0161ali pomo\u0107i. Dok sam i\u0161la u gimnaziju, do\u017eivljavala sam stra\u0161ne probleme od drugih u\u010denika. Neki su me \u010dak i bojkotovali. U srednjoj \u0161koli sam od njih dobila novi nadimak \u2018\u0111avolica\u2019, a u osnovnoj su me zvali \u2018drvenom lutkom\u2019 \u2013 pri\u010da nam Kamila.<\/p>\n
Gimnaziju je zavr\u0161ila, ali njeni problemi nisu prestajali, ve\u0107 su bili sve ve\u0107i. Zbog neprihvatanja i namernih provokacija, ka\u017ee da je nekoliko puta primana u mentalne klinike. Znala je da je zdrava, iako su njeni roditelji tvrdili suprotno.<\/p>\n
\u2013 Htela sam posle gimnazije da studiram, ali nisam uspela u tome. \u017delja mi je bila postati glumica. Kako je vreme odmicalo ja nisam znala kako sebi vi\u0161e da pomognem, pa sam se pro\u0161le godine odlu\u010dila da odem negde daleko od ljudi koji me nisu razumeli. I oti\u0161la sam. Po\u010dela sam svoju borbu preko azila u Holandiji, ali sam tamo odbijena, uprkos mojim dokazima kakav je \u017eivot trans osobe u BiH \u2013 pri\u010da nam Kamila.<\/p>\n
Kontakt sa roditeljima nema ve\u0107 godinu dana, oni ne \u017eele da \u010duju za nju.<\/p>\n
\u2013 Ja to po\u0161tujem, ali me to jako boli \u2013 ka\u017ee na\u0161a sagovornica i dodaje da bi volela da bude u procesu tranzicije, jer bi na taj na\u010din bar malo smanjila te\u017einu problema s kojima se bori.<\/p>\n
\u2013 U BiH ne postoji lekar koji bi mi to dozvolio, jer je Bosna za sve ljude kao \u0161to sam ja jedno veliko \u2018nerazumevanje\u2019. Odavno sam izgubila veru u nju. \u0160to je gore, u Bosni nisam prihva\u0107ena ni kao mu\u0161karac ni kao \u017eena, jer se odmah primeti da sam \u201edruga\u010dija\u201c. U Srbiju sam do\u0161la, jer u Bosnu nemam gde da se vratim, nemam gotovo nikakvih \u0161ansi za zapo\u0161ljavanje. Celi moj \u017eivot u Bosni bila je jedna velika sramota. \u017delela bih to da promenim. Zaklela sam se da ne\u0107u ostati u Bosni, da \u0107u se boriti i i\u0107i dalje koliko god budem mogla. Izabrala sam Srbiju, jer Srbija mi je jedina preostala. Trenutno, drugi spas i drugo uto\u010di\u0161te od Srbije ja nemam \u2013 navodi Kamila.<\/p>\n
Ka\u017ee da bi volela da pro\u0111e tranziciju, jer bi joj se tako ostvarila najve\u0107a \u017eelja u \u017eivotu. Misli da bi se na taj na\u010din spasila diskriminacije.<\/p>\n
\u2013 Volela bih kao prava \u017eena da \u017eivim u Srbiji. Htela bih se, iako mo\u017eda malo kasno, oku\u0161ati u glumi. Oduvek sam sledila svoje snove i verovala u njih. Nadam se da \u0107u se za nekoliko godina kona\u010dno osetiti \u017eivom i prihva\u0107enom. Od \u017eivota u Srbiji o\u010dekujem razumevanje, za\u0161titu i priliku da se zaposlim \u2013 ka\u017ee Kamila na kraju razgovora za Danas.<\/p>\n
\u201eU kampu nemam problema\u201c<\/p>\n
\u201eNajpre sam bila u Beogradu, ali po\u0161to su beogradski centri puni izbeglica i migranata, dobila sam preme\u0161taj u Banju Kovilja\u010du. Kad sam do\u0161la u Centar za azil, odmah su me prihvatili zaposleni, ali ne ba\u0161 i ostali ljudi koji ovde \u017eive. Ali nau\u010dila sam da se nosim s tim. U kampu nemam problema, jer gotovo nigde ne izlazim\u201c, ka\u017ee Kamila.<\/p><\/blockquote>\n