Iako jednaki pred Ustavom, predstavnici LGBTI zajednice ne u\u017eivaju sva prava koja imaju heteroseksualne osobe.<\/p>\n
Ono \u0161to bi zna\u010dajno pobolj\u0161alo njihov polo\u017eaj jeste Zakon o istopolnom partnerstvu, koji je u skladu sa Strategijom za prevenciju diskriminacije 2013-2018. trebalo odavno doneti.<\/p>\n
Ovaj pravni okvir bi LGBTI osobama omogu\u0107io pre svega zdravstvenu i socijalnu za\u0161titu. Kako se ne smatraju \u010dlanovima porodice, iako fakti\u010dki to jesu, istopolni parovi jo\u0161 uvek nemaju prava da jedan drugog pose\u0107uju u bolnici, niti da u specifi\u010dnim okolnostima donose odluke u ime partnera\/ke.<\/p>\n
Tada medicinsko osoblje mora da zove njegovu\/njenu porodicu koja se, \u010dest je slu\u010daj, davno odrekla svog \u010dlana zbog homoseksualnosti. Nemaju prava ni na posete u zatvoru, niti da naslede zajedni\u010dki ste\u010denu imovinu ili penziju, na zdravstveno osiguranje preko partnera\/partnerke i sve ostalo \u0161to se u heteroseksualnim brakovima podrazumeva, dok se o usvajanju i odgajanju dece i ne govori.<\/p>\n
\u2013 Pri\u010da o zajedni\u010dkoj deci je u drugom planu, a to je zapravo jako va\u017eno jer vi zabranjujete nekome da ima decu. U Srbiji, kao \u0161to znamo, postoje istopolni parovi koji imaju decu, ali zakonom nije regulisano starateljstvo za slu\u010daj razvoda, niti pristup institucijama za pru\u017eanje podr\u0161ke porodici kao i za\u0161tite od nasilja u porodici, ka\u017ee Marjana Majstorovi\u0107, pravnica i advokatica lezbejskog udru\u017eenja Labris, koje je organizovalo debatu o istopolnom partnerstvu u zakonskim okvirima.<\/p>\n
Labris je 2013. godine izradio prvi nacrt Zakona o istopolnom partnerstvu s namerom, kako je na tribini istakla Maja \u0160enk, da pokrene diskusiju o pravima LGBT osoba upozna predstavnike\/ce vlasti sa predlo\u017eenim modelima zakona. Me\u0111utim, iako je isprva mo\u017eda i bilo politi\u010dke volje, vrlo brzo su vlasti zanemarile ove predloge. Majstorovi\u0107 je podsetila da je Zakon o zabrani diskriminacije usvojen 2009. i da je tada formirana radna grupa koja je izradila Strategiju za prevenciju diskriminacije 2013-2018, i duga\u010dki Akcioni plan u kome se ta\u010dno defini\u0161e ko je zadu\u017een za \u0161ta da radi.<\/p>\n
\u2013 Jedan od zadataka prema planu bio je da Ministarstvo za rad i socijalna pitanja oformi radnu grupu za izradu nacrta zakona o istopolnim partnerstvima i da se usvoji. Mi smo sada u 2019, naglasila je Majstorovi\u0107.<\/p>\n
Ipak, kako smatra, najvi\u0161e treba raditi sa javno\u0161\u0107u, jer gra\u0111ani i gra\u0111anke zapravo ne razumeju \u0161ta se pod pravima LGBTI osoba podrazumeva.<\/p>\n
\u2013 Heteroseksualno stanovni\u0161tvo misli da se tim zakonima tra\u017ee neka dodatna prava. LGBTI ne tra\u017ei posebna prava, nego ista. Tako mi sa apstraktnog polja prava treba da prebacimo ovaj problem na polje \u017eivota, jer zakon nema smisla ako se u praksi ne primenjuje, navela je Majstorovi\u0107 i naglasila da Srbija prema me\u0111unarodnim dokumentima i kao potpisnica Konvencije o ljudskim pravima taj zakon \u201emora da donese\u201c.<\/p>\n
LJubav je zakon<\/strong><\/p>\n Labris 2013. pokre\u0107e kampanju \u201eLJubav je zakon\u201c, sa ciljem da informi\u0161e javnost o problemima istopolnih zajednica zbog nepostojanja pravne regulative. U okviru te kampanje snimljen je spot u kome LGBT govore za\u0161to im je zakon va\u017ean: \u201eZakon o istopolnom partnerstvu treba doneti jer bih volela da nasledim imovinu koju smo partnerka i ja sticale\u201c; \u201eAko dobijem otkaz, da mogu da imam zdravstveno osiguranje preko svog partnera\u201c; \u201eDa mogu sa svojim partnerom da uzmem kredit za stan\u201c; \u201e\u017delim da se po\u0161tuje moj privatni \u017eivot i da imam prava na izgradnju zajedni\u0161tva sa de\u010dkom i van na\u0161a \u010detiri zida\u201c.<\/p>\n