Budu\u0107i gra\u0111anski zakonik ipak \u0107e dozvoliti surogat-materinstvo, i to uz umerenu nagradu, a \u017eena koja nosi i rodi dete za nekog drugog zva\u0107e se u zakoniku “rodilja”.<\/p>\n
Rodilja \u0107e imati pravo na naknadu tro\u0161kova tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja, kao i pravo na nagradu, ali \u0107e ta nagrada biti umerena \u2013 od 8.000 do 15.000 evra, ka\u017eu u komisiji za izradu prednacrta GZ-a “Politiku”.<\/p>\n
– \u017dene iz Srbije tako ne\u0107e vi\u0161e morati da idu u Ukrajinu, gde se sa surogat-majkama sklapaju ugovori na 30.000 do 40.000 evra, ili u Ameriku, gde je cena ovakve “usluge” \u010dak 100.000 dolara- rekao je za ovaj list prof. dr Miodrag Orli\u0107, v. d. predsednika komisije za izradu prednacrta.<\/p>\n
Materinstvo je do sada uvek bilo nesporno, jer se i u \u017eivotu i u pravu smatra da je majka deteta ona \u017eena koja ga je rodila. Me\u0111utim, sada \u0107e postojati pravni i biolo\u0161ki trougao, jer u nastanku novog \u017eivota mogu da u\u010destvuju tri \u017eene: ona koja daje jajnu \u0107eliju, ona koja \u0107e nositi trudno\u0107u i roditi i \u017eena koja \u0107e biti majka deteta.<\/p>\n
Predlog zakonika ka\u017ee da je to “nameravana majka”. Ona po pravilu ne\u0107e biti i davalac jajne \u0107elije, ali ta mogu\u0107nost nije isklju\u010dena.<\/p>\n
\u2013 Mislim da smo prona\u0161li lepu re\u010d “rodilja” za \u017eenu koja \u0107e nositi i roditi dete. Termin “surogat-majka” je grub i neta\u010dan, jer zapravo to nije majka, ve\u0107 \u017eena koja ima funkciju “inkubatora”, ma koliko to neprijatno zvu\u010dalo. Ona \u0107e ra\u0111ati za drugoga, jajna \u0107elija ne poti\u010de od nje i ona ne\u0107e biti majka. Preovladalo je mi\u0161ljenje da zakon treba da omogu\u0107i ovakvu vrstu ugovora o ra\u0111anju za drugoga \u2013 ka\u017ee dr Orli\u0107.<\/p>\n
Zakonik je predvideo vi\u0161e mogu\u0107ih situacija koje mogu biti re\u0161ene ugovorom izme\u0111u tri \u017eene, a kad je o ocu deteta re\u010d, to \u0107e po pravilu biti mu\u017e ili partner majke ili, kako zakon ka\u017ee, nameravane majke. Njih dvoje \u0107e biti “nameravani roditelji”.<\/p>\n
Prof. dr Olga Cveji\u0107 Jan\u010di\u0107, koja je nadle\u017ena za porodi\u010dno pravo u budu\u0107em gra\u0111anskom zakoniku, iznela je nedavno podatak da u Srbiji ima oko 300.000 parova koji bi na ovakav na\u010din mogli da do\u0111u do potomstva.<\/p>\n
Objasnila je da \u0107e sud overavati ugovor u kojem bi bila definisana prava i obaveze budu\u0107ih roditelja i \u017eene koja nosi njihovo dete. Sud bi imao i uvid u svu neophodnu medicinsku dokumentaciju, a rodilja mo\u017ee biti i bliska srodnica budu\u0107e majke.<\/p>\n
U slu\u010dajevima da rodilja \u017eeli da zadr\u017ei dete, iako je sklopila ugovor da \u0107e roditi za drugoga, tako\u0111e \u0107e odlu\u010divati sud.<\/p>\n
\u2013 Vrlo su retki slu\u010dajevi u svetu da surogat-majka ho\u0107e da zadr\u017ei dete, a jo\u0161 se re\u0111e doga\u0111a da sud njoj dodeli dete. Donatori semenih \u0107elija nikada se ne interesuju ni koliko dece imaju, da li su deca zdrava, ni gde su ni kako su \u2013 rekla je nedavno profesorka Olga Cveji\u0107 Jan\u010di\u0107 na susretima pravnika na Kopaoniku.<\/p>\n
Moralna pitanja postavljaju se i kad je re\u010d o nagradi za “uslugu” ra\u0111anja deteta. Prema slovu prednacrta gra\u0111anskog zakonika, ugovorom se ne mo\u017ee utvrditi nagrada za ra\u0111anje za drugog, ve\u0107 samo “naknada razumnih tro\u0161kova u vezi sa no\u0161enjem i ra\u0111anjem deteta”, kao \u0161to su gubitak zarade, medicinske usluge, prevoz, sme\u0161taj i ishrana surogat-majke.<\/p>\n
Briga budu\u0107ih roditelja o rodilji<\/p>\n
Budu\u0107i roditelji \u0107e izdr\u017eavati rodilju za vreme trudno\u0107e. Brinu\u0107e o tome da se kvalitetno hrani, da ima adekvatnu medicinsku negu i dobre uslove \u017eivota. Ako bi tro\u0161kovi bili nesrazmerno veliki, sud bi imao ovla\u0161\u0107enje da ih smanji.<\/p>\n
Kad je re\u010d o nagradi, postavilo se pitanje da li je moralno ra\u0111ati za novac i zbog novca, ali je prevladalo mi\u0161ljenje da je umerena nagrada sasvim adekvatno re\u0161enje, pi\u0161e list.<\/p>\n
\u2013 Novac ne mora uvek da bude motiv za jednu \u017eenu da se odlu\u010di da rodi za drugog, ve\u0107 motiv mo\u017ee da bude i njena \u017eelja da pomogne ljudima kojima je ovo jedini na\u010din da do\u0111u do potomstva, a to im omogu\u0107ava savremeni razvoj medicine. Ne bi trebalo da postoje nikakve predrasude prema tim \u017eenama \u2013 rekla je profesorka.<\/p>\n
Prednacrtom budu\u0107eg gra\u0111anskog zakonika predvi\u0111a se da surogat-majka ima pravo da prekine trudno\u0107u. Zato budu\u0107i roditelji treba dobro da procene osobu sa kojom sklapaju ugovor o ra\u0111anju.<\/p>\n
Kada se dete rodi, u mati\u010dne knjige se kao roditelji upisuju “nameravani roditelji” \u2013 pravna majka i otac deteta. Postoji mogu\u0107nost da ugovor sa surogat-majkom zaklju\u010di i \u017eena koja \u017eivi sama, odnosno bez partnera. U tom slu\u010daju za oplodnju mora biti kori\u0161\u0107ena njena jajna \u0107elija.<\/p>\n
Surogat-materinstvo je dozvoljeno u Rusiji, SAD, Kanadi, Australiji, Holandiji, Belgiji, Gr\u010dkoj, Izraelu, Ukrajini, Gruziji, Velikoj Britaniji, \u010ce\u0161koj, a vrlo je rasprostranjeno u Indiji.<\/p>\n