Kada je prvi put u\u0161ao u operacionu salu 1993. godine u Beogradu, srpski hirurg Miroslav \u0110or\u0111evi\u0107 nije mogao da pretpostavi na kakvo je putovanje krenuo.<\/p>\n
Markus se posle operacije korekcije pola zaputio ka crkvi Svetog Marka u Beogradu. \u017deleo je da zapali sve\u0107u u crkvi kojoj duguje novo ime. <\/p>\n
Iz Izraela je u Srbiju prvi put stigao godinu dana ranije. <\/p>\n
Srpskog doktora Miroslava \u0110or\u0111evi\u0107a, koji \u0107e ga operisati, poznavao je i pre nego \u0161to su se sreli na prvim konsultacijama. <\/p>\n
“O Miru je \u010duo skoro svako ko namerava da promeni pol, ma gde na svetu da se nalazi”, ka\u017ee tridesetogodi\u0161nji Markus. <\/p>\n
Profesor doktor Miroslav \u0110or\u0111evi\u0107 srpski je urolog poznat \u0161irom sveta po tehnici korekcije pola koju sve vi\u0161e stru\u010dnjaka naziva – Beogradska \u0161kola.<\/p>\n
Iako je srpski hirur\u0161ki tim poznat po tehnici korekcije pola – metoidioplastici, kojom se od \u017eenskih genitalija prave mu\u0161ke te je posle operacije mogu\u0107e mokrenje u staja\u0107em polo\u017eaju, Markus se podvrgao komplikovanijem procesu. <\/p>\n
Faloplastika – jedna od tehnika operacije korekcije pola iz \u017eenskog u mu\u0161ki, kada pacijent dobije novi falus koji, pored osnovnih funkcija, omogu\u0107ava i penetraciju tokom seksualnog odnosa – sastoji se od tri faze. <\/p>\n
Markus je sve tri operacije zavr\u0161io je u Beogradu. <\/p>\n
“Kada sam zapo\u010deo tranziciju (proces korekcije pola), bilo je izgleda da \u0107u mo\u0107i na operaciju u Izraelu. Me\u0111utim, dok sam do\u0161ao do operacije, jedini hirurg koji se bavi ovim poljem, oti\u0161ao je u penziju”, pri\u010da Markus, poreklom iz Rusije. <\/p>\n
Glavni grad Srbije nikada ne\u0107e zaboraviti – novo, mu\u0161ko ime, sebi je dao po omiljenom mestu u gradu – crkvi Svetog Marka. <\/p>\n
Beogradska \u0161kola<\/strong><\/p>\n Vi\u0161e od stotinu stranaca godi\u0161nje dolazi u Beograd na operacije korekcije pola. <\/p>\n Strani mediji su o beogradskom hirur\u0161kom timu prvi put pisali pre desetak godina, kada je sin poznate ameri\u010dke peva\u010dice \u0160er prolazio kroz proces tranzicije. <\/p>\n “U jednom od intervjua koji je dao nakon \u0161to je zapo\u010deo tranziciju, sin peva\u010dice \u0160er, \u010cez Bono, rekao je da postoji jedno jedino mesto na svetu gde bi do\u0161ao na operaciju – Beograd”, se\u0107a se \u0110or\u0111evi\u0107. <\/p>\n Iako na kraju nije operisan u Beogradu, bio je to prvi put da se Srbija pojavila na mapi centara transrodne hirurgije. <\/p>\n “Bila je to dobra reklama, ali reputacija se sti\u010de na druga\u010diji na\u010din”, ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107. <\/p>\n Prvoj operaciji korekcije pola, tek po\u0161to je diplomirao medicinu na Beogradskom univerzitetu, \u0110or\u0111evi\u0107 je prisustvovao u novembru 1993. godine. <\/p>\n U hirur\u0161koj sali u De\u010dijoj bolnici u Tir\u0161ovoj, tog dana je operisao Sava Perovi\u0107 – pionir transrodne hirurgije u Srbiji i \u0110or\u0111evi\u0107ev u\u010ditelj. <\/p>\n “Bilo je to vreme izolacije i sankcija. Nije bilo osnovnog hirur\u0161kog materijala, ali je postojao veliki entuzijazam”, se\u0107a se \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Srpski tim je u beogradskim salama za vreme inflacije nau\u010dio da nedostatke pretvori u prednosti. <\/p>\n “Tra\u017eili smo na\u010dine kako da operaciju izvedemo \u0161to jednostavnije, a sa dostupnim hirur\u0161kim materijalom, kako da ostanemo \u0161to kra\u0107e u sali, a da postignemo \u0161to bolje rezultate”. <\/p>\n Dobiti salu za operaciju korekcije pola po\u010detkom 1990-tih godina u Beogradu nije bilo jednostavno. <\/p>\n “Ni na\u0161e kolege nisu razumele tada \u0161ta mi to radimo. Deo njih je mislio da bogohulimo i radimo nasuprot bo\u017ejoj volji”, ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107. <\/p>\n Dve decenije kasnije, tim Centra za genitalnu hirurgiju koji on predvodi, ima najbolje rezultate na svetu kada je u pitanju operacija korekcija pola iz mu\u0161kog u \u017eenski – metoidioplastika. <\/p>\n \u0110or\u0111evi\u0107u nije lako da se seti kada je zajedno sa svojim hirur\u0161kim timom dospeo do samog vrha svetske transrodne hirurgije. <\/p>\n “To je te\u0161ko re\u0107i. Od po\u010detka rada u\u010destvovali smo na konferencijama, delili znanja sa kolegama iz inostranstva i vrlo brzo, na\u0161 centar postaje jedan od svetskih sa najmanjom stopom komplikacija nakon operacija”. <\/p>\n Beogradsku \u0161kolu odlikuje i kra\u0107e trajanje procesa – u jednoj operaciji mogu\u0107e je otkloniti \u017eenske i napraviti mu\u0161ke organe, a vreme provedeno u operacionoj sali kra\u0107e je u pore\u0111enju sa ostalim timovima. <\/p>\n “Mi smo uz pomo\u0107 znanja o de\u010dijoj hirurgiji i uro\u0111enim anomalijama, ovu tehniku doveli do savr\u0161enstva”, ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Transrodna nega od Beograda do Njujorka<\/strong><\/p>\n Istu re\u010denicu je \u0110or\u0111evi\u0107 ponovio u Njujorku, u sali punoj hirurga iz razli\u010ditih krajeva sveta, u univerzitetskoj bolnici Maunt Sajnaj na godi\u0161njoj konferenciji o transrodnom zdravlju. <\/p>\n Stotinak stru\u010dnjaka tra\u017eilo je najbolje mesto u sali sa koga \u0107e pratiti \u0161ta se de\u0161ava na ekranu na kome \u0107e se u\u017eivo prenositi \u0110or\u0111evi\u0107eva operacija metoidioplastike. <\/p>\n Kada je 2011. godine Republi\u010dki zavod za zdravstveno osiguranje Srbije po\u010deo da pokriva dve tre\u0107ine operacije korekcije pola za srpske gra\u0111ane, tranrodne osobe u dr\u017eavi Njujork u Americi su ovu medicinsku intervenciju morale da plate iz sopstvenog d\u017eepa. <\/p>\n Tek \u010detiri godine kasnije, Njujork je postao jedna od dvadesetak saveznih dr\u017eava u Americi koja pokriva tro\u0161kove hormonske terapije i operacija korekcija pola. <\/p>\n Me\u0111utim, pojavio se mo\u017eda i ozbiljniji problem – nedostatak stru\u010dnjaka. <\/p>\n D\u017eo\u0161ua Sejfer je direktor Centra za transrodnu medicinu i hirurgiju Maunt Sajnaja i novi kolega Miroslava \u0110or\u0111evi\u0107a. <\/p>\n “O medicinskoj nezi transrodnih osoba danas se u\u010di samo na nekoliko univerziteta u celom svetu, a do skora takvih univerzitetskih centara u Sjedinjenim Dr\u017eavama nije bilo”, ka\u017ee za BBC na srpskom. <\/p>\n U Maunt Sajnaju, jednom od najve\u0107ih bolni\u010dkih sistema u Njujorku, pre tri godine je otvoren Centar u kome je \u0110or\u0111evi\u0107 ove godine postao je jedan od stalnih profesora. <\/p>\n “Transrodna hirurgija je do nedavno bila biznis i mnogi hirurzi nisu imali motiva da podele nova znanja. Mi nastojimo da to promenimo”, ka\u017ee Sejfer. <\/p>\n Centar na \u010dijem je \u010delu drugu godinu za redom uz pomo\u0107 Svetske organizacije za transrodno zdravlje organizuje konferenciju koja okuplja stru\u010dnjake sa svih strana sveta. Oni imaju priliku da prisustvuju operaciji i prate ceo proces. <\/p>\n “Hirurzi tek danas po\u010dinju da u\u010de jedni od drugih i obu\u010davaju budu\u0107e stru\u010dnjake. Ove godine je sa nama jedan od najboljih i najpoznatijih stru\u010dnjaka za korekciju pola iz \u017eenskog u mu\u0161ki”, ka\u017ee Sajfer. <\/p>\n Dok se \u0110or\u0111evi\u0107 sprema da u\u0111e u operacionu salu, priprema se i grupa hirurga koji \u0107e raditi zajedno sa njim. <\/p>\n Jedan od njih je i D\u017eez Ting, direktor hirurgije Maunt Sajnaj Centra za transrodnu hirurgiju i medicinu. <\/p>\n “Osim toga \u0161to se je transrodnom hirurgijom po\u010deo da se bavi jo\u0161 pre nego \u0161to je postala popularna, Mirova tajna je i u tome \u0161to se ne boji ni\u010dega – postoje stvari koje on radi u hirur\u0161koj sali, a koje drugi hirurzi nikada ne bi poku\u0161ali da urade”, ka\u017ee pre ulaska u salu.<\/p>\n Osam sati kasnije, dvadesettrogodi\u0161nji Rajan se probudio iz anestezije. <\/p>\n “Imao sam sre\u0107e da dobijem Drim tim hirurga”, ka\u017ee Rajan. <\/p>\n O \u0110or\u0111evi\u0107u \u010duo je mnogo pre nego \u0161to je saznao da \u0107e ga operisati. <\/p>\n “Jedan od mojih prijatelja ima prijatelja koji je metoidioplastiku uradio u Beogradu i imao je samo re\u010di hvale o Miru”. <\/p>\n Re\u010di hvale koje dolaze od pacijenata i ne poznaju granice donele su prepoznatljivost, tvrdi \u0110or\u0111evi\u0107. <\/p>\n “Osim samog \u010dina operacije, kontakt sa pacijentima, ne samo nakon postoperativnog toka, ve\u0107 i nekoliko godina kasnije, nama omogu\u0107ava da pratimo \u0161ta smo uradili, kakav novi \u017eivot smo im omogu\u0107ili i da li je potrebno da korigujemo sebe u daljem radu”.<\/p>\n Tramp, Balkan i va\u017enost medicinskih sestara<\/strong><\/p>\n Tranrodnost je tek 2018. godine skinuta sa liste mentalnih poreme\u0107aja Svetske zdravstvene organizacije. <\/p>\n Godinu dana kasnije, transrodnim ljudima je zabranjeno slu\u017eenje vojske u Americi. <\/p>\n “Trampova administracija je diskutovala i o promenama sistema zdravstvenog osiguranja transrodnih ljudi. Nadam se da se ne\u0107e desti ni\u0161ta odvratno \u0161to bi unazadilo ono na \u010demu radimo tolike godine”, ka\u017ee Sajfer. <\/p>\n Zil Golstajn je radila u prihvatili\u0161tu za besku\u0107nike u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Konektikat pre nego \u0161to je postala programska direktorka Centra za transrodnu hirurgiju i medicinu bolnice Maunt Sajnaj. <\/p>\n “Radila sam sa transrodnim osobama koje su do\u017eivele seksualno nasilje u prihvatnim centrima za besku\u0107nike zbog toga \u0161to im nije bilo dozvoljeno da koriste kupatila shodno rodu kome pripadaju”, ka\u017ee. <\/p>\n Takve stvari se, smatra, de\u0161avaju zbog neznanja.<\/p>\n “Bilo je potrebno mnogo vremena da shvatimo da transrodna hirurgija nije kozmeti\u010dki tretman. Slede\u0107i korak je dostupnost nege – transrodne osobe moraju da budu jednako tretirane gde god da odu i zatra\u017ee medicinsku negu, a za tako ne\u0161to je potrebno obrazovano medicinsko osoblje”. <\/p>\n Dostupnija medicinska nega – upravo je to bio jedan od zahteva transrodnih osoba sa prostora biv\u0161e Jugoslavije koje su se u martu okupile u Zagrebu na prvom Balkanskom trans inter mar\u0161u. <\/p>\n Svaka od dr\u017eava Balkana ima specifi\u010dne, razli\u010dite politike zdravstvene nege i jednu zajedni\u010dku stvar – operacije korekcije pola jo\u0161 uvek se izvode se jedino u Beogradu. <\/p>\n “Lekara koji me je operisao video sam samo jednom posle operacije. Da bih to u\u010dinio ponovo, morao bih iz Podgorice za Beograd”, pri\u010da Jovan Uli\u010devi\u0107, jedan od \u0110or\u0111evi\u0107evih pacijenata i organizator mar\u0161a. <\/p>\n Nedostatak stru\u010dnjaka za transrodno zdravlje nije problem samo Balkana.<\/p>\n Borba za transrodna prava i medicinska revolucija<\/strong><\/p>\n Urolog Andre Kavalkanti sa Univerziteta u Rio de \u017deneiru iz Brazila je doputovao u Beograd kako bi proveo nedelju dana sa \u0110or\u0111evi\u0107em. <\/p>\n “Pripremamo otvaranje centra za transrodnu hirurgiju na univerzitetu i nedostaje nam stru\u010dnjaka. Ovde sam da u\u010dim i to znanje primenim kada se vratim u Brazil. Liste \u010dekanja su sve du\u017ee, a stru\u010dnjaka je nedovoljno”, ka\u017ee. <\/p>\n Dok su probemi sa kojima se transrodne osobe suo\u010davaju kada je zdravstvena nega u pitanju mnogobrojni i raznovrsni, zavisno od dr\u017eave u kojoj se nalaze, \u0110or\u0111evi\u0107 smatra da se stvari, ipak, menjaju na bolje. <\/p>\n “Ponosan sam zbog toga \u0161to su tranrodne osobe prihva\u0107enije nego \u0161to je to bio slu\u010daj pre deset godina. Transrodna populacija u Srbiji je sama zaslu\u017ena za to, shvatili su da udru\u017eivanjem i borbom mogu mnogo toga da postignu”, ka\u017ee. <\/p>\n Dok se borba za tranrodna prava u Srbiji tek zahuktava, \u0110or\u0111evi\u0107 priprema sopstvenu, medicinsku revoluciju. <\/p>\n “Radim na tehnici presa\u0111ivanja mu\u0161kih polnih organa. Sa sigurno\u0161\u0107u mogu da ka\u017eem da \u0107e to biti naredni korak u transrodnoj medicini”. <\/p>\n Posao kojim se bavi doneo mu je, ka\u017ee, potpuno novo shvatanje medicine i \u017eivota, a sada se nada da \u0107e svojim radom promeniti \u017eivote. <\/p>\n “Ja sam ovim poslom po\u010deo da se bavim igrom slu\u010daja. Prvog dana volontiranja kod u\u010ditelja Save Perovi\u0107a, uveo me je u ordinaciju i rekao mi je da se skinem. Mislio je da sam pacijent, a ja sam pomislio da ta na\u0161a saradnja nikada ne\u0107e uspeti”. <\/p>\n Sre\u0107om po transrodnu medicinu, ubrzo su se razumeli.<\/p>\n