Koncentracioni logor Ravenzbrik bio je smešten pored idiličnog jezera nedaleko od Berlina. Sagrađen je 1939. godina, a za razliku od drugih, sličnih logora u nacističkoj Nemačkoj bio je namenjen isključivo ženama. I to isključivo određenom tipu žena.
Do kraja rata kroz njegova vrata prošlo je 130.000 žena iz 20 zemalja. Većina “stanovnica” logora nisu bile samo Jevrejke, ali su poput Jevreja takođe smatrane nižom vrstom. Bile su to prostitutke, lezbijke, članice političke opozicije, Romkinje i pripadnice Jehovinih svedoka.
Izložene brutalnim mučenjima
Sve njih nacisti su zvali bezvrednim stvorenjima i izložili su ih brutalnim mučenjima. Oko 30.000 njih, iako neki tvrde da ih je bilo čak 90.000 umrle su od gladi, bolesti, u gasnim komorama, vešanjem, mučenjem ili egzekucijama.
“Sve su imale, kako sam ja to zvala, mrtve poglede”, prisetila se jedna od preživelih Silvia Salvesen iz Norveške kada je prvi put, 1943. godine ušla u kamp i videla ćelave zatvorenice, koje su izgledale poput kostura.
Njena priča nalazi se u knjizi novinarke Sare Helm, “Ravenzbrik: Život i smrt u Hitlerovom koncentracijskom logoru za žene”. Helmova je razgovarala sa nekoliko preživelih, a najmlađa ima više od osamdeset godina. Sve ostale su preminule.
Kad bi se zatvorenice oporavile od šoka kojeg bi doživele nakon što bi ušle u kamp i videle gde su došle, počela bi borba da osiguraju sebi barem minimum nekog dostojanstva i ljudskosti.
“Imati nekoga sa kim ste mogli da podelite krevet ili šoljicu supe značilo je puno”, navodi Helmova u knjizi.
Satima u tankim haljinama stajale u snegu
Dan je u logoru počinjao pre zore i to tako što su zatvorenice stajale u tankim haljinicima nekoliko sati, čak i po snegu. Čuvarke logora, odevene u crne šinjele udarale bi ih bičevima. Mnoge od njih umrle su od smrzavanja i to na mestu na kojem bi stajale.
Zatvorenice koje su bile sposobne za rad zatim bi se uputile u grupama na posao, a radile su najteže poslove koje su nacisti mogli izmisliti. One koje nisu umrle od hladnoće, često su umirale od posla.
Helm je otkrila kako je među čuvarkama takođe bilo lezbijki, koje su prihvatale dolazak u kamp kako bi našle ljubavnice. Naime, istostpolna ljubav pod nacistima nije bila prihvatljiva, pa je i njima, iako su bile pripadnice Hitlerove vojske, ovo bila prilika da sde upoznaju sa drugim ženama.
U logoru se formirale “bande”
U logoru su se, kao u današnjim zatvorima, formirale “bande”, odnosno struje. Jednu je vodila ruska ratna zatvorenica Jevgenija Lazarevna Klem, koja sa svojom grupom često uništavala oružje koje su nacisti čuvali u kampu.
Elsa Krug bila je prostitutka iz Dizeldorfa i bila je “šefica” kuhinje. Na kraju su je nacisti ubili u gasnoj komori jer je odbila da tuče ostale zatvorenice.
Prostitutke niko nije spominjao
Priče o prostitutkama u kampu otkrivene su tek sredinom devedesetih. Niko nije spominjao niti pisao o tragičnim sudbinama prostitutki koje su bile odvedene sa nemačkih ulica. Nikada nijedna od njih nije pozvana niti kao svedok na suđenjima za ratne zločine u Hamburgu, iako je bilo onih koje su preživele.
U knjizi se spominje i grupa žena iz Poljske, koje su služile kao “pokusni kunići” za razne medicinske eksperimente. Namerno su im ostavljali duboke otvorene rane po nogama, a potom namerno inficirali različitim bakterijama kako bi testirali lekove.
Jedna od njih uspela je da prokrijumčari pismo koje je napisala koristeći urin kao nevidljivu tintu i u njemu opisala šta se u logoru događa. Pismo je došlo do jedne britanske radio stanice, ali i Crvenog krsta u Ženevi.
Izvor: Blic