Amerikanci su retko toliko podeljeni u partijskom smislu kao što su sada, pokazala je novo istraživanje centra “Pju”, koje navodi da se politički jaz o većini tema proširio u prvoj godini mandata predsednika Donalda Trampa, piše Politiko. Međutim, ono što je najzanimljivije u poslednjem istraživanju je da su se republikanci po prvi put većinski izjasnili (54%) da društvo treba prihvatiti homoseksualnost.
Jaz između demokrata i republikanaca nastavlja da se širi, po pitanjima o ulozi vlade, imigraciji, rasizmu, čak i o tome kako žele da žive. Svaka partija je postala ideološki homogenija, kao i više neprijateljski nastrojena prema stavovima članova druge stranke.
“Pju” je od 1994. godine počeo da postavlja 10 pitanja o “političkim vrednostima” – od vladine regulacije pomoći siromašnima do rasne diskriminacije
Prosečni jaz između demokrata i republikanaca 1994. iznosio je 15 poena. Danas, 2017, je 36 poena, što je blagi porast sa 33, koliko je bilo u 2014.
– Partijske pristalice dele se po svim pitanjima više nego ikad do sada – rekla je Džoselin Kili, pomoćnik direktora za istraživanje centra “Pju”.
Obe stranke su ideološki daleko različitije nego što su bile pre 10 godina. U 2004, 68 odsto demokrata bilo je liberalnije od prosečnog republikanca, dok je 70 republikanaca bilo konzervativnije od prosečnog demokrate.
Danas, skoro sve demokrate, njih 97%, su liberalniji od prosečnog republikanca, dok je 95% republikanaca konzervativnije od prosečnog demokrate.
Prema istraživanju “Pjua”, sedam od 10 Amerikanaca danas smatra da homoseksualnost treba biti prihvaćena, dok je svega 24% protiv. Deo stanovništva koji smatra da homoseksualnost treba društveno prihvatiti je veći za 19 poena u odnosu na 11 godina pre.
Oko 6 u 10 Amerikanaca sada kaže da podržavaju homoseksualne brakove, piše na portalu centra “Pju”.
Što se tiče demokrata i republikanaca, ovi prvi su i dalje voljniji da kažu da homoseksualnost treba prihvatiti u društvu.
Oko 83% demokrata kaže da homoseksualnost treba društveno prihvatiti, dok je 13% protiv toga. Udeo demokrata koji je za prihvatanje je za 20 poena veći od 2006.
Među republikancima, sada je više onih koji smatraju da homoseksualnost treba prihvatiti – njih 54%, dok je protiv toga 37%.
Ovo je prvi put da je većina republikanaca rekla da društvo treba prihvatiti homoseksualnost, otkako je “Pju” počeo da istražuje 1994.
Pre 10 godina svega je 35% republikanaca imalo ovaj stav, a 1994. njih oko 38%.
Istraživanje “Pjua” je uključivalo da ispitanici zaokruže jednu od dve izjave na svako pitanje. Tako su, na primer, birali između ove dve rečenice: “Vlada bi trebala da pomogne više Amerikancima koji trebaju pomoć, iako to znači produbljenje duga” i “Vlada ne može priuštiti da dodatno pomogne onima kojima je to potrebno”.
Ugrubo, polovina Amerikanaca smatra da vlada treba više pomoći, dok 43% smatra da vlada to ne može. U 2007, čak 77% demokrata i 45% republikanaca smatralo je da vlada treba pomoći više. U 2011, u sred ekonomske krize, 54% demokrata i 25% republikanaca je zaokružilo da vlada treba više pomoći siromašnima.
Poslednje istraživanje pokazuje da se broj demokrata koji misle da vlada treba učiniti više povisio na 71%. Republikanci su, međutim, održali nivo – svega 24% njih želi da vlada radi više za siromašne.
Rastući jaz između demokrata i republikanaca nije samo kratkotrajni trend – kad je “Pju” prvi put postavio ova pitanja 1994, razlika između pristalica dve partije je bila 21 poen, dok je sada 47.
Partijske pristalice se mimoilaze i po drugim pitanjima, možda najviše po rasnoj diskriminaciji. Tako 41% Amerikanaca kaže da je rasna diskriminacija glavni razlog zašto crnci ne mogu da se probiju. Ipak, 49% smatra da su ti crnci uglavnom sami odgovorni za svoju situaciju.
Jaz je eksplodirao na ovom pitanju, ističe “Politiko”, navodeći da je 1994. podela između demokrata i republikanaca iznosila 13 poena, kada je 39% demokrata i 26% republikanaca reklo da je rasna diskriminacija glavni razlog zašto crnci ne mogu da se probiju. Čak i u 2011. je jaz iznosio 19 poena.
Danas, međutim, taj jaz je 50 poena, sa 64 odsto demokrata i svega 14% republikanaca.
Od 1994, procenat demokrata koji kažu da imigranti “jačaju zemlju svojim radom i znanjem” – umesto drugog ponuđenog odgovora da su “teret, uzimaju poslove, kuće i opterećuju zdravstvo” – je drastično skočio, sa 32 na 84%.
Republikanci su otišli u istom pravcu, ali sporije – 1994. je njih 30% smatralo da imigrani jačaju zemlju, a sada to kaže 42%.
Građani SAD nisu podeljeni samo po političkim pitanjima. Jednako ih deli i problem kvaliteta života. Oko 48% Amerikanaca želi da živi u velikim kućama koje su udaljene jedna od ruge, sa školama, restoranima i prodavnicama u blizini, dok 47% želi da živi u manjim domovima ali sa školama i radnjama u relativnoj blizini.
Što se tiče partijskih pristalica, 65% republikanaca želi velike kuće, dok 61% demokrata želi manje.
Amerikanci su takođe negativniji što se tiče mišljenja o drugoj stranci, nego što su bili pre nekoliko decenija. Oko 44% demokrata kaže da nemaju baš najbolje mišljenje o republikancima, dok 45% republikanaca slično oseća za demokrate. Radi poređenja, 1994. je svega 20% pristalica svake partije izrazilo negativno mišljenje o svojim suparnicima.
Rezultati centra “Pju” zasnovani su na istraživanjima sprovedenim u junu, julu i avgustu ove godine.
Izvor: Blic