Peticija za usvajanje Zakona o građanskom partnerstvu, čiji je cilj da apeluje na nadležne da postoji potreba zakonskog regulisanja statusa istopolnih zajednica u Srbiji, ima već više od 6.500 potpisa, a aktivna je od početka Nedelje Ponosa.
Noizz ekipu je zanimalo koliko je potpisa neophodno za preuzimanje inicijative i kakvu je tačno inicijativu uopšte moguće sprovesti putem peticije sa pravne tačke gledišta. Porazgovarali smo o tome sa predstavnicima Beograd Prajda i sa Katarinom Golubović, predsednicom Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.
“Za sad imamo oko 7.000 potpisa jer ju je i Sara Jo podelila, pa je stigla do više ljudi. Plan nam je da skupimo 10.000 potpisa i sarađujemo sa poznatim ličnostima i influenserima koji mogu u tome da nam pomognu. Šaljemo im pakete sa sitnicama koje oni u javnosti ističu, kao što je to uradila Nataša Bekvalac sa kamenčićem u emisiji”, kažu ispred Beograd Prajda i dodaju:
“Bićemo uporni dok se zakon o istopolnim partnerstvima ne usvoji. Plan nam je da poguramo vlast ka tome i skrenemo im pažnju da nam je neophodno da reaguju. Predlog zakona je već napravljen i novija je verzija sličnog predloga Zakona o istopolnim partnerstvima iz 2010. godine, samo što se novi zove Zakon o građanskim partnerstvima”.
Šta se peticijom postiže i da li uopšte išta?
Pravnica Katarina Golubović nam je detaljno objasnila kako zapravo funkcioniše dalje prosleđivanje peticije nakon prikupljanja potpisa i može li nešto da se postigne jednom kada se ona preda u ruke nadležnih.
“Ne postoji nikakva zakonska regulativa kada je u pitanju podnošenje peticije. Peticija se svodi na ustavno pravo građana. Nekada su ih određene institucije regulisale kroz svoje interne akte poput Narodne skupštine, pa smo mi dugo imali čak i poseban odbor za peticije, predstavnike građana u okviru skupštine, čije su inicijative bile razmatrane na određenim sednicama. Onda se dogodila transformacija tog odbora u više njih koji su odlučivali o pitanjima samo u okviru svojih nadležnosti”, priča nam Katarina.
“Cilj peticija je da narodni poslanici budu upoznati sa problemima građana. Suštinski ne postoji nikakva obaveza da jedan organ postupi prema peticiji ili na nju odgovori. To jeste pravo građana, ali ne postoji jasno definisana obaveza. Svi mi imamo pravo na dobru upravu i neku vrstu odgovora, a taj odgovor može da bude pozitivan ili negativan, može da bude upućujuć, ali bi neki odgovor trebalo da dobijemo, tako kaže Ustav jer on građanima garantuje pravo na peticiju”, kaže ona.
Naša sagovornica nam objašnjava da se peticija svodi na izražavanje političke volje građana bez pravne osnove i da je stvar dobre volje nadležnih hoće li reagovati ili ne.
“Peticija jeste skretanje pažnje i za nju nije neophodno da imamo formulisane jasne predloge za neku pravnu regulativu, mi samo tražimo da se to promeni. To je izraz političke volje građana, koja nije izražena na izborima. Ne postoji pravna regulativa kojom je garantovano građanima da na peticiju nadležni uopšte moraju da odgovore”, zaključuje predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.
Dakle, sve što se bude dalje događalo sa peticijom za usvajanje Zakona o građanskom partnerstvu nakon skupljanja potpisa zavisi isključivo od nadležnih i nema garancije da će je oni uvažiti. Bez obzira na to, potreba za inicijativom da svi konačno budemo jednaki pred zakonom postoji i dok se ovo pravo ne ostvari, ne smemo odustati od napora da uradimo sve što je u našoj moći da ga osiguramo.
Izvor: Noizz.rs
Piše: Milana Petković