Transrodni vojnik u Južnoj Koreji kaže da će tužiti vojsku nakon što je izbačen iz službe usled kršenja propisa zbog promene pola.
Bjun Hui-soo (22) priključio se vojsci kao muškarac, ali je prošle godine izveo operaciju promene pola, jer je patio od rodne disforije koju su pratili problemi mentalnog zdravlja.
Ona je optužila vojsku za “duboko ukorenjenu netrpeljivost” seksualnih manjina.
Slučaj gospođice Bjun doveo je do rasprave o postupanju prema transrodnim vojnicima, kao i onima iz šire LGBTQ zajednice.
Šta je rekla Bjun Hui-soo
Kako prenosi BBC, narednica je tokom svog emotivnog 45-minutnog nastupa istakla da je imala želju da ostane u vojsci i posle svoje operacije, koju je izvela na Tajlandu u novembru prošle godine.
“Nastaviću da se borim do dana kada ću moći da ostanem da služim u vojsci. Odluku ću osporiti do kraja – ići ću do Vrhovnog suda”, rekla je.
Ona je istakla da nije planirala operaciju promene pola, ali da su joj to preporučili lekari u vojnoj bolnici, gde je poslata nakon uočenih problema sa mentalnim zdravljem, koji su nastali usled rodne disforije – koja je definisana kao “prisustvo unutrašnjeg sukoba između fizičkog pola i rodnog identiteta”.
“Odluka da u svojoj bazi govorim o svom identitetu bila je izuzetno teška, ali kada sam to učinila, osećala sam se mnogo bolje. Mislila sam da završim službu u vojsci, pa da zatim prođem kroz transrodnu hirurgiju i ponovo se upustim u vojsku kao ženski vojnik. Ali moja depresija je postala previše jaka“, dodala je.
Ipak, kako kaže, nije očekivala da će biti primorana da napusti vojsku, kao i da su je njeni nadređeni posetili u bolnici da bi razgovarali o tome gde će je premestiti nakon lečenja.
“Osim svog rodnog identiteta, želim svima da pokažem da mogu da budem i jedan od velikih vojnika koji štite ovu zemlju”, rekla je.
Šta je vojska rekla
Vojska u svom izveštaju naglašava da ovaj slučaj predstavlja “razlog za nemogućnost daljeg služenja”.
Portparol ministarstva odbrane rekao je za AFP da je vojnik bio podvrgnut testovima u vojnoj bolnici, a da je gubitak muških genitalija klasifikovan kao mentalni ili fizički hendikep. To je pokrenulo dalji pregled o njenoj službi. Vojska Južne Koreje nema propise koji regulišu službu transrodnih vojnika.
U izveštaju se dodaje i da vojska odlučno nastoji da izbegne “nelojalnu diskriminaciju i postupanje”.
Ali Lim Tae-hun iz Centra za vojna ljudska prava smatra da je otpuštanje gospođe Bjun “neobično”, pre svega, jer je stupilo na snagu dan nakon donošenja odluke.
“Obično je za sprovođenje odluke potrebno i do tri meseca, što sugeriše da vojska nije želela da gospođica Bjun ima kontakt sa svojom jedinicom”, rekao je Lim.
Vojni zvaničnik koji je bio upoznat sa slučajem rekao je Rojtersu da ne bi trebalo da postoji razlog da vojska odbije gospođu Bjun, ako se ponovo prijavi za službu u ženskom korpusu nakon što je legalno postala žena.
Kakvi su stavovi prema transrodnim ljudima u Južnoj Koreji
Južna Koreja ostaje konzervativna po pitanjima seksualnog identiteta.
U Južnoj Koreji, LGBT se često smatra invaliditetom ili mentalnom bolešću, moćne konzervativne crkve to video kao greh i u zemlji ne postoje zakoni o diskriminaciji.
Zbog slučaja gospođe Bjun, pristalice anti-LGBT kampanje održali su demonstracije, pozivajući vojsku da je otpusti pozivajući na dalje demonstracije.
Grupe za ljudska prava, koje su se zauzele za njen slučaj, optužene su da narušavaju imidž vojske.
Međutim, događaji poput LGBT parada menjaju stavove u zemlji, iako polako.
Grupe za zaštitu ljudskih prava su ranije već izrazile zabrinutost zbog načina na koji Južna Koreja postupa prema gej vojnicima. Njima je zabranjeno upuštanje u seksualne odnose, a ako budu uhvaćeni, preti im do dve godine zatvora. Gej seks pak nije nezakonit u civilnom životu.
Svi južnokorejski sposobni muškarci moraju da odsluže vojnu službu u trajanju od skoro dve godine.
Izvor: B92