Boris Kovačić, nekadašnji medicinski radnik iz Subotice, sada predsednik Udruženja “Stav+”, nije ni sanjao da će mu se život u potpunosti preokrenuti kada je 1. decembra 2001. otišao na testiranje na HIV.
Te godine je prvi put bilo organizovano dobrovoljno poverljivo testiranje i Boris je otišao zbog ranijih, kako kaže, “mladalačkih izleta” i seksualnih iskustava bez zaštite. Na testiranje je otišao s osobom s kojom je tada živeo i sa kojom živi i danas.
Međutim, na poslu u subotičkoj bolnici doživeo je ono čemu se najmanje nadao. Kada je rekao nadređenima da je HIV pozitivan, misleći da će naići na podršku, dogodilo se suprotno.
– Sledećeg dana su me premestili na drugo radno mesto koje nije odgovaralo mojim kvalifikacijama. Prihvatio sam da radim, ali sam više bio na bolovanju nego na poslu i to ne zato što sam bio bolestan, nego zato što su svi jedva čekali da me nema. Drugi šok sam doživeo kod infektologa u Beogradu kada mi je rečeno da se radi o uznapredovalom AIDS-u, što se na meni nije videlo, nisam imao nikakve simptome niti sam se osećao loše. Ispitivanja su pokazala da mi je imuni sistem bio veoma oštećen – priseća se Kovačić.
Započeo je terapiju, a 2004, kada je napunio 35 godina, otišao je u penziju, iako je bio potpuno oporavljen.
– Jedino rešenje da sačuvam zdrav razum bilo je da se izdvojim iz svega i tada je počela moja socijalna smrt. Zatvorio sam se u kuću sa porodicom i osobom sa kojom sam nastavio da živim. Uz mene su ostali prijatelji, ali ne svi. Neki mi se više nikad nisu javili kada sam im rekao da sam bolestan. To je njihov izbor, a ja sam prihvatio da je to tako. Na svu sreću, dovoljno pravih ljudi je ostalo uz mene i pružalo mi podršku – kaže Kovačić.
Ponudu Instituta za javno zdravlje Vojvodine da u novoformiranoj komisiji za zarazne bolesti bude predstavnik ljudi koji žive sa HIV-om dobio je 2007. Dva meseca je razgovarao sa stručnjacima i odlučio da izađe iz kuće i preuzme ponuđenu ulogu.
– I tada sam strahovao da ću biti odbačen ili osuđen. Moja velika sreća je što sam prihvatio tu ponudu, jer je od tada počeo moj preokret u životu sa HIV-om i moj aktivizam – kaže Kovačić.
Dodaje da je tada shvatio da ljudi koji žive sa HIV-om treba da preuzmu inicijativu jer o tome niko neće da priča.
– Osnovali smo i Udruženje “Stav+” da bismo mogli da budemo jedni drugima podrška i da institucionalno stanemo u odbranu svojih prava. Malo nas je spremno da kaže “da, to smo mi i izgledamo kao svi drugi ljudi”, jer onog momenta kada kažemo da smo HIV pozitivni, većina nas odbacuje – kaže Kovačić.
Lečenje
Uz novu terapiju kao da je zdrav
Za 16 godina Boris Kovačić promenio je dve terapije. Zbog prve, koja je u početku davala dobre rezultate, kasnije je otežano hodao, bila mu je povišena masnoća, imao je dijabetes. Od kada je na novoj terapiji, stanje mu se stabilizovalo. Terapija dobro deluje na umanjenje virusa u krvi, čak mu je imuni sistem kao kod svakog zdravog čoveka.
Pozitivna i negativna iskustva
Boris Kovačić kaže da i danas ima različitih iskustava u zdravstvenim ustanovama. Kaže da je nedavno pozitivno iskustvo doživeo u subotičkoj bolnici, gde je išao na intervenciju na Odeljenju hirurgije, a lekari i sestre su se prema njemu odnosili kao prema svakom drugom pacijentu. “Međutim, ove godine imali smo prijavu jednog našeg korisnika u Udruženju da je na poliklinici doživeo veliku neprijatnost jer nisu želeli da mu urade stomatološke usluge, čak je dobio uput za Novi Sad pod izgovorom da je Stomatološki fakultet jedina ustavnova za tu vrstu intervencije, što nije tačno”, kaže Kovačić.
Izvor: Blic