“Trpim nasilje zbog svoje seksualne orijentacije i u školi i kod kuće. Pijem antidepresive, ali je nestašica lekova tako da sam privremeno prinuđena na prestanak farmakoterapije”, bio je odgovor maloletne učenice srednje medicinske škole na pitanje o problemima s kojima se LGBTI zajednica suočila tokom pandemije koronavirusa. Porodično nasilje i nestašica lekova samo su neki od njih.
Više od dve trećine LGBTI zajednice u Srbiji ovih dana ima problema u zadovoljavanju bar jedne od osnovnih životnih potreba – hrane, stanovanja, egzistencije, posla, lečenja – pokazalo je istraživanje “LGBTI zajednica i COVID-19” koje su sprovela udruženja Loud & Queer i Egal u periodu od 5. do 9. aprila ove godine.
“Teško se dolazi do hronične terapije za HIV sada kada nema gradskog i međugradskog saobraćaja, a izdaje se mesečno, dok se u drugim zemljama izdaje tromesečno”, bio je jedan od odgovora na upitnik o problemima s kojima se suočavaju u situaciji vanrednog stanja. Na poziv je odgovorilo 1198 učesnika, a njihove ispovesti možda su najmoćnije ogledalo naše stvarnosti.
“Komšije mi ostavljaju đubre na otiraču“
“Problem je što smo masovno podobijali otkaze i prinuđeni smo da se vratimo u rodna mesta, gde se lično, kao trans osoba, ne osećam slobodno”, ukazala je jedna trans osoba u dvedesetim godinama.
Povratak kući i izolacija za mnoge su se ispostavili kao veliki problem. Prema istraživanju, petina LGBTI osoba u Srbiji živi u strahu od nasilja ili trpi nasilje u svom životnom prostoru tokom pandemije.
“Maloletnik sam, u porodici koja je mnogo religiozna i konzervativna, privatnost kao da ne postoji i porodično nasilje je uveliko prisutno”, ispričao je maloletni gej mladić.
“Iseljena sam iz studentskog doma, vratila se u kuću sa roditeljima, gde je atmosfera jako toksična, što zbog moje orijentacije, što zbog toga što me otac psihički zlostavlja.” (lezbejka, 19-29 godina)
“Komšije me ne podnose i ponašaju se odvratno prema meni, ostavljaju mi đubre na otiraču”.(trans muškarac, 19-29 godina)
“Definitivno je najteže to što živim sa homofobičnom porodicom, kao i moja devojka. Ne samo da ne možemo nikako da se vidimo i slično, već moramo svaki dan da se raspravljamo s ukućanima o raznim stvarima, počevši od ‘nađi dečka’.” (lezbejka, 19-29 godina)
“Život sa majkom i sestrom u malom prostoru bez dovoljno privatnosti. Razumevanjem situacije uspevam da ispoštujem sve izrečene mere, jer ne želim svesno da učestvujem u širenju virusa COVID-19, iz tog razloga moram da se odreknem svoje privatnosti do daljeg.” (gej muškarac, 19-29 godina)
“Ako sve ovo ne prođe uskoro, ostaću na ulici”
“LGBTI zajednicu nakon ove krize muči hronična nezaposlenost. Veliki broj njih (trećina) dobilo je otkaz u prethodna dva meseca, završili su na neplaćenim odsustvima ili im je smanjen prihod”, navode autori istraživanja. S tim u vezi, mnogi su ostali onemogućeni da plaćaju stanarinu. “Veliki broj LGBTI osoba (svaka deseta) izbačeno je iz prostora u kojima su do tada živeli, dok se pet odsto LGBTI zajednice i članova i članica njihovih porodica nalaze u riziku od beskućništva”, pokazuje istraživanje, a pokazuje i veliki broj odgovora na tu temu.
“Vlasnik stana me je izbacio, jer namam para za kiriju.” (biseksualni muškarac, 30-39)
“Ako sve ovo ne prođe uskoro, ostaću na ulici.” (gej muškarac, 19-29 godina)
“Čovek od koga uzimam stan kaže da će me izbaciti iz stana ako ne platim, a ja sad ne mogu da radim ni povremeno.” (lezbejka, 40-49 godina)
“Morala sam da se iselim iz studentskog doma, što mi je veoma teško palo. Moji roditelji nisu dobro prihvatili to što mi se sviđaju devojke, tako da sad moram da se pretvaram i da krijem da imam devojku. Uprkos tome što se krijem, svakodnevno me diskriminišu i ova situacija mi je veoma teško pala zbog mog psihičkog stanja.” (biseksualna žena 19-29)
“Dobila sam otkaz zbog koronavirusa.” (biseksualna žena, 19-29 godina)
“Ja sam neprijavljena i moja majka radi u pekari. Zbog ove situacije, mama je poslana na neplaćeno odsustvo, a ja sam ostala bez posla, gde neću dobiti ni minimalac. Treba preživeti ovako bez ikakvih finansijskih primanja, sa majkom koja dnevno pije oko 10 lekova.” (biseksualna žena, 19-29 godina)
“Psihički se spremam za moguć problem finansiranja mojih studija, za veoma verovatan scenario u kome na leto neću biti u mogućnosti da idem na sezonu na primorje i zaradim novac za dalje studije, plaćanje stana u Beogradu i slično.” (lezbejka, 19-29 godina)
“Ne znam od čega ću živeti sledećeg meseca, jer su i moji prijatelji u finansijskim problemima, pa nije moguća ni pozajmica.”(biseksualna žena, 19-29 godina)
“Ostao bez posla, za par dana moram da izađem iz stana jer ne mogu da platim kiriju. Bez hrane sam.” (gej muškarac, 40-49 godina)
“Pošto sam nedavno, pre pojave virusa ostala bez posla, mogućnost da se sada zaposlim je ravna nuli, a treba plaćati stan, kupovati hranu.” (lezbejka, 19-29 godina)