Predrag Azdejković: Magija filma u bioskopskoj sali kreira zajedništvo


O festivalu LGBTI filma na koji dolaze i strejt parovi – muškarci koji to čine zbog svojih devojaka; koji se otvoreno bavi seksualnošću, pa se neki njegovi filmovi ne preporučuju mlađima od 18; koji se angažovano bavi temama poput recimo, samoubistvima LGBTI mladih, koji za 11 godina postojanja nije isprovocirao desničare, i koji prikazuje filmove koje nećete moći da vidite nigde drugde, čak ni na torentu, razgovaramo sa njegovim umetničkim direktorom i selektorom, inicijatorom i osnivačem Predragom Azdejkovićem. Merlinka festival traje od 5. do 8. decembra u Domu omladine Beograda.

* Pre nego što krene filmski deo, ovogodišnji festival Merlinka počinje dramatično – tribinom o prevenciji samoubistva kod LGBTI mladih. Zbog čega je bitno na početku skrenuti pažnju upravo na ovu temu?

– U Srbiji ne postoje istraživanja koja su rađena sa LGBTI populacijom, tako da koristimo podatke iz istraživanja koja su sprovođena u inostranstvu koja pokazuju da 30 odsto svih samoubistava počine LGBTI osobe. Smatramo da se o ovom problemu ne priča dovoljno, te zajedno sa kolegama iz Centra za marginu organizujemo ovu tribinu. Istraživanja takođe pokazuju da se broj samoubistava i pokušaja samoubistava LGBTI osoba smanjio u zemljama koje su legalizovale istopolne brakove. Ova tema biće obrađena na Merlinka festivalu u Beogradu i Novom Sadu koji se ove godine po prvi put organizuju paralelno.

* Film koji otvara festival „A onda smo plesali“, u Gruziji u kojoj se odvija izazvao je proteste desničara i crkve. Koliko je takav scenario ovde moguć i zbog samog festivala – jesu li se sile mraka samo primirile i čekaju svoj trenutak ili smo (ste) ih najzad pripitomili?

ČITAJTE:  Zeleno-levi front uputio Skupštini Predlog zakona o građanskom partnerstvu

– Merlinka festival je jedini LGBTI događaj u Srbiji koji za 11 godina postojanja nije imao problema koje su imali drugi, pre svega Parada ponosa. Možda zato što smo u zatvorenom prostoru, možda zato što smo pre svega filmski festival ili iz nekog trećeg nama nepoznatog razloga. Tako da sa velikom sigurnošću mogu reći da je takav scenario u Srbiji nemoguć. Ali ono što je interesantno, protesti desničara i crkve u Gruziji su samo doprineli još većem interesovanju za ovaj film, koji sada ima još veće šanse da dobije nominaciju za Oskara za najbolji strani film.

* Iza vas je sada i čitava decenija festivalskog trajanja, imate li nekakav uvid u to koliko je Merlinka pomogla da se ljudi na obe strane – i LGBTI i onoj koja ne spada u ovu skraćenicu, oslobode – prihvate sebe i druge i drugačije?

– Radili smo istraživanje ko čini publiku Merlinka festivala i došli do rezultata da je u pitanju pola-pola. Pola su LGBTI osobe, pola heteroseksualne osobe, mahom žene. Sećam se kad smo jedne godine prikazivali film Apsolutno fantastične i većina gledalaca u sali bili su mladi strejt parovi, gde ste mogli da vidite nelagodu muškaraca koji su tačno znali na kakvom su festivalu, ali su morali da dođu zbog svojih devojaka. Preživeli su projekciju i nadam se da su se makar malo opustili, jer gledanje filma u bioskopskoj sali ima tu magiju da kreira zajedništvo.

* Festival ste najavili parafrazirajući jedan čuveni film „Sve što ste hteli da znate…“ Je li seksualnost, te „golicave priče“ koje intrigiraju ljude otkako je sveta i veka ono oko čega se vrti LGBTI priča pa i ovaj festival ili možemo da govorimo, recimo, o čitavoj LGBTI kulturi?

ČITAJTE:  Jugoslavija: Vreme kada je „protivprirodni blud“ vodio iza rešetaka

– Autori beže od seksa i seksualnosti, naročito ako snimaju film koji ima mejnstrim pretenzije. Tako da većina filmova koje prikazujemo su PG-13. S druge strane mnogo veću hrabrost pokazuju autori koji prave kratke filmove, te se oni mnogo više bave pitanjem seksa i seksualnosti. Mi smo na međunarodnom konkursu dobili više od 800 filmova od kojih smo izabrali 120. I tako je svake godine. Sve je više filmova, sve je više kvalitetnih filmova. I mnogi bi pitali, pa odakle toliko filmova kad se sve vrti oko iste stvari, seksa i seksualnosti LGBTI ljudi. I odgovor je da se ne vrti. Tako da možete gledati filmove o gej tinejdžeru kome umire majka i postaje beskućnik, o dečaku koji želi da peva serenadu drugom dečku i reakciji njegovih roditelja, ženi koja vozi noću kamion a drugi misle da je lezbejka jer se bavi takvim poslom, o trans dečaku koji želi da igra fudbal, gej paru u Iranu koje ucenjuju, ženi koja saznaje da je njen verenik imao dečka pre nje i još mnogo, mnogo toga.

* U kontekstu prethodnog pitanja zanimljivo je da će gost festivala Entoni Hikling, čiju retrospektivu organizujete, održati masterklas sa temom o tome kako se nositi sa nagošću u filmu, koja podrazumeva, naravno, seksualnost, ali i poetiku određenog autora?

– Hikling je jedan od autora koji ne beže od seksa i seksualnosti. To je naročito vidljivo u njegovom najnovijem filmu Frig koji je omaž Pazolinijevom filmu Salo. Jako se radujem tom predavanju jer će on govoriti kako radi sa glumcima i kako ih priprema za golišave i eksplicitne scene, dok će glumac Gaetan Vetije govoriti o tome kako se on kao glumac priprema za takve scene. Hikling je 2012. bio naš prvi strani gost koji je svojevoljno došao u Beograd da tada predstavi svoj kratki film Mali gej dečko Krist je mrtav. Posle sedam godina se ponovo vraća u Beograd gde će predstaviti četiri svoja igrana filma, od kojih su neki jako eksplicitni i ne preporučuju se mlađima od 18 godina.

ČITAJTE:  Besplatne projekcije kratkih filmova u Kinoteci od 12. do 16. decembra

* Ove godine tu je i čitava zasebna selekcija animiranog filma. Kako ste odabrali naslove u okviru ove filmske vrste, ima li ih uopšte dovoljno, znate li da li postoje specijalizovane manifestacije u svetu posvećene animiranom „queer filmu“?

– Ove godine ćemo prikazati 16 kratkih animiranih filmova i taj blok će biti malo više od dva sata. Sve je više animiranih queer filmova, različitih stilova i ovih 16 koje prikazujemo nije sve što je ove godine producirano. Još uvek ne postoji festival koji je posvećen samo animiranom queer filmu, ali većina queer festivala prikazuje animirane filmove. Ovo će biti druga godina kako dodeljujemo Nagradu za najbolji animirani film.

* Najzad, kako biste sve one sa predrasudama pozvali da dođu na festival?

– Nikako. Ne želimo da gubimo vreme i energiju na njih, već ćemo se fokusirati na LGBTI populaciju, naše prijatelje i porodice, jer ovaj festival pre svega organizujemo za nas i njih da u prijateljskoj atmosferi uživamo u izvanrednim filmskim ostvarenjima, koje nakon Merlinka festivala mahom nećete moći nigde drugde da vidite. Čak ni na torentu!

Izvor: Danas


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.