Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković izjavila je večeras da je odnos nosilaca javnih funkcija prema diskriminaciji daleko od idealnog, ali da je situacija mnogo bolja nego prethodnih godina.
“Verujem da će stvari ići u boljem pravcu, imate, s vremena na vreme, izjave nedopustive nosiocima javne fukncije. Mislim da bi oni trebalo da pomisle i na negativne posledice kada kažu tako nešto, ali je pre nekoliko godina ipak bilo gore. Daleko je od idealnog stanja, ali je ipak malo bolje”, rekla je Janković odgovarajući na pitanje da li planira neke mere kojima bi bila sprečena diskriminacija LGBT osoba u Skupštini Srbije.
Janković koja je u intervjuu za agenciju Beta odgovarala na pitanja korisnika društvenih mreža, rekla je da poverenica ne može da direktno utiče na poslanike Skupštine Srbije, jer oni imaju poslanički imunitet, ali da je prošle godine uputila dopis predsednici Supštine Maji Gojković u kojem je ukazala na probleme i na neke oblike diskriminacije i govora mržnje u Skupštini.
Ona je kazala i da je Gojković saglasila sa tim dopisom i potrebom za uspostavljanje etičkog kodeksa Skupštine Srbije, i taj predlog dala na razmatranje matičnim odborima, ali da zbog aprilskih izbora nije došlo izrade kodeksa.
Na pitanje o tome “da li su žene samo ukras u politici”, Janković je rekla da tako nešto ne bi rekla, ali da smatra da u politici nema dovoljno žena.
“Broj žena je veći nego pre deset godina. Čini se možda da je broj mnogo veći kada uporedimo, ali je daleko od mogućeg učešća. Malo je predsednica opština, gradonačelnica, malo ih je (žena) na nivou lokalne vlasti, i u samoj Vladi bi ih moglo biti više, u Skupštini jeste ispunjena kvota”, rekla je Jankovć i dodala da ne vidi zašto bi bio problem da žena postane predsednica države.
Upitana o tome da li diskriminaciju predstavlja to kada u nekom konkursu za zapošljavanje piše koliko godina treba da ima kandidat, ili kojeg pola treba da bude, Janković je rekla da takva lična svojstva mogu da se navedu u konkursu samo ako su odlučujuća za obavljanje nekog posla – kakva je bezbednost, ali da su takvi slučajevi veoma retki, a da su u ostalim slučajevima takvi konkursi nedopustivi.
“To su uglavnom retke situacije. Češći su slučajevi kada se traže sestre (medicinske) do 35 godina, jer one su mlađe i mogu da potrče – to su obično objašnjenja. Tako su izgledala obrazloženja: ‘Nismo imali nameru da diskriminišemo, već smo mislili da će brže obavljati posao’, ali to su nedopustive situacije”, rekla je Janković.
Ona je navela da su predrasude i dalje jake da nečija nacionalnost utiče na obavljanje nekog posla, i ukazal da u tom pogledu i dalje ima diskriminacije.
“Kažete nekome da će se Rom negde pojaviti, i to izazove bespotrebnu reakciju”, rekla je Janković.
Ona je ukazala da, po zakonu o zabrani diskriminacije, nije moguće pokretati postupak po službenoj dužnosti, već isključivo pokreće po pritužbi građana.
Upitana da li je diskriminacija to da poslodavac tokom razgovora o zapošljavanju pita kandidatkinju ili kandidata da li ima ili da li planira porodicu, Janković je rekla da to ne mora nužno da znači diskriminaciju, jer poslodavac može da zaposli kandidata i ako pozitivno odgovori, ali da jeste diskriminacija ako kandidata odbaci samo jer je pozitivno odgovorio na to pitanje.
“Takva pitanja su nepotrebna (u razgovoru o zapošljavanju)”, rekla je Janković.
Na pitanje s Tvitera “Kako do informativne ravnopravnosti?” Janković je rekla da danas ko želi da bude informisan, može to i da bude.
Odgovarajući na pitanje u vezi sa olakšicama koje romska nacionalna manjina ima prilikom bodovanja za upis u željene škole, kao i o primerima da se zbog toga kao Romi deklarišu i oni koji to nisu, poverenica je najavila da će se iduće godine održati posebna konferencija o temi “Afirmativne mere i njihova zloupotreba”.