Dvospratni turistički autobus nebrojano puta dnevno prođe kraj rodne kuće čuvenog irskog pisca Osklara Vajlda na Merion skveru u Dablinu. Prošle srede, kad se u njemu obrelo nekoliko srpskih novinara, vodič sa razglasa je ko zna koji put tog dana ponavljao isti tekst koji se završavao konstatacijom da je „Oskar Vajld 1895. godine osuđen na dve godine prinudnog rada zbog homoseksualizma, koji se u to vreme smatrao nakaznim ponašanjem”.
Četrdesetogodišnji Vajld živeo je tada u Londonu, ali su i u njegovom rodnom Dablinu bili podjednako šokirani činjenicom da je „srećno oženjen pisac i otac dva sina” spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući dekadentnom lordu anđeoskog lica Alfredu Daglasu, s kojim je 1891. godine započeo ljubavnu aferu.
Mnogo toga se u Dablinu promenilo od vremena kada je Vajld napisao čuveni roman „Slika Dorijana Greja”. Ovih dana duž celog Merion skvera okačene su zastave duginih boja, a protekle subote bez incidenata je održana „Parada ponosa”. Irska je 15. juna dobila novog premijera – tridesetosmogodišeg Lea Varadkara, koji se otvoreno deklariše kao homoseksulac. Već sutradan dablinski dnevnik „Ajriš tajms” je uz vest da je Irska dobila novog predsednika vlade objavio i tekst „Srpska gej premijerka prodrmaće mačo balkansku politiku”. „Ajriš tajms” preneo je izjavu mandatarke Ane Brnabić koja očekuje da će se prašina oko njene seksualne orijentacije slegnuti za nekoliko dana i da se nada da neće biti zapamćena samo kao gej ministarka.
U Dablinu, sa druge strane, seksualna orijentacija Lea Varadkara skoro da uopšte nije tema.
– Koga briga šta ko radi u svoja četiri zida – kaže sedamdesetogodišnja Nela, dok u restoranu brze hrane u Ulici Okonel maže puter na hleb i ispija popodnevnu šolju čaja.
– Važno je da li je neko dobar čovek. Ako ja za vama uđem u restoran, a vi gurnete vrata tako jako da me raspale po licu, šta me briga da li ste gej ili strejt. U svakoj porodici postoji po jedan homoseksualac. Da, da, i u vašoj – poentira Nela i prstom pokazuje na reportera „Politike”.
Ajrel Ofarel, konobar u pivnici „Svitmen”, kaže da za Irce seksualna orijentacija Lea Vardakara nije vest.
– Pripadnicima LGBT populacije je danas mnogo lakše nego što je bilo u vreme kada su moji roditelji bili mladi. Ipak, i danas ima onih koji o tome ne žele da govore javno. Imam prijatelja za koga svi znamo da je gej, ali on o tome ne govori – kaže Ajrel.
U Irskoj su gej brakovi legalizovani pre dve godine. Na referendumu održanom krajem maja 2015. godine oko 60 odsto Iraca je potvrdno odgovorilo na pitanje da li ste za legalizaciju gej brakova.
Nekoliko meseci pre toga Leo Varadkar, koji je u to vreme bio ministar zdravlja, javno je priznao da je homoseksualac. Gostujući u jednoj radijskoj emisiji u nedelju ujutru 18. januara 2015. Varadkar je rekao: „Ja sam gej muškarac. To nije tajna.” Istovremeno, tog dana mu je bio i rođendan, a kasnije je prisećajući se svog javnog priznanja, govorio kako je želeo da bude krajnje iskren pred irskim narodom. „Ne želim ništa da krijem u svojoj političkoj agendi”, rekao je tada Varadkar. Danas, kao prvi irski gej premijer, ne misli da je to bio hrabar čin.
„Postoje mnogo hrabriji ljudi od mene. Osećao sam da je to nešto što treba da podelim sa javnošću. Nadam se da sledeća generacija neće morati da radi takav intervju”, rekao je Varadkar nedavno.
Međutim, za Kjarena Henkoka, urednika u „Ajriš tajmsu”, to nije prva asocijacija na novog premijera.
– Narod nije glasao za Lea Varadkara, on nije postao premijer na izborima. Predsednik vlade postao je u Parlamentu glasovima vladajuće partije Fine gael, nakon što ga je nominovao njegov prethodnik Enda Keni – kaže Henkok i uočava da je to, osim seksualne orijentacije, druga sličnost sa srpskom mandatarkom Anom Brnabić.
Za Varadkara će pravi test biti parlamentarni izbori, dodaje Henkok. Tada će se videti koliku podršku ima među biračima.
– Izbor Lea Varadkara, po mnogo osnova jeste velika velika vest u Irskoj. On je najmlađi premijer u Irskoj istoriji, ima samo 38 godina – kaže Henkok.
Irska štampa je minule nedelje o Varadkaru pisala i kao o „sinu indijskog imigranta”. Njegov otac Ašok rođen je u Bombaju, a u Dablin se sa porodicom preselio 1973. godine, gde je šest godina kasnije sa svojom suprugom medicinskom sestrom iz Irske dobio sina Lea.
Poreklo irskog premijera je još jedna tačka spajanja sa srpskom mandatarkom Anom Brnabić. Regionalna štampa pisala je protekle nedelje o njenom hrvatskom poreklu. Tako je i javnost saznala da je njen deda poreklom Hrvat sa ostrva Krk, a baka Srpkinja iz sela Gorobilja kod Požege.
Piše: Anica Telesković
Izvor: Politika