Kriminalci iznuđuju novac od muškaraca pošto ih uhvate u zamku na internetu i snime.
Kad je Nigerija usvojila neke od najstrožih zakona protiv homoseksualnosti u Africi, internet je postalo mesto na kom se LGBT osobe bezbednije povezuju sa drugima – sve dok i kriminalne bande nisu postale digitalne.
BBC Afričko oko istražilo je kako se ucenjivači predstavljaju kao potencijalni partner na popularnim aplikacijama za upoznavanje, samo da bi iznuđivali novac, premlaćivali, pa čak i otimali ljude.
Upozorenje: U ovom članku se pominje samoubistvo
Život u tajnosti gej muškarca u Nigeriji bio je opasan za Muhameda.
On je uvek bio oprezan kad god je planirao da se vidi sa nekim – ali jedan sastanak uništio je njegov život zauvek.
Ovaj otac troje dece upoznao je Džamala preko interneta.
Oni su ćaskali neko vreme kad je on konačno odlučio da se vidi sa njim uživo.
Rekao je da mu se sviđa, čak i da mu veruje, pa se jednog popodneva našao sa Džamalom u gradu i zajedno su otišli do njegovog stana.
Ali to je bila zamka.
Muhamed se spremao da uđe pod tuš, ali čim je skinuo svu odeću, upala je grupa muškaraca, počela da ga tuče i zahteva od njega novac.
Džamal i banda su napravili snimak o njemu, i to potpuno golom, dok ih je on preklinjao da ga puste.
„Nisam mogao da verujem da je neko u koga sam imao poverenja mogao da mi uradi tako nešto.”
Kad je snimak postavljen na internet, Muhamed je rekao da mu se čitav njegov život srušio.
Čuvao je vlastitu seksualnost za sebe – za ostatak sveta je bio oženjen čovek koji odgaja porodicu.
„Moj sin me je spasao”
Govoreći sa belim velom preko lica da bi sakrio svoj identitet, on je pristao da priča za BBC pod uslovom da mu bude garantovana anonimnost.
„Plakao sam. Želeo sam da se ubijem.”
On je opisao trenutak kad ga je telefonski razgovor sa njegovim sinom sprečio da ne okonča sve na taj način.
„Pozvao sam svoju decu, njih troje. Moj sin mi je rekao da voli svog oca. Čak i ako je njegov otac kvir, on nema problem s tim.
„Dao mi je razlog da se ne ubijem.”
Muhamed se u tom trenutku slomio, skinuo beo veo, ustao, sakrio lice i počeo da plače.
Ponovno preživljavanje onoga kroz šta je prošao bilo je za njega suviše bolno.
Prema grupi aktivista koji rade sa LGBT zajednicom u Nigeriji, svake nedelje ih kontaktira oko 15 do 20 ljudi sa pričama sličnim Muhamedovoj.
Ovaj tip ucene, kada se pripadnika LGBT zajednice uhvati u zamku, u nigerijskoj gej zajednici poznat je kao „kito” – tačno poreklo izraza nije poznato.
Novinari BBC programa Afričko intervjuisali su ukupno 21 čoveka o njihovom iskustvu prolaska kroz „kito”.
Emanuel, kome to nije pravo ime, opisao je kako je počeo da ćaska sa prijateljom na internetu, ali da nije bio svestan da je prijateljev nalog u međuvremenu hakovan.
Kad je ugovorio sastanak s njim, uhvatila ga je zasedu banda od oko pet muškaraca.
„Napravili su snimak o meni i postavljali su mi neobična pitanja. Rekli su: ‘Kako se zove škola koju pohađaš? Odakle si? Kako ti se zovu roditelji?’ Znao sam da će da iskoriste taj video da bi me ucenjivali. I zato sam im dao netačne informacije.”
Banda nije postavila video na internet, ali ga je naterala da podigne 500.000 naira (1.000 američkih dolara) sa svojih bankovnih računa i mučili su ga čeličnom šipkom.
On podiže ruku da pokaže ožiljak koji mu je ostao pri dnu palca od napada.
Nakon što je među sobom podelila novac, banda ga je pustila.
„To mi je ostavilo mentalne posledice. Nikome više ne verujem. Osećam se nebezbedno.”
U Nigeriji je 2014. godine usvojen predlog zakona o zabrani istopolnog braka i uvedena je nova četrnaestogodišnja zatvorska kazna za svakoga uhvaćenog kako ulazi u istopolni brak ili građansku zajednicu.
On je takođe kriminalizovao javne izlive nežnosti između istopolnih parova, uvevši desetogodišnju zatvorsku kaznu za sve one koji „direktno ili indirektno iznose u javnost istopolnu ljubavnu vezu”.
Zabranio je i gej klubove, uvevši desetogodišnju zatvorsku kaznu za svakoga ko registruje, vodi ili učestvuje u gej klubovima, udruženjima i organizacijama, uključujući one koji podržavaju dotične grupe.
Usvajanje ovog zakona imalo je masovnu podršku javnosti, prema anketama, i značilo je da je Nigerija dobila neke od najstrožih zakona protiv homoseksualnosti u Africi.
Dvanaest severnih država već je odranije moglo da osudi ljude na smrt pod šerijatom za upuštanje u homoseksualne odnose.
Novi zakon, prema izveštaju Hjuman rajts voča, „zvanično je odobrio zlostavljanje LGBT osoba, praktično učinivši lošu situaciju još gorom”.
Medijski izveštaji o nasilju, linču rulje i iznuđivanju od LGBT osoba su 2014. godine bili učestali, a aktivisti kažu da je u međuvremenu došlo od prave eksplozije slučajeva „kitoa”.
Filmska autorka Ujaiedu Ikpe-Etim, koja živi otvoreno kao gej žena u Nigeriji, izjavila je da su se ucene protiv LGBT osoba „otele kontroli”.
„Svaki drugi dan imate neku priču o tome na internetu. Ponekad imamo priče o tome kako je neka osoba bila linčovana na smrt.
„A tu su i reakcije drugih Nigerijaca. Oni maltene slave. ‘Oh, sjajno, ubijeni su. Ne sme da im se dozvoli da se deklarišu.’ I nema nikakve pravde.”
Etim kaže da je sve dodatno pogoršano time što žrtve osećaju da ne smeju da odu u policiju iz straha da će biti uhapšene ili čak napadnute.
„Tužno je to, znate”, kaže ona.
Ona kaže da gej zajednica, koja je prisiljena da živi na internetu, sada mora da bude oprezna čak i tamo.
„Nemamo heteroseksualnu privilegiju da priđemo osobi na ulici ili u restoranu i kažemo: ‘Mogu li da dobijem tvoj broj?'”
Međutim, neki policijski zvaničnici sarađuju sa aktivistima na zaustavljanju ucenjivača.
Novinari BBC programa Afričko oko je razgovaralo sa pripadnikom Nigerijskog korpusa za bezbednost i civilnu odbranu (NSCDC).
On radi sa timom aktivista koji se predstavljaju onlajn kao LGBT osobe koje žele da se upoznaju sa potencijalnim partnerom.
Cilj je da se prevare ucenjivači.
„Za mene niko nije iznad zakona u ovoj zemlji. Ucenjivanje je veoma težak prekršaj. To je veoma težak zločin”, kaže on, govoreći za BBC pod uslovom da ostane anoniman.
„Ako bilo ko donese slučaj na moj sto koji se tiče bilo kakvog ucenjivanja gej osobe, ja ću loviti te ljude. Definitivno.”
Žrtve kontaktiraju tim aktivista sa imenima i fotografijama ucenjivača.
Oni potom predaju informacije NSCDC-u, koji otvara proces hvatanja kriminalaca.
„Gde god da su, želim da im poručim da ucenjivači u Nigeriji nemaju gde da se sakriju.”
Problem sa kojim se suočavaju oni je nagovaranje žrtava da svedoče na sudu.
U zemlji u kojoj samo zbog toga što ste gej možete da završite u zatvoru, malo je ljudi spremno da digne glas i bude iskreno u vezi sa vlastitom seksualnošću.
To znači da se ucenjivači retko krivično gone.
I žrtve dobijaju vrlo malo utehe.
Mnogi ljudi koje je intervjuisao BBC izgubili su posao otkako su video snimci ucenjivača dospeli na internet.
Neki su iseljeni iz domova, drugi su otuđeni od vlastitih porodica.
Svi imaju problema sa mentalnim zdravljem.
Muhamedu, koji je čak razmišljao o tome da okonča svoj život, preostaje osećanje sramote zato što se film sa njim još uvek nalazi na internetu.
„Znam da ljudi i dalje gledaju taj video”, kaže on.
Izvor: BBC na srpskom