Nebinarni autor piše o bolu samootkrivanja i osvaja Nemačku književnu nagradu. Odluka da bude nagrađen pokazuje koliko literatura na nemačkom jeziku može biti živa, smatra novinarka DW Sabine Kizelbah.
Ovo se nikada ranije nije dogodilo u istoriji Nemačke književne nagrade. Kim de l’Horizon prvi je nebinarni autor koji je dobio nagradu za najbolji roman godine – za roman “Knjiga krvi” (Blutbuch).
I iznenadio je zadivljenu publiku u gradskoj većnici u Frankfurtnu na Majni spektakularnim nastupom: prvo zahvalnost majci u suzama i pevanje pesme. A onda je Kim de l’Horizon zgrabio mašinicu za šišanje i brzo obrijao svoje tamne lokne, rekavši: „Ova nagrada nije samo za mene. Mislim da je žiri odabrao ovaj tekst kako bi zauzeo stav protiv mržnje, za ljubav, za borbu svih ljudi koji su potlačeni zbog svog tela.“
Žiri je u svom obrazloženju pohvalio književnu inovativnu snagu romana koji provocira i inspiriše.
Očekivani otpor
Naravno, na kontrareakcije nije se dugo čekalo. Čak i na proslavi nakon dodele nagrada, pojedini posetioci stavili su do znanja da su iritirani i iznervirani. A tek na društvenim mrežama! Da li to još nekoga čudi? Mnogi komentari su očigledno bili nepromišljeni. Da li su rodne aktivistkinje i aktivisti sada oteli i Nemačku književnu nagradu? O literarnom kvalitetu knjige uopšte se ne vodi debata.
Te delom burne reakcije pokazuju koliki je otpor koji doživljava osoba koja sebe ne definiše kao muškarca ili ženu, koja odbacuje ili/ili. I upravo o tome govori ovaj odličan roman.
Hrabra odluka žirija
Narator u „Knjizi krvi“ – kao i autor – sebe definiše kao nebinarnu ličnost. Ali, kako se afirmisati u društvu koje insistira na fiksnim ulogama? U tom romanu je sva muka samootkrivanja za koju ne postoji ni jezik. Kako možemo pisati o ljudima, a da ih ne označimo kao muško ili žensko?
Ponekad je jezik koji Kim de l’Horizon bira poetičan i delikatan, a onda odjednom vulgaran. Tok figura i misli ponese čitaoca. Ta moć govora i ta hrabrost su nagrađeni. U svetu u kome se gube mnoge izvesnosti, mnoge plaši ideja da ni rodne uloge nisu fiksne.
Činjenica da je knjiga sada proglašena za najbolji roman godine slavi upravo tu fluidnost i krši sva pravila je hrabra odluka žirija. To dokazuje koliko književnost na nemačkom jeziku može biti živa, uzbudljiva i drugačija.
Izvor: B92