Kada sam bio mladić u Njujorku, bilo mi je lako da kresnem nekoga. Bilo je parkova i toaleta, skladišta, više javnih kupatila i seks klubova nego što si mogao da obiđeš – svi načini na koji su gej muškarci morali da se dovijaju pre pojave interneta.
Posebno se živo sećam jednog dana kada sam bio stariji tinejdžer, kada sam gluvario po Sentral Park Ramblu. Bilo je kasno proleće, toplo skoro kao da je leto. Sa jezera je ćarlijao povetarac, sunce je tek počelo da zalazi. Satima sam lutao tim stazama, pušili su mi kurac u žbunju, karao sam se sa seksi građevnskim radnikom, kresnuo me je neki poslovan čovek u tamnom odelu. To je bio jedan od onih dana kada se sve kockice sklope. Dobar dan.
Kada sam se 1999. preselio u Los Anđeles, sećam se kako sam otkrivao sva ona mala mesta za gluvarenje po gradu. Ćoškovi parka Grifit, na kojima su vrebali muškarci. Skrivena stepeništa i garaže uz aveniju Hiperion u Sliver Lejku, gde bi se odvijale orgije kada bi se zatvorio Le Barsito, obližnji gej bar.
Ne moram da naglašavam, mislim da je seks blagotvoran. Muka mi je od preovlađujućeg blaćenja promiskuitetnih i od seksualnog morala, naročito u gej zajednici, i tužno je što je gluvarenje danas daleko od onoga što je nekada bilo. Dođe do varnica i povezivanja – životinjskog pražnjenja – kada se uživo upoznaš s nekim i dozvoliš da tobom upravljaju hormoni. Teško je to rekreirati drugim sredstvima.
I dok je pojava gej dejting aplikacija kao što je Grajndr neosporno dovela do opadanja gluvarenja, ja takođe nisam ni neko ko misli da su one vesnici gej apokalipse. Nekoliko momaka, kao i svog muža, sam upoznao preko njih. Gluvarenje onlajn je i dalje gluvarenje, samo drugim sredstvima. Ali u isti mah, intenzitet, uzbuđenje, potraga i druženje tokom gluvarenja u stvarnom životu je nešto što teško može da se doživi preko telefona.
Jedno od retkih preostalih mesta gde gluvarenje nije zamrlo je gej bar; ono se tamo ohrabruje, gotovo se očekuje. Radeći na vratima jednog od njih ovde, u El-Eju, imao sam priliku da iz prve ruke vidim sve načine na koje se momci okupe i gluvare zajedno. Ima nečeg divnog u tome kada gledaš kako dva momka uđuodvojeno u bar, sami, merkaju se izdaleka, a na kraju završe tako što se ljube, dodiruju, razgovaraju i odu zajedno. To je tako neposredno i uzbudljivo – nežna ljudskost, kakvu ne možeš da iskusiš onlajn, i četovanje sa momcima često deluje bledo u odnosu na to.
Gluvarenje je sastavni deo gej i kvir DNK. Volt Vitmen je gluvario. U njegovoj poetskoj mašti, čitava rana Amerika je bila demokratsko poprište gluvarenja. Od borovih šuma Fajer Ajlenda, do plaža Provinstauna i drugih mesta širom sveta, gluvarenje je uvek bilo integralan deo toga kako su se gej ljudi pronalazili i stvarali bastione prihvaćenosti u ovom licemernom svetu. I iako gluvarenje po javnim mestima nikada zaista neće da zamre, njegovo opadanje zabrinjava. To znači da gubimo nešto od svoje zajednice.
Jedne večeri, dok sam radio na vratima bara, prišao mi je prelep momak u svojim dvadesetim. Pitao me je da li sme da se igra s mojom bradom. Nisam neki obožavatelj toga da mi neznanci pipaju bradu i lice, ali on je bio zgodan; bio sam voljan da mu dozvolim da se poigra i sa nekim drugim delovima mog tela. Razgovarali smo par minuta, i na kraju smo počeli da se ljubimo i mazimo. Gurnuo mi je ruku u svoje pantalone, i dopustio mi da se igram s njegovim dupetom. Pitao me je da li se ložim na neke perverzije. Rekao sam mu da sam ono što volim da nazivam „El-Ej vanila” – malo pišanja, možda, ali uglavnom samo karanje, ništa isuviše intenzivno. Međutim, ljubljenje i maženje su mi od presudnog značaja. Moj jedini fetiš su divni momci. Fin momak stvarno, stvarno može da me naloži.
Ali rekao sam mu da sam otvoren za istraživanja. Kao što rekoh: bio je zgodan.
Onda je izvadio telefon i pokazao mi snimak na kojem čuči na sve četiri, go, i rukom lagano stavlja veoma zelenu, veoma okruglu jabuku u dupe. Onda je uz veliku pažnju polako istisnuo nazad u svoj dlan. Onda je to ponovio. I još jednom. Onda se okrenuo i počeo da jede jabuku sa širokim kezom na licu
Odložio je telefon i ponosno stao ispred mene. Nisam bio siguran šta da kažem.
„Da li te je to naložilo”, pitao me je.
„Definitivno imaš sjajno dupe”, odgovorio sam, blago šokiran.
„Volim i fisting”, nastavio je.
„Kao što rekoh, imaš prelepo dupe”.
Ja se ne ložim na fisting, ili na to da guram hranu nekome u dupe, ali dupeta volim. Još malo smo se ljubili i dogovorili da se vidimo kasnije.
Da se nismo lično upoznali – na primer, da mi je samo poslao taj video preko interneta – verovatno bih ga blokirao. Ali zbog toga što smo se upoznali u baru, mogao sam u njemu da vidim nešto više od njegovog fetiša, da ga upoznam kao ljudsko biće. Nekoga sa kime mi je bilo lepo da se ljubim i razgovaram. Neko sa kime želim da provodim vreme, čak iako ne želim da mu gurnem pesnicu u dupe.
Jedne mirne srede uveče, dok sam radio na vratima Foltlajna, još jednog gej bara u El-Eju, moj muž Aleks je došao da me poseti. Primetili smo jednog žešće zgodnog tipa za šankom, koga ranije nismo videli. Nas trojica smo počeli da flertujemo i razgovaramo, a onda smo se Aleks i ja smenjivali ljubeći se s njim. Stalno je i jednog i drugog hvatao za kitu. Proverio sam sa šankerom, i nas trojica smo otišli u skladište. Ljubili smo se i zezali, a onda smo ga Aleks i ja naizmenično karali.
Posle toga, goli i iscrpljeni, sedeli smo na kauču i razgovarali. Bilo je lako i prijatno.
Kasnije te večeri, kada je Aleks otišao, a ja krenuo da zatvaram bar, tip koga smo karali me je našao i rekao mi da nema kuda da ode. Izgubio je posao, i ranije tog dana su ga konačno izbacili iz stana. Kola su mu bila puna stvari. Bio je usamljen i uplašen, i odjednom je od neverovatno seksi tipa postao nešto mnogo intimnije. Pustio sam ga da par noći prespava u našoj gostinjskoj sobi, dok nije našao bezbedno mesto.
Da me je to pitao preko neke aplikacije kao što je Grajndr, ponovo, verovatno bih ga blokirao. Bio bi stranac, neko sa kime nemam nikakve veze. Ali bio sam u njemu, ljubio sam ga, grlio. Povezali smo se, makar samo na tih nekoliko trenutaka, i time je zadobio ljudske odlike kakve ne bi mogao da ima kao dvodimenzionalni avatar.
Gej barovi – pored još par mesta na kojima gluvarenje danas postoji, kao što su porno igraonice ili javna kupatila – nude bezbedna mesta na kojima možemo jedni s drugima da se povežemo na intiman način, i trebalo bi da se borimo protiv njihovog propadanja. Na kraju krajeva, seks poseduje lepotu. Bez obzira da li je među prijateljima, ljubavnicima ili neznancima, trenuci kada se izgubite jedni u drugima poseduju izvesnu magiju. I ja verujem da ti trenuci mogu da nas prosvetle, pa čak i uzdignu na neku višu ravan. Ako je nešto što je toliko lepo ugroženo, zar ne vredi zaštititi ga?
Piše: Jeff Leavell
Izvor: Vice