Piše: Dejan Pr?i?
Nakon što su sve nade išle u smeru da ?e “La La Land”, doctor osvojiti nagradu za najbolji film na ovogodišnjoj dodeli Oskara, information pills ipak se to nije dogodilo. Nakon malog incidenta, mind nagrada je otišla u ruke reditelja i scenariste Berija Dženkinsa za film Mese?ina (Moonlight).
Pri?u o putu od trnja do zvezda, a pored toga i nesu?enoj ljubavi, nadmašila je pri?a o odrastanju Šerona. Šeron je Afro-amerikanac i homoseksualac ?ija je majka zavisna od droge, a pored toga, Šeron odrasta u opasnom kraju u kom ga svi vršnjaci maltretiraju. Film po?inje scenom u kojoj malog Šerona (Aleks Hibert) vijaju vršnjaci i nazivaju ga “pederom”. Šeron se sakriva u napuštenu ku?u, koja pripada prodavcu droge Huanu (Maršala Ali) koji ga odvodi u svoj dom gde živi sa devojkom Terezom (Džanel Muni). Putevi im se ukrštaju kada šeron shvati da je Huan taj koji prodaje drogu njegovoj majci, ali bez obzira na to, Huan i Tereza ostaju velika podrška Šeronu.
Film je podeljen u tri dela i svaki ?in prati jedan deo Šeronovog odrastanja. Scenario je nastao po autobiografskoj drami Na mese?ini crni de?aci izgledaju plavo Tarela Alvina Makranija, koji je sa Dženkinsom i pisao scenario za ?iju su adaptaciju, Dženkins/Tarel, tako?e dobili Oskara.
U prvom delu, mali Šeron ispituje Huana i Terezu, šta zna?i re? “peder” jer ga majka tako naziva. Sa druge strane, Šeronov vršnjak govori malom Šeronu da mora da pokaže ostalim de?acima da je snažan i da zna da se odbrani. Ubrzo, po?inje drugi deo u kom je Šeron tinejdžer. Šerona kao tinejdžera izvrsno tuma?i Ešton Sanders koji je vrlo uverljivo uspeo da odigra lik momka koji proživljava sukob sa samim sobom. Problem je što pri?a u suštini ostaje ista: Šerona i dalje maltretiraju vršnjaci iz razreda, majka mu se i dalje drogira, ali je Huan sada mrtav pa on odlazi samo kod Tereze koja ga i dalje ?uva. Autori ne objašnjavaju kako je to Huan umro, niti se na njegovu smrt stavlja akcenat.
U središnjem delu filma, Šeron po?inje da razmišlja o svom drugaru Kevinu (Džarel Džerom) sa kojim Šeron ima intimni kontakt. Ubrzo, Kevin pretu?e Šerona u školi jer ga na to natera jedan od vršnjaka (Terel) koji maltretira Šerona. Šeron odlu?uje da se osveti Terelu i udara ga stolicom, nakon ?ega završava u zatvoru i tamo po?inje tre?i deo u kom je Šeron diler, kakav je bio i Huan.
Na samom kraju filma, ?ak nije ni jasno da li je Šeron zapravo odrastao ili nije jer sve što se ?inilo u segmentima filma kao važno, na kraju nije dobilo na zna?aju. Nije jasno zašto je bitno da Šeron bude homoseksualac, osim da vršnjaci imaju razlog da ga vre?aju i nipodoštavaju. Da je taj motiv, zamenjen bilo kojim drugim, zbog kog bi vršnjaci mogli da maltretiraju Šerona, film bi ostao isti. Jedini segment pri?e koji ima težinu, jeste to što Šeron odlazi u zatvor kao dete, a iz njega izlazi kao kriminalac. Isti taj motiv, ispri?an je sa mnogo ve?om pažnjom i uverljivoš?u u filmu “Prorok”, Žaka Odijara. U Mese?ini, Šeron ne pokazuje nikakav odnos prema svom životu, osim što u prva dva ?ina deluje povu?eno i uplašeno.
Problem filma i jeste u tome što nije jasno koji ta?no motiv jeste odredio da Šeron na kraju mora da postane kriminalac. Da li je razlog u tome što za njega, kao Afro-amerikanca koji završi u zatvoru zbog odbrane u srednjoj školi, svi legalni putevi postaju zatvoreni ili je razlog upravo to što je Afro-amerikanac. Da li je Šeron iz nemo?i u kojoj je bio tokom odrastanja, morao da postane ja?i od svih kako ga više niko ne bi maltretirao zbog toga što je homoseksualac ili je u pitanju sve to zajedno, što bi samo po sebi i bilo najbolje rešenje. Film se završava scenom u kojoj Šeron odlazi kod Kevina, koji radi kao kuvar u restoranu i govori mu da ni sa kim nije bio intiman od njihovog dodirivanja u srednjoj školi, nakon ?ega Kevin zagrli Šerona. Na samom kraju filma, postaje jasno da se zapravo ništa nije dogodilo, a da su autori ispri?ali pri?u za koju je potpuno nejasno o ?emu je i tako joj oduzeli mogu?nost da zaista bude važna.
I pored svega, najja?i utisak zapravo ostavlja gluma Eštona Sandersa, koji je odli?no izneo ulogu tinejdžera sa vrlo jasnim unutrašnjim sukobom. Ono zbog ?ega je središnji deo filma najbolji, svakako jeste što sadrži nekoliko promena u samom Šeronu, zbog ?ega Eštonova gluma i dolazi do izražaja jer uspeva da iznese sve unutrašnje sukobe na vrlo uverljiv i emotivan na?in, za razliku od poslednjeg dela filma, koji deluje kao prazan hod. Na kraju postaje jasno, da je re? o još jednom filmu koji se bavi izolovanim grupama, a da isto tako ne govori zapravo ništa – niti o tim grupama, niti o ostatku svetu.
Ameri?ka filmska akademija nam je još jednom pokazala da kvalitet filma, niti odnos prema temi nisu toliko bitni, koliko je bitno da se odabir pri?e ?ini dovoljno hrabar i provokativan. Odjednom postaje jasno, zašto La La Land nije mogao da osvoji Oskara za najbolji film. Jasno je da pri?a o dvoje mladih koji pokušavaju da ostvare emotivnu vezu i sebe na poslovnom planu u okrutnom Holivudu, ne zvu?i dovoljno hrabro, koliko pri?a o Afro-amerikancu, homoseksualcu koji živi u teškim uslovima. Pored toga, Akademija je se pokazala još solidarnijom ove godine, pa je tako glavna nagrada, prvi put, dodeljena filmu koji se bavi LGBT temama, a pored toga, montažerka filma, Džoi Makmiljan je prva Afro-amerikanka koja je nominovana za pomenutu nagradu. Kada se na to doda da La La Land po svom kvalitetu ima jednak broj problema koliko i Mese?ina, poruka koju Akademija ve? dugo šalje, jeste da najbolji film, može da bude i samo jedna floskula za svako politi?ki korektno uho. ?injenica, jeste i u tome da ukoliko se autori bave nekom temom na nedovoljno fokusiran na?in, kao što je to slu?aj sa autorima filma Mese?ina, onda ne postoji ništa, niti smelo, niti provokativno, ve? ostaje film posle kog se utisci mogu svesti na re?enicu: “I mislio sam.”
Ocena 2/10
Autor je student dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti
Izvor: B92