Festival queer filma Merlinka osmi put se održava od 8. do 14. decembra u Domu omladine, visit this ponovo u ?ast Vjerana Miladinovi?a, order prvog javno deklarisanog transvestita u Jugoslaviji i zvezde filmova Želimira Žilnika. U svetu šou biznisa bio je poznat pod imenom „Merlinka“, visit web a pri?a o njegovom ubistvu i danas izaziva mu?ninu – niko nije odgovarao za taj stravi?an zlo?in.
Vjeranova smrt je poput onih mra?nih trilera koji vam ni na kraju ne dozvole da se opustite jer je ubica kona?no uhva?en, ve? ostavljaju gorak utisak da pravda još jednom nije ostvarena. S druge strane, Merlinkin život bio je poput scenarija za neku tešku filmsku dramu o pojedincu koji se bori za svoje pravo da bude druga?iji.
Vjeran je ro?en 1958. godine u Zagrebu. Njegova majka Tereza je zbog trudno?e izba?ena iz škole, a nakon što je neko vreme živela u parku, bila je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mla?e punoletne osobe. Šest meseci posle ro?enja, Vjeran ostao da živi u domu, bez majke. Nekoliko godina kasnije, otac ga je odveo da živi kod babe u selo Bresni?i?, a posle ga je preuzeo kod sebe u Prokuplje.
Kako je kasnije pisao u svojoj autobiografiji “Terezin sin” (2001), za Vjerana je najve?a prekretnica u životu bila kad se s o?evom porodicom po završenoj srednjoj školi preselio u Beograd. Mada su ga 1978. izbacili iz ku?e, u Beogradu je kona?no našao krug istomišljenika. Po?eo je da se šminka, obla?i uske farmerke i bavi se prostitucijom, da bi u 31. godini (1989. godine) odlu?io da se transformiše u “Merlinku”, iako je o sebi nastavio da govori i u muškom i u ženskom rodu.
Merlinka je “ordinirala” uglavnom po Ulici Gavrila Principa kod Zelenog venca, uvek u tesnim mini?ima, na visokim štiklama i sa upadljivim nakitom. Reditelj Želimir Žilnik je, navodno, bio je fasciniran Merlinkom, pa joj je, nakon epizoda u filmovima “Beograde, dobro jutro” i “Lijepe žene prolaze kroz grad”, 1995. dodelio i glavnu ulogu u, danas ve? kultnom, filmu “Dupe od mramora”.
– Želimire vidiš kakva je situacija. Mi smo se nekada plašili da iza?emo, jer su nas svi proglašavali ludacima i otka?enima, a danas se ta naša otka?enost i ne prime?uje – citirao je Žilnik svoju “muzu”, koja je uskoro doživela svojih pet minuta slave.
U tom periodu Vjeran je napisao i pomenutu autobiografiju “Terezin sin”.
– Napisao sam biografiju koju sam posvetio ženi i kurvi u meni – Merlinki. Posvetio sam je i muškarcu koga sam najviše voleo – Tiboru. Ovekove?io ne?ove?an i koristoljubiv odnos majke Tereze Strmecki, oca Miladinovi? Miodraga i brata po ocu Miladinovi? Nebojše prema meni. Svima ?u im li?no poslati svoju knjigu sa posvetom punom mržnje i sa željom da svako od njih doživi što težu i ružniju sudbinu. Ovo što sam napisao o njima je moja li?na osveta – rekao je u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Tad je objavio i da je otišao u “penziju”.
– Nikada nisam rekao da je lepo zara?ivati novac bave?i se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana kurva. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i ose?ao sam se užasno. Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopa?enih. Da tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: Nizak moral – visok standard. Porok kome je ogromna ve?ina nas sklona. Sada živim kao svi prose?ni gra?ani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan ?lan ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje – objasnio je.
I zaista – Vjeran je bio drasti?no promenio svoj na?in života, ali s osmehom ga se se?aju i svi koji su ga sretali po Kališu u tom periodu.
– ?esto sam ga sretao, jer sam sa ortacima šetao pse oko njegove preure?ene gajbe. Koliko sam zaklju?io iz urbanih legendi i video svojim o?ima, Merlinka je živeo u delu Opservatorije koji je preuredio u stan. Ako se to moglo tako nazvati. Pre „krov nad glavom“. Merlinku su svi u kraju gotivili. Imao je dobru dušu. Mnogo je voleo pse. Hranio je sve lutalice po Kališu. Jednom sam pri?ao sa njim. Bio je u muškom izdanju. Kleso kamen. Nikada ne bi provalio da je trandža. Tek kada progovori. A bio je simpati?no smešan u toj svojoj zbunjenosti, ?as je o sebi govorio u muškom, ?as u ženskom rodu. Stalno je ubacivao re?enice „sestro slatka“. I pri?ao mi je kako mu je muka od tog vucaranja po ulicama, i tog pasjeg života. Možda je zato toliko i voleo lutalice i vodio ra?una o njima. Dok je NATO bombardovao Srbadiju, Merlinka je isklesao ogromnu klupu pored svoga krova nad glavom. Šteta što niko od gradskih skotova nije na to obratio pažnju. Bar su ga gotivili svi koji su šetali psa donjim delom Kalemegdana. Merlinku je ubio neki Ciganin, verovatno kres šema. Ko ?e znati razlog. Šteta, dobar ?ovek. Nosio je težak krst – napisao je Radovan Nasti?, multimedijalni umetnik poznat pod nadimkom Bensedin.
Vjeran Miladinovi? je ubijen 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovi?a u Krnja?i. Prvo je zadavljen, a zatim je zadobio dva snažna udarca zidarskim ?eki?em u glavu. Njegovo telo je prona?eno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja. Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani Babuš, dok je tada maloletni Bejtul Ra?ipi Bejto optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Slu?aj se razvla?io, optuženici su prebacivali krivicu jedan na drugog “prise?aju?i” se novih detalja, uklju?ile su se i njihove porodice koje su im davale alibi… Obojica su u maju 2004. oslobo?ena optužbi usled “nedostatka dokaza”.
Piše: Ana Kalaba
Izvor: Noizz