Franko Vasić: Priča volontera Parade ponosa

Franko Vasić ima 20 godina i prvi put učestvuje na Paradi ponosa i pomaže u njenoj organizaciji. Pre dve godine odlučio je da saopšti roditeljima da je gej i od tada je prošao dug put od neprihvatanja do podrške roditelja.

Kaže da bi voleo jednog dana da se venča i ima porodicu.

– Ja sam tu svoju nebinarnost shvatio još kada sam bio mali, kada sam se prvi put našminkao i obukao maminu haljinu, to je ona klasična gej priča. Tako da oduvek sam znao da nikada nisam bio sto posto muško niti sam želeo da budem žena, nego mi je uvek prijalo nešto fluidno, nešto između. Pre jedno dve dve i po godine imao sam dečkau Beogradu, ja sam tada živeo u Lazarevcu sa mojima. Uvek sam morao da smišljam neke izgovore da idem kod dečka, meni bukvalno treba ceo dan da dođem do Beograda i da se vratim u Lazarevac – priča Franko.

Kaže da ga je to smorili i da je pozvao tati i odlučio je da mu kaže da je gej.

– Moja majka koja je inače Italijanka, je imala transrodnu drugaricu, devojku, ona se družila sa njom u Italiji. Ja sam mislio da će ona to da prihvati, nekako bilo mi je logično, međutim ona je lošije reagovala od mog tate. tada je to bilo jako strašno, baš je bilo strašno jer su hteli da me vode na lečenje, u manastir, određivali su mi šta da obučem, šta da radim, sa kime da se družim, ali sam se onda ja iselio, svojom voljom otišao – govori Franko.

Kaže da je sada mnogo drugačije, da ga mama često zove i pita kako ide priprema za Prajd, i navodi da je tata bio dva puta u Prajd info centru gde je upoznao sve te ljude i video da je to sasvim normalno.

– Ja kao neko ko je isfeminiziran, ko je takav kakav je, dosta ljudi neće da popiju kafu sa mnom zato što sam takav i zato što će neko da skonta da su oni gej tako da je zapravo jako teško naći partnera i prosto nekog da popijete kafu, odete na večeru – zaključuje ovaj mladić.

Izvor: Srbija danas