Letonija i LGBT: Prvi gej predsednik u Evropskoj uniji


Dugogodišnji ministar inostranih poslova Letonije Edgars Rinkevič prvi je gej predsednik države članice Evropske unije.

Rinkevič, koji je bio ministar spoljnih poslova od 2011. godine, položio je zakletvu kao predsednik Letonije u subotu u Rigi.

Iako je pozicija predsednika u Letoniji uglavnom ceremonijalna, on može da staviti veto na zakone i raspiše referendum o nekom pitanju.

U vladama zemalja Evropske unije je i do sada bilo homoseksualaca na visokim pozicijima, poput sadašnjeg premijera Lukmebruga Gzavijea Betela, ali nikada nije bilo gej predsednika.

Funkciju predsednika i premijera u mnogim zemljama obavljaju različiti ljudi.

Bivši belgijski premijer Elio di Rupo bio je prvi otvoreni gej premijer u EU.

Rinkevič je javno objavio da je gej 2014. godine i od tada je glasni pobornik LGBT prava.

ČITAJTE:  Leposava Mijušković, zaboravljena književnica koja je pisala o lezbejskoj ljubavi

Gej brakovi su nezakoniti u Letoniji, iako je ustavni sud zemlje prošle godine priznao istopolne zajednice.

U maju je letonski parlament u trećem krugu glasanja izabrao Rinkeviča za sledećeg predsednika zemlje.

U subotu u inauguracionom govoru, obećao je da će nastaviti da podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije.

Rekao je i da spoljna politika Letonije nema vremena za greške, dodavši da će delovati brzo, odlučno i mudro.

Rinkevič je ohrabrio mlade Letonce da „razbiju stakleni plafon“ jer je nejednakost nazvao „značajnim problemom“.

„Socijalni jaz u našem društvu je prevelik“, rekao je on.

„Tokom mog predsedavanja, zalagaću se za stvaranje moderne i jake Letonije, za legalnu i pravednu Letoniji, za dobrobit ljudi, za inkluzivno i uvaženo društvo.

ČITAJTE:  Gruzija: Odobren anti LGBT zakon

„I moguće je da svi zajedno to postignemo“, rekao je letonski predsednik.

Preuzeo je dužnost od Egilsa Levitsa koji je bio predsednik četiri godine i predstavljaće Letoniju na samitu NATO sledeće nedelje u Vilnjusu u Litvaniji.

Letonija je jedna od tri baltičke države, uz Litvaniju i Estoniju, koje su se pridružile EU 2004. posle raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih.

Izvor: BBC News


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.