Labris je zvanično počeo s radom 1995. godine, između ostalog, s telefonskom linijom za podršku ženama koje su se osećale izgubljeno u svom identitetu, ženama koje su trpele nasilje i uopšte ženama koje u to doba (doba pre interneta i društvenih mreža) nisu imale kome da se obrate.
Aktivnosti i projekti su se nizali, a Labris je vrlo brzo postao sigurno mesto okupljanja lezbejske zajednice, mesto gde su mogle iskazivati svoje autentične identitete, kao i ponos.
“Labris ima opravdanih razloga da ne bude skroman, jer je osim rada sa zajednicom, ogromnu energiju uložio u izmenu zakonske regulative i podzakonskih akata usklađujući ga sa evropskim standardima. Aktivistkinje Labrisa su bile uključene u izradu svih značajnijih nacionalnih strateških dokumenata, počev od Strategije smanjenja nasilja nad ženama, Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, preko Strategije za poboljšanje položaja žena u Srbiji, kao i Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva”, navodi se u saopštenju Labrisa.
Zajedno s drugim članicama Koalicije protiv diskriminacije, Labris je intenzivno zagovarao za usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije, a već skoro deset godina ova organizacija neumorno se bori za usvajanje zakona koji bi regulisao prava istopolnih zajednica u Srbiji.
Na inicijativu Labrisa, Srpsko lekarsko društvo je 2008. godine homoseksualnost skinulo sa liste bolesti i time uskladio spisak sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.
Takođe na inicijativu Labrisa, 2006. godine izmenjen je diskriminatorni upitnik za dobrovoljne davaoce krvi.
Jedno od važnih dostignuća Labrisa jeste i organizovanje Parade ponosa 2001. godine, a zatim i 2009. godine.
Izvor: Danas