– Po?ela je poplava novih pacijenata, unhealthy trend koji je bio strahovit. Ono što je bilo sasvim jasno je da je u pitanju smrtonosna bolest. Nije se znalo kako se le?i, treat nije se znalo šta da se radi. Dužina samog trajanja bolesti bila je do dve godine i tada se umiralo, order gotovo – pri?a imunolog dr Aleksandar Duji? u istraživanju Omladine JAZAS-a koje otkriva po?etke epidemije HIV-a u Srbiji. “Blic” ovo istraživanje ekskluzivno objavljuje.
Kada je virus HIV stigao u Beograd, kako se širio i kakve su tada bile reakcije lekara, medicinskog osoblja i javnosti, samo je deo istraživanja Omladine JAZAS-a.
– Negde marta 1983. godine stigao je dopis od Svetske zdravstvene oganizacije sa pitanjem da li i koliko ima u bivšoj SFRJ obolelih od nove bolesti AIDS. Pro?itao sam dopis i video da se radi o dve bolesti koje su ustanovljene pre svega kod mladih homoseksualaca, koje se ina?e ne javljaju jer je tada normalna imunološka reaktivnost – re?i su imunologa dr Aleksandra Duji?a u JAZAS-ovom istraživanju.
Sre?om, dodaje dr Duji?, u to vreme je na VMA stvorena mogu?nost da se imunološka sposobnost testira vrlo egzaktno. Me?utim, ve? do kraja te godine bilo je jasno da se radi o ozbiljnoj bolesti.
– Dužina samog trajanja bolesti bila je do dve godine i tada se umiralo, gotovo. Nije se znalo kako se le?i, nije se znalo šta da se radi – pri?a dr Duji?.
Od SZO su pristizali brojni izveštaji, a ubrzo je oformljena grupa stru?njaka koja se bavi ovim problemom. Kako kaže Duji?, prvi sastanak stru?njaka sa ciljem da se razmatraju pitanja ste?enog gubika imuniteta održan je 22. decembra 1983. godine, a u januaru 1985., imenovana je Komisija za borbu protiv side sa dr Brankom Po?ekom na ?elu.
Prvi slu?aj u SFRJ
– Znate, ja se vrlo dobro se?am jedne stvari kod tog prvog bolesnika. On je 1985. godine u leto, negde jula meseca, video da ima neke crvene pe?ate po telu i prvobitno je otišao na kožnu kliniku. Me?utim, na osnovu dokumentacije podnete od VMA, Instituta za infektivne i tropske bolesti Beograd i Mirkobiološkog instituta iz Ljubljane, potvr?eno je da se radi o “ispoljenom obliku side sa predominantno izraženim oportunisti?kim tumorom, Kapošijevim sarkomom” – prise?a se dr Duji?.
Kako on dodaje, re? je o izvanredno obrazovanom ?oveku od oko 35-37 godina, poligloti, koji je imao dobre veze u inostranstvu.
– Taj ?ovek je potom došao kod mene i ja sam mu objasnio da on boluje od side, da to može da se le?i, a on mi se zahvalio i rekao i da ?e ipak oti?i u inostranstvo, da još jedanput to potvrdi. “Nema problema, do?ite kad se vratite i da mi kažete šta su Vam rekli”, rekao sam, a na njegovo: “Dovi?enja, doktore”, pružio sam mu ruku. On me je pogledao za?u?eno, iznena?en što sam to u?inio – pri?a dr Duji?.
Strah opasniji od bolesti
I pored toga što su se lekari usavršavali u inostranstvu, u javnosti je bila prisutna odre?ena doza sumnje da li su lekari pripremljeni da se suo?e sa ovim problemom.
– Tadašnji direktor Infektivne klinike Medicinskog Fakulteta u Beogradu, dr Dragomir Dikli?, rekao je kako se dijagnoza može postaviti i utvrditi da je u pitanju sida, ali da ni on ni njegove mla?e kolege nisu imale priliku da vide nikog obolelog. Tvrdio je da se, u 1986. sida ne poznaje dobro i da se zbog toga ljudi plaše i uspani?e kada dobiju samo banalnu infekciju ili se ospu po telu. Strah je bio sveprisutan, strah usled neznanja – navodi se u istraživanju Omladine JAZAS-a.
Medicinske sestre koje napuštaju posao da ne bi negovale bolesnike od side, policajci koji se plaše da hapse ili vra?aju narkomane, prekidanje sudskih rasprava i bojkotovanje lokala ?iji su vlasnici ili zaposleni homomoseksualci, samo su neki od incidenata nabrojanih u izveštaju, a koji su nastali iz straha i neznanja.
– Taj strah je bio neracionalan, a ono što je i danas najve?i problem, jesu zdravstveni radnici. To je i jedan od razloga što se onaj pacijent za?udio kada sam mu pružio ruku. Nakon njega došla je i cela porodica, da se testira “za svaki slu?aj”. Strah je ?esto vodio u paniku, a ona se odražavali na svemu što se dešavalo, pa smo imali i velike probleme sa roditeljima – se?a se dr Duji?.
AIDS se ne dobija, on se uzima
– Još je ’84. godine prepoznat prioritetni zna?aj edukacije i napravljena komisija, prvo na VMA, pa u JNA i odmah se po?elo sa predavanjima, sa edukacijom. Ono što je najvažnije, jeste permantentna edukacija na svim nivoima, oblastima i profesijama. Jer, svi mi imamo, ranije ili kasnije, ?eš?e ili re?e, seksualne odnose, a treba da znamo da je jedina mogu?a zaštita kondom. Jer, sida se uzima, a ne dobija – zaklju?uje dr Duji?.
Izvor: Blic