U beogradskim novinama “Pravda” objavljena je 12. oktobra 1940. godine priča o neobičnoj ženi koja je i danas čista intriga.
Priča se desila dan pre objavljivanja, 15 kilometara od Belog manastira, u selu Kneževi Vinogradi u Kraljevini Jugoslaviji. Glavna akterka je Desanka Stanojlov, drugo žensko dete u porodici, koja nije bila imućna.
Do sedme godine pohađala je školu i bila najbolja učenica, a kada je imala 10 godina, počelo je da se ispoljava da je ne zanima bilo šta što ima veze sa devojčicama.
“U slobodnim časovima Desanka je stalno bila u društvu dečaka. Tukla se sa njima, tako da su je se svi bojali. Ispod suknje je uvek nosila veliki nož i jedan stari revolver”, pisala je “Pravda”.
Nakon što je napunila 14 godina počela je da pomaže roditeljima u poljskim poslovima, a kako je njena porodica bila siromašna, počela je i da nadniči na državnom dobru “Belje”.
Počela je zatim da radi kod stolara Milana Štrbića, gde je i dočekala 17. godinu koja je bila prelomna u njenom životu.
“Vest da se Desanka pretvorila u muškarca prenela se selom munjevitom brzinom. U početku su seljaci mislili da je ovo prepričavanje samo šala. Međutim, kada je Desanka obukla pantalone, svi su poverovali”, pisalo je u “Pravdi”.
Smejli su joj se i rugali zbog toga, izbegavali u društvu, a deca lupala kantama kada bi prošla pored njih.
Zbog podsmevanja okoline pobegla je iz sela. Nije je bilo šest nedelja, tragalo se za njom bezuspešno. A onda se iznenada vratila, u pantalonama i ponosnog držanja.
Seljani su je i dalje zvali Desanka, ali im je odgovarala: “Ja sam Dragutin Stanojlov, a ne Desanka, zapamtite. Ako ne verujete, idite u Opštinu”, pisalo je u “Pravdi”.
Stanovnici sela pričali su da je razlog njenog ponašanja psihički problem.
Dragutin je onda rešio da postane policajac, opšinski odbornici su odbijali taj zahtev, ali je sremski načelnik morao da ga uvaži. Ubrzo je i upisan pod novim imenom u opštinskom registru, ali se pravoslvana crkva tome žustro protivila.
“Jednog dana za vreme čuvanja baranjske pudarine Dragutin je osvojio simpatije najlepše i najbogatije seoske devojke, Smilje, današnje venčane žene Dragutinove. Ona je odlučila da se uda za Dragutina. Međutim, njeni roditelji nisu hteli ni da čuju za to. Pre svega, oni su imućni ljudi, a Dragutin je puki siromah. Drugo, on je i “sam do juče bio ženskinja”, pisalo je u novinama.
Kada je Dragutin shvatio da Smilji roditelji neće dati da se uda za njega, napravio je plan za njenu otmicu, koji je ona prihvatila.
“Jedne hladne novembarske noći Smilja je čekala Dragutina na prozoru. Pobegli su”.
Roditelji su zbog otmice napravili “lom”, zahtevali su od vlasti da im vrate ćerku koja je danima živela sa Dragutinom, zaključana u njegovoj kući.
Smiljini roditelji su na kraju dali blagoslov, a nakon što je sveštenik odbio da ih venča u crkvi, sklopili su građanski brak pre matičarem, posle teške muke i negodovanja.
Izvor: Blic