Rukopisi, price fotografije, slike i li?ni predmeti bi?e deo izložbe “Oskar Vajld: Oli?enje drskosti”, purchase koja ?e biti otvorena danas u Maloj Palati (Petit Palais) u Parizu, prvoj te vrste u ?ast irskog pisca koji je preminuo u tom gradu.
Vajld, koji je te?no govorio francuski i bio vatreni frankofil, izbegao je u Grad svetlosti nakon otvorene hajke na njega u Engleskoj zbog optužbi da je homoseksualac; tu je i preminuo 1900, u 47. godini. Njegov grob na Per Lašezu danas je mesto hodo?aš?a.
Me?utim, za razliku od Londona, Francuska nije obeležila stogodišnjica Vajldove smrti, pa je sada odlu?ila da se iskupi.
– U Parizu nikada nije uprili?ena izložba posve?ena Oskaru. Njegov lik ?e sada krasiti sve stanice metroa i autobuse. Mislim da ?e Francuzi biti prijatno iznena?eni – izjavio je Merlin Holand, Vajldov unuk i jedan od kustosa izložbe.
Oskarovi rukopisi, fotografije, slike i li?ni predmeti, prikupljeni iz privatnih i javnih zbirki iz celog sveta, ispri?a?e pri?u o kreatoru literarnih remek-dela “Važno je zvati se Ernest” i “Slika Dorijana Greja”.
Me?u li?nim predmetima je koverat sa uvojkom kose Vajldove mla?e sestre Izole koja je preminula u detinjstvu.
– Oskar ga je li?no ukrasio, kad je imao 13 godina i nosio ju je sa sobom sve do smrti – izjavio je Merlin Holand.
Tu je i slika “Sv. Sebastijan” Gvida Renija iz 1615, predstava rimskog vojnika mu?enog zbog hriš?anske vere, zgodnog polunagog mladi?a izbodenog strelama.
Vajld je sliku video u ?enovi i pisao je o “ljupkom sme?em de?aku, sa tršavom kosom i crvenim usnama, koga su neprijatelji vezali za drvo i, premda je proboden strelama, on podiže svoj božanstven strastven pogled ka Ve?noj lepoti nebeskog raja”.
Holand podse?a da je Vajld u egzilu pisao pod pseudonimom Sebastijan Melmot:
– Neusmnjivo je video sebe kao nekog svetitelja mu?enika – kaže Oskarov unuk.
Na izložbi ?e se na?i i rukopis komada “Važno je zvati se Ernest” i štampani primerak istog sa posvetom Oskarovom odanom prijatelju i prvom ljubavniku Robertu Rosu: “Ogledalo savršenog prijateljstva: Robi”.
Bi?e izloženi i portreti lepe Konstans, Vajldove supruge i majke njegova dva sina, kao i njegovog dvostruko mla?eg ljubavnika, razmaženog i uobraženog lorda Alfreda “Bouzija” Daglasa koji ?e biti uzrok njegove propasti.
Bouzijev otac, uticajan markiz od Kvinsberija, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Zbog „nakaznog ponašanja“ sudija ga je osudio na dve godine zatvora. London mu je okrenuo le?a. Od najpoznatijeg viktorijanskog pisca postao je preko no?i najpoznatiji viktorijanski kriminalac. Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala, promenivši prezime u Holand.
Teški uslovi života u zatvoru uništili su piš?evo zdravlje. Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajedni?ki život u Francuskoj i Italiji trajao je veoma kratko, zbog negodovanja njihovih porodica. Umro je u Parizu od meningitisa, bez prebijene pare.
Interesantno je da su i Dablin i London tek nedavno podigli spomenik Oskaru Vajldu. U Londonu je spomenik 1998. godine otkrio britanski sekretar za kulturu Kris Smit, ina?e otvoreni homoseksualac. On je zahvalio Vajldu što je dao svoj život da bi danas zaživelo društvo koje toleriše razli?itosti. Na spomeniku su uklesane Vajldove re?i: „Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda“.
Izložba je otvorena do 15. januara.
Izvor: Blic