D. V. ima dvadeset godina i na prvi pogled samo je još jedna urbana mlada tinejdžerka. Zanima je programiranje, piše pesme, ali se ne libi da radi bilo koji posao. Međutim, zbog stereotipa, često je nailazila na probleme zbog svoje seksualne orijentacije, odnosno, kako nam je skrenula pažnju prilikom razgovora, rodnog identiteta.
Naime, ona je nebinarna osoba.
Asoby, kako je zovu prijatelji, rođena je kao muškarac i privlači je isti pol, ali kako nam je rekla, ne želi da menja pol, niti da prima hormonsku terapiju, jer je ono što jeste.
“Non-binary ljudi su ljudi koji se ne identifikuju kao skroz muškarci i žene stereotipnog ponašanja i rodne ekspresije. Ja sam pesnik i provalila sam da mi, pesnici, iste stvari opisujemo na različite načine hiljadama godina. Ako jedna pojava može da se opiše na milion načina, šta tek da kažemo o tako kompleksnoj pojavi kao osoba? Da li možete da je strpate u kategorije on ili ona? Ne postoji samo crno i belo”, započinje ona svoju ispovest za “Blic”.
Sebe opisuje kao geja, jer je biološki rođena kao muškarac i, kako kaže, oseća se dobro u svom telu, te ne želi ni hormone ni operacije. Ipak, pred roditeljima se, makar za sada, autovala ipak kao gej, a ne kao nebinarna osoba.
“Pre svega, treba da razgraničimo pojmove seksualnost i rodni idenitet. Moj rodni idenitet je nebinarna osoba, u smislu roda, kao, npr, roda reči. Neka reč u srpskom je u ženskom rodu, a u ruskom u muškom, ali ne menja stvar koju opisuje. Gej sam jer sam biološki muškarac i osećam se dobro u svom telu. Ne želim hormone ili operacije.
Jednostavno sam pokušavala da pronađem sebe. Postoji milion načina da se osoba opiše, to da sam non-binary je samo jedna od mojih karakterisika i ne utiče na ostatak mojih kvaliteta. U porodici se nikad nisam autovala kao non-binary, već samo kao gej osoba, a i za to nisam imala prilike da uradim na način na koji sam to želela, jer je to bilo otkriveno”.
Šikaniranje i zlostavljanje je počela da trpi nedugo posle priznanja da je homosekusalac. Kako kaže, dok od strane porodice nije imala razumevanje, prijatelji su je oberučke prihvatili.
“Ja nisam doživljavala nasilje zbog svog rodnog ideniteta, iako bih doživela 10 puta više toga da je i to bilo izneseno. Doživljavala sam sve to jer sam gej. A moji prijatelji su kul, s tim što koriste žensku rodnu zamenicu (ona/njen) kad pričaju sa mnom, o meni i da na mene referiraju kao Asoby. Ne bih mogla da zamislim bolje prijatelje i veću količinu podrške ni u snu.
Psihičko nasilje i priisak su trajali godinama, a incidenti sa fizičkim nasiljem, od kojih nijedan nisam prijavila, više puta. Jednostavno sam uvek radila ono što hoću da radim, nikad se nisam lagodno predavala tako da budem u fazonu hej, sad ću da se unormalim. Zato su me znali apsolutno svi i u školi, i sad na fakultetu. Pored svog života, hoću da iza sebe ostavim neku platformu za druge da se ne plaše mase i budu ono što jesu, jer ja volim ljude. Ide mi dobro!”, kaže ona.
O tome što nema podršku porodice nije želela da priča, jer, kako je rekla, probajte samo da zamislite kako je to biti marginalizovan od strane najmilijih.
“Na većini mejnstrim poslova, poput asistenta prodaje ili konobara, očekuje se da budeš uzorni muškarac, ako si muškarac, i za žene važi isto. U Srbiji ima ljudi koji su trans ili non-binary, i svima nam je teško da nađemo posao baš zbog toga. ”
Od borbe za svoje parče duge i sreće, ne odustaje i kako nam je rekla, za razliku od nekih drugih, ona je možda imala i sreće. Borbu da bude ono što oseća, a ne ono što joj društvo nameće, vidi kao dugu i vrednu.
“Jednostavno, radimo na tome. Svi smo ljudi, svi smo napravljeni od istih ćelija na jednom ogromnom kamenu u svemiru i prosto bi trebalo da shvatimo da ne postoje manje ili više vredni ljudi. Kroz ovo što sam ja prošla svaki dan prolaze još milioni ljudi, samo što sam ja imala dovoljno sreće da imam priliku da pobegnem od toga, a neki ljudi je i dalje nemaju. Da su svi gledali samo svoja posla, bilo bi mnogo lakše i lepše živeti. Ljubav će spasiti svet”, kaže nam ona na kraju razgovora.
Izvor: Blic