Pre pet godina, holivudska zvezda Kevin Spejsi optužen je za seksualni napad. Krajem juna ponovo će se naći pred sudom da se suoči sa optužbama. Za nemački list “Cajt” prvi put govori o svom životu posle skandala.
Pred vama je drugi deo Spejsijeve ispovesti…
… Obrisi Baltimora se prostiru pred nama, Spejsi kaže da je došao u grad 2012. da bi snimio „Kuću od karata“, u vreme kada je Baltimor, uprkos svojoj blizini Vašingtonu, imao reputaciju rasadnika zločina. Spejsi, koji je odrastao u Kaliforniji pre nego što je živeo više od 25 godina u Njujorku, a zatim se preselio u London, zaljubio se u Baltimor i 2016. godine kupio kuću u blizini luke, piše novinarka „Cajta“.
Do tada je već osvojio dva Oskara, za „Dežurni krivci“ i „Američku lepotu“. Ali upravo ga je serija „Kuća od karata“ pretvorila u neospornu globalnu superzvezdu. I što je postajao poznatiji, to je postajalo sve veće ono što sada naziva „mehur“. Imao je pomoćnika, agenta, publicistu, menadžera, ličnog trenera i telohranitelja, koji bi mu govorili na koji izlaz da izađe, a koji da izbegava. Kada je njegov profesor glume iz srednje škole dobio nagradu, Spejsi je iznajmio privatni avion da odleti na ceremoniju između snimanja.
– Ne postoji škola u koju možete ići da naučite kako da se nosite sa slavom. Mislim da sam se jako trudio da ne budem seronja. Ali mislim da sam u izvesnoj meri bio seronja – kaže glumac. U nekom trenutku, ističe, počeo je da vidi ljude samo kao pripadnike određenih kategorija: “on želi selfi, ona želi autogram”. Kaže da ih nije dobro video jer nikada nije odvojio vreme da to uradi.
Bilo bi zanimljivo saznati koje druge greške Spejsi veruje da je napravio u interakciji sa drugima. Da li misli da je možda bilo trenutaka kada je prešao granicu. Ostaje nejasno da li oseća kajanje, a ako oseća, zbog čega? Ili je samo zabrinut da bi se svako pominjanje kajanja moglo protumačiti kao priznanje krivice, primećuje novinarka „Cajta“.
Tada se, kaže Spejsi, bacio na jedan projekat za drugim da bi odgurnuo svoje unutrašnje probleme.
– Deo mene je bio duboko nesrećan, ali nisam radio na sebi. Izbegavao sam sve – priznaje.
Glumac priča o homoseksualnosti kao o svojoj nesreći. Otkako pamti, stideo se što ga privlače dečaci. Njegov otac je rano sumnjao da je gej jer mu je sin nastupao u pozorištu. Nezaposlen i propali romanopisac, Spejsijev otac, Tomas Džefri Fauler, terorisao je svoju porodicu svojim rasističkim i homofobičnim idejama. (Spejsijev brat Rendal je tvrdio u Dejli Mejlu da ga je njegov otac, koji je umro, silovao nekoliko godina.) Za Spejsija, pozorište je bilo način da ostane u školi dugo nakon završetka nastave. I to mu je „ponudilo bekstvo u drugi identitet“.
– Razlog zbog kojeg sam postao glumac bio je taj što sam voleo da igram nekog drugog osim sebe. Onog trenutka kada sam bio na sceni… osećao sam se sigurno – priče Kevin Spejsi.
Kako je odrastao, nastavio je da negira svoju homoseksualnost.
– Bio sam otvoren za istraživanje, ali nisam se suočio sa onim što jesam. Totalno sam se plašio da to shvatim – kaže glumac, ali kada govori o „iskustvima“, ne kaže „iskustvima sa muškarcima“. Reč „gej“ izgovorio je samo jednom tokom ovog razgovora. Umesto toga, on često govori o stidu, strahu, zbunjenosti i ormaru.
Kada je Spejsi ostvario prve uloge na Brodveju i televiziji 1980-ih, savetovano mu je da izbegava izlazak jer bi to moglo da ugrozi njegovu karijeru. Agent je rekao da je to: „Totalno tvoja stvar“, pre nego što je dodao: „Nikada nemoj nikome da kažeš. Zaista je važno da to zadržiš za sebe.“
Tek 1990-ih, kada je bio u srednjim tridesetim, mogao je da prihvati da je gej, ali je to nastavio da skriva od javnosti. Mediji su spekulisali zašto je uvek dovodio svoju majku na dodelu nagrada.
Novinarka „Cajta“ opisuje prvi susret sa Spejsijem u Torinu gde se održavala ceremonija dodele nagrade „Stela dela Mol“ za životno delo. To je bilo glumčevo prvo javno pojavljivanje od njegovog velikog skandala. Tri meseca ranije, u Njujorku je proglašen nevinim, a sada je izgledao spreman da se vrati u centar pažnje.
„Evo ga dolazi!“ viknuo je njegov menadžer i najbolji prijatelj Evan Lovenštajn. Na trenutak se činilo da se bučni hotelski bar pretvarao u zamračeno pozorište, a reflektori su bili upereni u čoveka koji na scenu ulazi sa leve strane: Kevina Spejsija. Nosio je crni smoking, crvenu leptir mašnu i naočare sa crnim okvirom, veoma je ličio, primećuje novinarka, na američkog predsednika koga je igrao u „Kući od karata“. On širi ruke da zagrli Lovenštajna.
Spejsi je bio u Torinu pre godinu i po da bi igrao malu ulogu u filmu italijanskog reditelja Franka Nera „Čovek koji je nacrtao Boga“. To je bila njegova prva uloga od skandala. Na premijeri, Spejsi je upoznao Marka Falanku, njegovog obožavaoca koji radi u filmskom muzeju. Falanka je predložio svojim kolegama da Spejsija pozovu u Torino na javni master kurs i da mu se dodeli nagrada za životno delo.
– Italijanska publika nikada nije prestala da podržava Kevina Spejsija. Imali smo Karavađa i Leonarda da Vinčija. U stanju smo da odvojimo umetnost od umetnikovog privatnog života. Za Karavađa se kaže da je počinio ubistvo, dok se smatra da je Leonardo da Vinči imao erotske odnose sa svojim učenicima – kazao je Falanka.
Za tri minuta je rasprodato 170 karata za diskusiju na sceni sa Spejsijem, a odmah je nestalo i 500 karata za film „Američka lepota“ nakon ceremonije dodele.
– Mediji su dali sve od sebe da me pretvore u monstruma, ali od ljudi nisam video ništa osim naklonosti – reći će Spejsi kasnije. On je javno zahvalio muzeju što ima „muda“ da mu dodeli nagradu. Spejsi je dvostruki dobitnik Oskara, ali ne postoji nijedan studio u Holivudu koji želi da radi sa njim sada. Do sada nije proglašen krivim na sudu.
„On je antiheroj pun talenta i mraka kojeg jedni obožavaju, a drugi osuđuju“, ocenjuje novinarka „Cajta“, dodajući da se u razgovoru sa glumcem doticala svega što mu se dogodilo ali da za to postoji „poseban jezik“. Optužbe se pominju samo kao „lažne optužbe“. Govori se o drugim umetnicima i naučnicima koji su „takođe otkazani“. Spejsi opušteno razgovara o „Kući od karata“, blokbaster političkoj seriji koju je takođe koproducirao. On spremno priča kako ju je razvio zajedno sa režiserom Dejvidom Finčerom za Netfliks. U nekom trenutku, razgovor se završava o Bilu Klintonu, koga Spejsi poznaje godinama i naziva ga prijateljem.
Na pitanje u intervjuu šta je za njega značila noć dodele nagrade, priznao je da su mu osećanja komplikovana jer se „boji da možda više neće moći da radi“. Na konstataciju novinarke da je izgledao kao „riba bez vode“, naljutio se rekavši burno:
– Ja nisam riba iz vode! Radim kreativno svaki dan, i ima mnogo stvari koje nameravam da uradim. Voda je možda plitka!
Tokom cele večeri pokušavala je nekoliko puta da se ponovo uključi u razgovor sa njim, ali „šarm je nestao, a veza je prekinuta“… U Baltimoru četiri meseca kasnije, Spejsi otvara kapiju stambenog kompleksa u venecijanskom stilu. Na malom stalku u salonu su – požutela trodelna zbirka Šekspirovih dela, „Biće i ništavilo“ Žan-Pola Sartra i knjiga za decu. Zidovi su ukrašeni crno-belim fotografijama Džudi Garland i Džona Kenedija, a u hodniku su stari filmski posteri na kojima je glumac Džek Lemon, „njegov mentor i njegov otac“. Nijedna slika ne prikazuje Spejsija ili bilo koji od njegovih filmova. Njegova dva Oskara takođe nema nigde.
– Sklonio sam ih. Ne moram da ih gledam.
Mnogi od onih koji dožive dubok pad imaju nekoga ko će im pomoći da ponovo stanu na noge. Za Spejsija, to je bio Evan Lovenštajn, njegov menadžer. Iz jevrejske porodice, Lovenštajn je sa svojim bratom blizancem osnovao pop bend kada je imao 20 godina, a sa 37 je prošao kroz duboku krizu, nakon čega se odvojio od prve žene i prestao da praktikuje svoju religiju. Spas je našao u volonterskom radu pomažući muškarcima koji su pušteni iz zatvora. Do tada je prijatelj sa Spejsijem već 13 godina i njih dvoje su otvoreno govorili o svojim ličnim problemima. Nakon što je Spejsi završio lečenje u Arizoni u decembru 2017, započeli su ono što nazivaju „radom“. Jednom ili dva puta nedeljno bi seli da izvrše „analizu karaktera“, ponašajući se kao naučnici koji ispituju nasumični subjekt: „Da li je imao tendenciju da se pokaže? Da li je težio da bude u centru pažnje? Da li vas svi vole?“
– Toliko dugo je glumio druge ljude – kaže Lovenštajn – da je sada shvatao ko je Kevin Spejsi zaista.
Što se Spejsi duže klonio javnog života, više se mučio zbog toga što ne radi.
– Niko ga nije angažovao, a on je želeo da glumi – kaže Lovenštajn.
U julu 2019. Spejsi i Lovenštajn su odlučili da putuju oko sveta. Ujutro bi razmišljali o tome gde bi mogli da odu tog dana, zatim bi proverili vremensku prognozu, rezervisali letove i možda rezervisali nekoliko noći u hotelu. Na putu su bili tri meseca, uz izvesne prekide. Videli su Beč, Prag, Lisabon, Marakeš. I gde god da su otišli, sretali su fanove. Lovenštajn je uspostavio pravilo za ophođenje sa strancima: osmeh, stisak ruke, fotografija, ništa više. (U tabloidnim medijima se šuškalo da su njih dvoje bili par, ali oboje ističu da su oduvek bili samo prijatelji). Putovanje je završeno zaustavljanjem u Tel Avivu, gde ih je pratila i Lovenštajnova supruga Lusi. Lovenštajn je kasnije dao Spejsiju tanak srebrni prsten sa putovanja kao uspomenu. „I ovo će proći“, piše na hebrejskom. Spejsi ga nosi na levom srednjem prstu.
Glumac ističe da je danas mnogo srećniji, sada kada živi otvorenijim i autentičnijim životom nego ranije. Širi ruke kao da prigrli svoju sudbinu. „Sve se dešava sa razlogom. Čak i ako se taj razlog ne pojavi odmah ili se stvari ne reše odmah, na kraju će sve imati smisla.“
Govreći o filmu „Kontrola“, malom niskobudžetom ostvarenju koji je prihvatio nakon skandala, priznaje da ranije verovatno ne bi ni pročitao scenario:
– Sada se često osećam kao da sam se vratio na početak karijere, kada me niko nije želeo – kaže on. Pored „Kontrole“ i italijanskog filma „Čovek koji je nacrtao Boga“, učestvovao je i u „Bilo jednom u Hrvatskoj“, dokumentarcu o bivšem hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu.
– Samo zato što sam neko vreme bio na klupi, neću prestati da radim – kaže Spejsi. Gluma je njegov zanat, dodaje:
– Ne želim da zarđam. Spreman sam!
Spejsi je nedavno počeo da piše: pozorišne komade, kratke filmove, scenarije, ali kaže da apsolutno nema nameru da piše o sopstvenom iskustvu suočavanja sa optužbama:
– Ne pokušavam da izjednačim rezultat. Nemam interesa da se borim protiv nečega protiv čega se ne vredi boriti!
Priznaje da sumnja da će ikada moći da obnovi svoju reputaciju. „Taj brod je“, smatra, „isplovio, bar kada je reč o imidžu u medijima“. Za njega su, kaže, važni reditelji i filmski producenti koji su mu rekli: „Želimo da radimo sa vama, ali ne možemo.“
– Mnogi ljudi se veoma plaše da će, ako me podrže, biti otkazani – on sleže ramenima, a zatim se nagne napred:
– Ali znam da trenutno postoje ljudi koji su spremni da me zaposle čim budem oslobođen ovih optužbi u Londonu. Čim se to dogodi, oni su spremni da krenu napred!
Na pitanje šta će biti drugačije kod novog Kevina Spejsija u poređenju sa starim, „šupkom“, viče:
– Jebeno se nadam da ću biti bolji Kevin Spejsi! Pričao sam sa tobom ceo dan o tome. Ako me nisi čula, onda nisi slušala! Za 10 godina to neće ništa značiti. Moj rad će živeti duže nego ja, i to je ono što će se pamtiti!
Izvor: Nova.rs