Iva Sopta ima samo šesnaest godina a već se bori za prava žena. I ne samo da se bori, nego je i prva u svetu u debati o pravima žena. Iva se sama prijavila na takmičenje, sama istraživala, potpuno sama otputovala u Madrid i sama osvojila svet.
Ona je učenica Četrnaeste beogradske gimnazije, odličan je đak i vrlo sposobna i preduzimljiva devojčica. Želi da studira književnost ili Fakultet političkih nauka. Prvi jer obožava da čita, a drugi jer je zanimaju prava žena, prava manjina, LGBT populacije…
Sama se prijavila, sama otišla, sama pobedila
Iva se sama prijavila na konferenciju, njeni roditelji su platili 25 evra participaciju i oko 200 evra avionksu kartu. Imala je sreće da joj drugarica živi u Madridu, pa smeštaj nije morala da plaća. Sama je otišla u Madrid, dok su svi ostali imali pratnju. Izabrala je da istražuje prava žena u nekoj od zemalja španskog govornog područja, jer je taj jezik još jedna od njenih pasija. Srbija nije dolazila u obzir, jer su takva pravila, zbog objektivnosti mora da bude reč o zemlji u kojoj narator ne živi i sa kojom ima najmanje dodirnih tačaka. U konkurenciji su bili Bolivija i Kuba. I… Želja joj se ispunila, dobila je da istraži prava žena na Kubi.
Podrška drugarice
Ideju da se prijavi na ovo takmičenje dobila je još u martu, kada je u Beogradu učestvovala na sličnom događaju i bila u komitetu za ljudska prava i predstavljala Izreal. Kaže da ju je u “tu priču ubacila” najbolja drugarica koja se time bavi već dve godine, valjda je znala da će je sve to zaintrigirati. I Ivi nije trebalo mnogo, zainteresovala se i krenula.
– Našla sam na jednom sajtu sve o tim modelima Ujedinjenih nacija i konferencijama koje oni održavaju. Poslala sam motivaciono pismo u kome sam objasnila šta me zanima, zašto me to zanima i zašto baš ja treba da govorim o tome. Napisla sam i pismo u kome sam opisala sebe i zemlju iz koje dolazim, i još jedno pismo u kome sam predložila zemlju o kojoj bih pisala i govorila – rekla je ona.
Šta sam želela, to sam dobila
Na pitanje kako je sebe opisala Iva skromno kaže: “Jednostavno sam napisala odakle sam, šta želim da studiram i da stvarno uživam u debatama, jer to radim još od petog razreda osnovne. Prijavila se i čekala. U avgustu su joj javili da je “ušla u program”.
– Nisam odmah znala koju ću zemlju da predstavljam. Rekli su mi da će tema biti prava žena, ali u kojoj zemlji, još me nisu obavestili. Od avgusta do septembra sakupljala sam podatke o pravima žena u Boliviji i Kubi. Na sreću, dobila sam ono što sam želela. Kada su mi javili da ću predstavljati Kubu, usredsredila sam se na tu zemlju i u novembru otišla u Madrid – priča ova devojka.
Iva kaže da je fascinirana Kubom, jer je to zemlja s dugom tradicijom u borbi za prava žena, i zato što je to prva zemlja koja je 1995. u Pekingu potpisala deklaraciju o pravima žena.
Pobiti diskriminatorski-mačo stav
– Napisala sam rad o tome kako su oni od kraja pedesetih uveli nove zakone koje se tiču prava žena. Omogućili su svima besplatno školovanje, što je dovelo do toga da u Kubi ima samo četiri odsto žena koje su neobrazovane i svega dva – tri odsto žena koje ne rade. Odnos muškaraca i žena koji rade je 50:50. Problem je, međutim, to što se još uvek smatra da je muškarac sposobniji od žene. Jedna od tema debate je bila i ta da vlada mišljenje da će neobrazovani, prilično nesposobni muškarac ipak bolje obaviti posao od obrazovane sposobne žene. Takav diskriminatorski i mačo-stav morala sam da pobijem činjenicama koje dokazuju suprotno. Koristila sam istraživanje njihove organizacije Federacija kubanskih žena koja se bori za izjednačavanje plata muškaraca i žena i da obrozovana žena može biti uspešnija u poslu od nekoga čiji je kvalitet samo to što je muškarac. Oni su dosta uspešni u tome jer je od 2003. znatno povećan broj žena zaposlenih u javnom sektoru – objašnjava ona.
Na pitanje da li je imala tremu kada je izlagala svoje istraživanje na engeskom, Iva odgovara potvrdno.
– Bilo je malo treme, ipak sam ja stajala ispred pune sale i pričala o zemlji koja je tako daleko od moje. Bila sam uverena da će devojčica koja je predsavljala Vatikan biti prva. Ona je bila odlična, čak je i dobila jednu od nagrada. A kada su u kategoriji za najboljeg delegata, što je inače najviša nagrada, prozvali mene, baš sam se iznenadila. Konkurencija je bila velika, u našem komitetu koji je raspravljao o pravima žena je bilo oko šezdeset mladih, a na celoj konferenciji oko 400 dece iz celog sveta – priča ona.
Spremna za nove izazove
Iva sada ide dalje, i već se sprema za nove izazove. U Beogradu će biti u komitetu koji se bavi istraživanjem prava LGBT populacije. Još nije dobila koju će zemlju predstavljati, ali nada se da će biti Engleska i Kanada. Želja joj je i da dobije mesto predsedavajućeg sesije koja će se održati u Parizu. Naravno, želi i da ode na Kubu, jer nikada nije bila u zemlji u kojoj žive žene za čija se prava bori.
Iva, srećno!
Izvor: Blic