Iako vlada generalno uverenje da je epidemija HIV-a ostala još i davnim 80-tim i 90-tim godinama XX veka i da je danas ograničena samo na prostor Afrike, te da je u „civilizovanom svetu“ HIV pretvoren u hroničnu bolest sa kojom se ne samo živi, već i stari, dokumentarni film „HIV u Rusiji – epidemija o kojoj niko ne govori“, Jurija Dude, demantovao je takav stav, potresavši ne samo rusku, već i svetsku javnost.
Video je postavljen 11. februara ove godine na YouTube kanalu „вДудя“ i dostigao je više od 17 miliona pregleda. I dok slušamo potresne ispovesti o surovoj realnosti života HIV pozitivnih u Rusiji, prosto ne možemo da se otmemo utisku da se to dešava u sred zemlje koja pretenduje na svetsko liderstvo.
Prema podacima obelodanjenim u filmu, danas u Rusiji živi više od milion ljudi sa HIV-om, ne uključujući one koji i ne znaju da nose virus. U 2018. godini, kada je od AIDS-a (terminalni stadijum HIV-a) umrlo više od 37 hiljada ljudi, što je u proseku 100 ljudi dnevno, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti i Svetska zdravstvena organizacija, proglasili su Rusiju liderom po broju zaraženih HIV-om u Evropi (61% svih zaraženih). Rusija je po stepenu oboljevanja izjednačena sa zemljama Afrike. Sa Afrikom Rusiju su uporedili i na međunarodnoj konferenciji UN za borbu protiv AIDS-a. Na sve to, ruske vlasti ne samo da nisu ništa preduzele, već su ostale neme, uporno negirajući realnost.
Rusi koji žive sa HIV-om izloženi su neviđenoj diskriminaciji, stide ih se, izbegavaju ih i preziru. Nižnjij Novgorod postao je simbol diskrinimacije, kada je 2018. nekoliko destina dece sa pozitivnim HIV statusom trebalo da učestvuje u letnjem kampu. Zaposleni u kampu, saznavši za to, odbili su da usluže decu, te su ona morala otići na odmor na drugo mesto.
Svrha ovog filma, koji je pripreman godinu i po dana, prema rečima autora, bila je da smanji neznanje koje vlada u Rusiji o HIV-u i obrazuje ljude o načinima prenosa infekcije, kao i da ukaže na neka ključna pitanja: kako se može živeti sa HIV-om, da li zaraženi mogu imati zdravo potomstvo, zašto se vlasti neefektivno bore sa ovom bolešću i da li je u ruskim školama potrebno seksualno obrazovanje.
– Epidemija HIV-a počela je onog momenta kada je zabeležen prvi slučaj (1985. godine u SSSR).
U Rusiji je sada opšta epidemija, stanje kada je više od 1% stanovništva zaraženo HIV-om. U Rusiji je trenutno više od jednog procenta – kaže Anton Krasovski, direktor „AIDS centra“, akter dokumentarca, koji ne skriva da je i sam zaražen.
Krasovski je ukazao da je zainteresovanost ljudi u Rusiji za svoje zdravlje veoma niska, jer se bore za golu egzistenciju. U Ministarstvu zdravlja, kaže on, odlično znaju o tome, ali ne mogu ništa da preduzmu, jer se odlučuje na drugim mestima. Svi razumeju koliko se nenaučno pristupa problemu, pa se čak ide i dotle da se negira da HIV uopšte i postoji. Aktivisti se proglašavaju stranim špijunima i služiteljima zapadnih agentura.
Seksualno obrazovanje u ruskim školama ne postoji, uprkos podacima da se upravo u adolescentskom uzrastu počinje eksperimentisati sa seksualnošću i opojnim supstancama. Krasovski kaže da su adolescenti danas najosetljivija društvena grupa i da je potrebno vršiti redovna testiranja i edukaciju, jer pored HIV-a, problem je i Hepatitis C, Sifilis i druge prateće bolesti koje se prenose seksualnim putem.
– Pokušajte da u nekoj školi kažete „kondom“, smesta ćete dobiti krivičnu prijavu – izjavio je Krasovski.
Za razliku od zemlja zapadne Evrope i Amerike, homoseksualni odnosi nisu glavni uzročnik zaraze HIV-om u Rusiji – svega 2,5%. To su u prvom redu upotreba narkotika – 33,6% i heteroseksualni odnosi – 62,7, kažu podaci dobijeni u 2019. godini.
U dokumentarcu se pojavljuje i direktor Federalnog centra za prevenciju i borbu protiv AIDS-a, Vadim Pokrovski. On kaže da se uprkos zakonu koji je donesen još 1995. godine, da lečenje HIV zaraženih plaća država, ne obezbeđuje dovoljno lekova za sve, za svih tih više od milion zvanično registrovanih.
– Samo polovina njih prima terapiju, u prvom redu oni kod kojih već postoji ozbiljno narušen imunitet. Druga polovina čeka sa strane. Manji broj njih lekove kupuju od svojih para, ali to zavisi od prihoda. Čak i bogati ponekad kažu da je bolje da im plaća država – izjavio je Pokrovski.
Problem predstavlja veliki strah kod Rusa, u čijoj osnovi leži neznanje, ali i društvena atmosfera koja stigmatizuje HIV osobe. Tako Katja Gavrilova, jedna od akterki, priča kako je njena prijateljica, takođe HIV pozitivna, obišla nekoliko stomatoloških klinika, ali je samo jedan zubar pristao da izvrši intervenciju.
– Dođete kod doktora, on navuče troje rukavica, stavi dve maske i pregleda vas izdaleka. Svim zaraženim je potrebna podrška, moralna podrška. HIV nazivaju i nervnom bolešću – što se više stresiraš, brže pada imuni sistem. Ako se čovek normalno oseća u drutvu biće mu lakše. Mi nismo gubavci, u osnovi smo isti kao i ostali – kaže ona.
Trenutno, kao glavno sredstvo borbe protiv HIV-a, savremeni zakonski akti u Rusiji, nećete verovati, predviđaju „učvršćenje instituta porodice i obnovu i očuvanje duhovno-prirodnih vrednosti“. HIV pozitivne strance ruska država deportuje iz zemlje. Problemom HIV-a se, nažalost, ne bave lekari i nadležne službe, već mediji koji su u rukama onih koji izmišljaju ili prave sopstvene konstrukcije zasnovane na zaverama, religijskim predrasudama i konzervativnim tradicijama.
Šira ruska javnost, kroz ispovesti aktera filma, tek sada je mogla dobiti informacije koje su odavno poznate u svetu: da se HIV ne može dobiti ili preneti poljupcem, grljenjem, ljubljenjem, upotrebom pribora za jelo…; da se uz redovnu upotrebu terapije čak i bez zaštite tokom seksa ne može preneti virus; da HIV pozitivne osobe mogu imati zdravo potomstvo, uz uzimanje lekova; da se može voditi sasvim normalan i običan život kao i pre; da se životni vek ne smanjuje u odnosu na druge ljude; da jedino odsustvo tretmana može dovesti do stadijuma AIDS-a…
– Da se Fredi Merkjuri danas razboleo on bi nesmetano nastavio da živi i puni stadion Vembli – saznali su Rusi.
No, ono što je ispalo pozitivno u čitavoj ovoj priči, jeste da je Dudin dokumentarac dobro uzdrmao rusku javnost i da se tim povodom oglasio čak i zvanični Kremlj. Film su pogledali u ruskoj Dumi, a oglasili su se i Dmitrij Peskov, Putinov pres sekretar i Aleksej Kudrin, šef Računovodstvene komore Rusije.
Komersant prenosi da je čak i sam Vladimir Putin zatražio intenzivniju primenu antiretrovirusne terapije među rizičnim grupama i sprovođenje preporuka SZO.
– U ovom slučaju glavna stvar je to što su se sa filmom upoznali u nadležnom odeljenju. Naravno, u ličnom svojstvu, neko iz administracije ga je sigurno odgledao. Film zaista zaslužuje pažnju. Lično sam ga pogledao. Odličan film – izjavio je Peskov.
Na svom Tviter nalogu, Kudrin je napisao: „Računovodstvena komora će analizirati efektivnost mera medicinske pomoći HIV pozitivnim osobama.“
On je u tom trenutku (februar 2020.) izjavio da je epidemija HIV-a veća opasnost od koronavirusa i nazvao film neophodnim.
Zamenik ministra zdravlja, Oleg Salagaj, izjavio je da je film koristan i da povećava nivo informisanosti stanovništva.
– Danas HIV nije presuda i veoma je važno da se osoba kojoj je dijagnostikovan HIV podvrgne lečenju i živi normalan život – napisao je Salagaj na društvenoj mreži Telegram.
Na dan Sv. Valentina (14. februara) u Dumi je organizovano gledanje Dudinog filma. Projekciju je priredio Fedot Tumusov, zamenik predsednika parlamentarnog Odbora za zaštitu zdravlja i pozvao sve parlamentarce. No, na projekciju je došlo svega nekoliko deputata i niko od njih nije odgledao dvočasovni film do kraja.
– Duda je napravio veličanstven film, koji u razumljivoj formi govori o datom problemu – ocenio je Tumusov.
Ipak, 21. februara Tumusov je uspeo da u Dumi organizuje okrugli sto posvećen pitanju prevencije i lečenja HIV-a. Pozvan je i Jurij Duda, ali se nije pojavio, ali je zato prisustvovao Vadim Pokrovski. On se oštro suprotstavio pomoćnici ministra zdravlja Ljalji Gabasovoj, koja je tvrdila da država kontroliše situaciju i da Rusija čak beleži pad broja zaraženih.
– Da je pozicija Ministarstva zdravlja tačna mi se ne bismo ni okupljali ovde. Samo za poslednje tri godine imamo 300 hiljada novih slučajeva i 80 hiljada umrlih – kazao je Pokrovski i dodao da država troši 29 milijardi rubalja na lekove koji su zastareli i koji izazivaju dosta neželjenih efekata.
Međutim, ono što najviše raduje u celoj situaciji koju je izazvao Dudin film, jeste neverovatan porast broja ljudi koji su odlučili da se testiraju. Izveštaji iz mnogih ruskih regiona govore da se taj broj u pojedinim mestima utrostručio. Direktori mnogih apoteka svedoče da su već do 17. februara prodali sve brze testove na HIV, a pojedini i da su rasprodali sve testove samo nakon prvih časova prikaza filma. Kaže se da se obično dnevno naruči oko 35 brzih testova, a da sada ta brojka prelazi 1000. Takođe, predstavnici medicinskih ustanova govore da se broj telefonskih poziva za zakazivanje testiranja na HIV za samo četiri dana uvećao za 69%, dok iz dobrotvornih organizacija koje se bave borbom protiv HIV-a i organizuju besplatna testiranja na mobilnim punktovima, saopštavaju da je broj testiranih ljudi sada tri puta veći. I sam Jurij Duda se testirao, što je prikazano u filmu i rezultat je bio negativan, ali je uputio važnu poruku ljudima da ništa ne bi bilo strašno i da je rezultat bio drugačiji.
Na kraju, ostaje nam da zaključimo da je tužno videti tako veliku zemlju koja je čovečanstvu podarila toliko dragocenih civilizacijskih dostignuća, kako se vratila u mračni srednji vek i opet dospela u ruke neodgovornih kapitalističkih kleronacionalista koji ne mare za ljudske živote, već samo za profit. Dudin film je skinuo masku ruskog sistema i ogolio tužan prizor svakidašnjice običnog ruskog čoveka, koji pati pod reakcionarnom čizmom oligarha i svemoćnika u Kremlju. I kao kad smo pisali o epidemiji AIDS-a u SAD tokom 80-tih godina XX veka, četrdeset godina posle, u Rusiji, opet možemo da kažemo, nažalost, da se HIV ne događa Rusiji, već se dopušta da se desi, svesnim nepreduzimanjem adekvatnih mera od strane nadležnih institucija. I ponovo ćemo konstatovati da će sve ove nepotrepne smrti i patnje ići na račun ruskih vlastodržaca, a da će on vrlo brzo doći na naplatu. Već je jednom došao, 1917. godine, a kako nisu ništa naučili iz istorije i ne slute da će im se ponoviti.
Piše: Igor Maksimović