Nikad se u životu nisam pokajala zbog nečega što sam uradila, mogu samo da se kajem što neke stvari nisam uradila ili ih nisam uradila ranije. Ne smatram sebe hrabrom osobom, ali, opet, zar u današnje vreme treba hrabrosti da biste vi bili vi? Da sam bila hrabrija i odlučnija, da sam ranije uradila sve ovo, mnogo bih bolje prošla u životu, manje bi štete bilo po meni bliske osobe – konkretno moju decu – ali svi mi imamo neku misiju koja nam je data. Verovatno je ovo moja, kaže u razgovoru za Kurir Helena Vuković, žena sa trans iskustvom, javnosti poznatija kao major Helena.
Uživa u slobodi
Ona je 1973. rođena kao muškarac M. V. i u tom nekom prethodnom životu imala je brak dug 22 godine, dobila je četvoro dece i bila aktivna u Vojsci Srbije sve do 2014, kad je, sa činom majora, penzionisana jer je objavila da ulazi u proces prilagođavanja pola rodnom identitetu.
U proces tranzicije ušla je januara 2015, a operacija je bila u maju 2016. Danas, sedam godina kasnije, Helena živi s partnerkom u Novom Sadu, bavi se ljudskim pravima i – uživa u slobodi.
– Cena jeste visoka, ali na kraju se sve isplati, snovi se ostvare. Na kraju puta, kad ostanete sami sa sobom i sumirate svoj ovozemaljski život – da li ste zadovoljni? To nema cenu! Današnja Helena bi mladoj i neiskusnoj Heleni rekla da, ako već nije pisala scenario svog života, neka ga bar izrežira i neka bude glavna uloga u tom svom filmu, a ne sporedna – priča nam ona.
Proces tranzicije kod nje je trajao relativno kratko, dok je sama operacija bila dosta teška.
– Taj period je bio strašno turbulentan, jer sam bila angažovana na nekoliko frontova: sam početak tranzicije, dejstvo hormona, promene na telu, ponašanje kao u pubertetu, ali ovog puta u pravom smeru, sa druge strane početak mog aktivizma, koji je proistekao iz ličnog iskustva, a postao mnogo intenzivan, sa stalnim medijskim angažovanjem, sa treće strane sudske parnice sa organima države. Bilo je vrlo malo vremena kad sam bila sama sa sobom. Sve to vreme nalaženje kojekakvih poslova da bi se preživelo – od pomaganja moleru do sređivanja stanova – jer 60 odsto penzije od koje se pola daje za alimentaciju nije dovoljno ni za puko preživljavanje. Operacija je bila teška, ali nekako sam bila spremna na sve to. Više sam se plašila da mi se nešto ne desi pre operacije, pa da mi na krstu piše staro ime. Onda bi sve bilo uzalud – kaže Helena Vuković.
Selfi nakon operacije
Odmah nakon operacije tražila je telefon kako bi napravila selfi, a ispod fotografije je napisala: “Dobar dan, svete”. Prvo tuširanje je bilo i neka vrsta susreta sa novom sobom, pa je od tolikog uzbuđenja pala u nesvest.
Njeni istupi u javnosti i otvorena priča o sopstvenom životu umnogome su doprineli vidljivosti i poboljšanju ljudskih prava transrodnih osoba. Ona se smatra i začetnikom transrevolucije u Srbiji…
– Problem transrodnih ljudi ne poznaje granice ni nacije, kao ni problem celokupne LGBTI+ zajednice, jer je stigma ogromna, a nepotrebna. Valjda ljudi ne podnose kad je neko drugačiji, ne shvataju da to nije bolest. Treba raditi na edukaciji, niko ne razume dok ne oseti na svojoj koži, tako da i neki najtvrđi protivnici, kad im se neko blizak autuje, počinju na drugi način da posmatraju stvari. Za transrodnu zajednicu je 2019. godina bila jedna od najplodonosnijih: SZO je doneo novu knjigu bolesti MKB11, u kojoj je transrodnost iz dela mentalnog zdravlja prebačena u odeljak seksualnog i reproduktivnog zdravlja, što je jedna od najvećih pobeda globalno. Početkom te godine počela je primena Zakona o izmenama i dopunama zakona o matičnim knjigama, kad je prvi put definisan postupak promene dokumenata i pre same operacije, promena podataka u matičnim knjigama (oznaka pola, ime, JMBG) – navodi ona i dodaje:
– Nakon pandemije kovida nekako je sve krenulo nizbrdo, čitav svet je skrenuo udesno, fašističke i nacionalističke snage su u nekim zemljama došle na vlast, a u mnogima ojačale, pa je samim tim i antirodna, antitrans i antiLGBT agenda postala sve jača. Nadam se da će se svet prizvati pameti jer, jednostavno, to nije dobro, mržnja nije dobra… Kod nas je počela crkva da dominira, da uređuje udžbenike, da menja gramatiku, da umesto ljubavi propagira mržnju, da nas okreće jedne protiv drugih, jer je validna samo ljubav koju oni propagiraju, a drugo je po njima bolest. To nam može doneti veliku nesreću, jer ako pastir svoje stado međusobno svađa, tu nema ni stada ni pastira.
Pomoć ukrajinskim LGBT izbeglicama
Nakon što je 24. februara 2022. počeo rusko-ukrajinski rat, Helena Vuković je otišla u Poljsku kako bi pomogla ukrajinskim LGBT izbeglicama da pronađu utočište od rata.
– Moja organizacija L*-Communio iz Novog Sada je članica EuroCentralAsian Lesbian*Community (EL*C), a ja sam članica borda. Mi smo tokom lezbijske konferencije 2019. u Kijevu bile napadnute od strane ukrajinskih desničara i zilota, tačnije hotel u kome se odvijala konferencija je kamenovan i policija je reagovala prisilnim metodama, i bukvalno smo bile u getu. Kad se agresija Rusije desila, odmah smo pomislile – kad je u miru bilo onako, kako će biti za vreme rata, kad su svi dodatno naelektrisani.
Odluka je pala, nas nekoliko je krenulo svojim autima u Poljsku, na granicu sa Ukrajinom, da spasavamo lezbijke i kvir žene iz Ukrajine. EL*C je pokrenuo sistem donacija, a paralelno i „lesbian hosting network“ (mrežu kojoj su se javljale porodice kako bi ih prihvatile u zemljama EU). Osnovale smo četiri sigurne kuće blizu granice, gde smo privremeno smeštali izbegle žene s kućnim ljubimcima i decom.
Tu smo im obezbeđivale hranu, odeću i sve što je potrebno kada bez ičega pobegnete od rata. Kada bi se oporavile, slali smo ih u željene zemlje. Kroz naše kuće prošlo je više od 350 lezbijki kojima smo pomogle da u nekim novim sredinama počnu život iz početka. Bilo je dosta stresno, naporno i teško, ali na kraju taj osećaj ispunjenosti kad znate da ste nekome pomogli – nema cenu. Jedno veliko iskustvo, a mogla sam da primenim znanje stečeno u vojsci – kaže ona.
Izvor: Kurir