Ko seksualno radi, online taj i zaradi. Procene kažu da se u Velikoj Britaniji ovim poslovima bavi 72, medicine 800 ljudi. Mediji to znaju, zato se na svakom koraku može nai?i na pri?u o ponekoj seksualnoj radnici. Pa ipak, seksualnih radnika iz nekog razloga ima mnogo manje.
Podaci nisu precizni kad se radi o muškarcima; neka istraživanja su pokazala da naš pol pokriva 17 odsto prostitucije u zemlji, a neka druga tvrde da je ovaj procenat nešto ispod pet odsto. Ali pošto je priroda posla tajnovita, stru?njaci ?e teško pouzdano utvrditi bilo šta.
Porazgovarali smo sa 58-godišnjim Majklom koji se ovim poslom bavio 12 godina o njegovim klijenatima.
FETIŠISTI
Imao sam jednog što se baš ložio na krem od vanile. Stalno je hteo da bude zaliven od glave do pete. Svakog puta sam morao po tri prostirke da menjam. Bio je tu i onaj što voli vatrogasni šmrk – se?am se kako sam mu jednog ranog jutra pustio vodu, a on je otkidao. Imao sam i dvojicu koji su hteli da ih trljam koprivama svud po telu, zato sam gajio koprive iza ku?e.
Jedan od aktuelnih klijenata ima fetiš prljavih ?arapa. Prvo je hteo samo da omiriše moje ?arape, da mu ih navu?em na glavu. Sad se unapred pripremam za njega; imam poseban par ?arapa kojima se pre svakog tuširanja protrljam ispod pazuha pa ih vratim u plasti?nu kesu, da budu sveže za njega. Nekad ih i sam ponese od ku?e.
LUDE POZE
Bio sam ?uven po tome što mogu da jebem u svim mogu?im položajima. Najbolje mi ide „helikopter”: on se ?etvoronoške okrene ka zidu, a ja rotiram preko njega. Penetriram ga otpozadi, guz o guz, a onda se vrtim 360 stepeni ukrug. Nije loše za dedu od 50 godina. Neke mušterije ?itaju o tome u komentarima na sajtu, pa posle traže da probaju.
NEIZVODLJIV SCENARIO
Neki od njih izmišljaju potpuno nerealne farse od scenarija. Ili bi da se jebu na groblju, ili da ih ponižavam na potpuno javnom mestu, na primer u sred prometne ulice. Neki bi grupni seks pa me pitaju koliko tipova mogu da im dovedem. Ja kažem „?ekaj, razumeš da ?e svi oni biti tu zbog para? Mora?eš da platiš po komadu i to bar pola unapred.”
INVALIDI
Ima dosta ljudi sa invaliditetom u ovom poslu. Ja bih voleo da mogu bolje da im pomognem – imaju potrebe kao i bilo ko drugi. Pre sad ve? dosta godina imao sam jednog u kolicima, i on mi je pri?ao kako je jednom prilikom zvao agenciju, ali kad im je rekao da je invalid, oni su mu samo spustili slušalicu. Užasno sam popizdeo kad sam to ?uo – kako ih nije sramota, jebote? Ko ima problema da sara?uje sa nepokretnim ljudima, taj nije za poslovnu pratnju.
Bilo je i dosta ljudi koji koriste znakovni jezik – nekad bi morali da mi zapišu šta ho?e da kažu, ali uspostavimo komunikaciju kako-tako. Imao sam jedan izuzetan slu?aj kad sam prvo upoznao roditelje klijenta. ?ovek je bio prika?en na razne monitore zbog svog zdravstvenog stanja, i dešavalo se da ga žestoko zajebu tipovi koje je ranije unajmljivao. Roditelji su me zadivili; hteli su da me upoznaju da bi videli kakva sam osoba i mogli da mi povere svog sina. Izašli smo na ru?ak, a posle su me ?ak pustili da preno?im kod njih.
REKVIZITI
Neke mušterije vole da im sve bude spremno kad do?u. Za jednog sam izdvojio posebnu kutiju kod mene jer mu stalno treba koža i guma. Pla?ao mi je da mu ?uvam gomilu rekvizita jer obožava fisting. Insistira da ga nova flašica popersa ?eka spremna kad god da svrati.
VIP
Ovo su posebno privilegovane mušterije. Na primer, kad me neko vodi u inostranstvo, sa njim dogovorim poseban popust. Kad me on traži, ja otkažem druge obaveze. Njihovi termini su obi?no nešto tipa po 22 sata, što zna?i da moram da nazovem nekog ko je ranije bukirao sat vremena, izvinim mu se i otkažem.
ISPALE
Najve?e gnjavaža u ovom poslu su mušterije koje zakažu i onda se ne pojave. Oduvek je bilo takvih, sve lepo dogovore a posle ih nema. Nude izgovore tipa „ne radi mi GPS”, „sestra mi se slupala”, i „moram na operaciju”. Ne znam da li im je prosto frka ili ih možda dovoljno uzbu?uje samo to što su zakazali termin, pa im drugo i ne treba.
NERVOZNI DEBITANTI
Nikad nije lako naterati mušteriju kojoj je prvi put da se malo opusti. Za njih je sve to užasno stresan scenario, po prvi put se sre?u sa mnom. Ja nekako mislim da im je to sli?no kao prva tetovaža. U profilu se trudim koliko god mogu da ih opustim – na sajtu je sve detaljno objašnjeno – ali nešto ih i dalje plaši. Neki misle da ?u da im pocepam dupe ?im ga stavim, što se nikad nije desilo. Ja sam pravi profesionalac, sve radim polako i uvek ponudim poperse za opuštanje miši?a.
ŽENE
Negde 99 odsto mušterija su mi muškarci, žene retko dolaze. Tek ponekad se pojavi neka poš klinka sa flašom belog vina.
POBEGULJE
Ovih nema mnogo. Kažu da ?e samo da skoknu do kola ili bankomata, a nikad se ne vrate. Mi obi?no sve naplatimo unapred, ali ja na tome ne insistiram. Ra?unam da ?e, ako se pokažem i prebacim njihova o?ekivanja, da mi ostave bakšiš. Ali ako naplatim u startu, naravno da nema ?aš?avanja. Sli?no kao kad odeš u restoranu, ne ostavljaš napojnicu konobaru dok ne odradi svoj posao.
RAZUZDANI POŠ KLIJENTI
„Majkl dušo, hajde svrati do mene”, kažu oni kad nazovu u dva ujutru. Obi?no žive u Kensingtonu ili tako negde. Ja kad do?em, stan im je u haosu a oni pijani da ne mogu da stoje. Pokušaju da sipaju šampanjac, ali sve lije na pod. Dalje tek sve ide nizbrdo.
Piše: Simon Doherty
Izvor: Vice