Ovaj iskren, a ipak neujednačen brazilski dokumentarac portretira revolucionarni dreg oktet.
Koliko joj sećanja sežu daleko, brazilska glumica Leandra Leal je bila svesna dreg umetnika u Rival teatru, ustanovi u Rio de Žaneiru kojom je prvobitno upravljao njen deda. To je bio jedan od prvih klubova u kojem su slobodno prikazivani muškarci obučeni kao žene. Lealin rediteljski prvenac, estetski neuravnotežen ali božanstven dokumentarac Divne dive, odaje počast osmorici izvođača na ponovnom okupljanju za jubilarnu pedesetogodišnjicu performansa u Rival teatru.
Zadivljujući, krupni prvi kadar prati jednu od dreg umetnica dok se priprema za scenu u Rivalu. Njene šljokice odaju mistični sjaj. Karmin i veštačke trepavice daju apstraktni izgled njenom licu koje je prekriveno senkom. Naborane ruke, koje nežno ali neprestano trlja, odaju istoriju punu bola i zadovoljstva. Zbog ove bogate i dirljive slike poželimo da su Leal i njen direktor fotografije David Pacheco istrajali u prilaženju priči sa sličnom vizuelnom spretnošću.
Film se naravno pridržava standardnih odlika dokumentarnog filma, prikazujući uobičajeni miks intervjua u krupnom planu, scenske performanse sa jubilarne predstave i arhivske snimke (većinom prikazujući dive u njihovoj mladosti ) koji se u pojedinim momentima povezuju sa autorskom poezijom osam umetnika. Ovo su trans izvođači koji su proputovali svet i provocirali nazadne ideje vojne diktature koja je vladala u Brazilu od 1967. do 1985. Ipak, Leal teži da prikaže svoje glavne aktere u ograničenoj sadašnjosti, više se obazirući na kompleksnost njihovog ponovnog okupljanja i pakosno ponašanje na nekim od proba (na primer, neslaganje oko koreografije u grupnoj izvedbi numere “New York, New York”), u prvi plan stavljajući rijaliti pristup temi koja vapi za većom slojevitošću i jačom istorijskom pozadinom.
Divne dive pokazuje sav svoj sjaj kada prikazuje Rival teatar kao jednu vrstu radikalne oaze. U jednoj od prvih scena, dugačak kadar prati nekoliko transvestita dok hodaju ulicama grada, sledi ih dok ulaze u teatar, silaze u svlačionice i odlaze na scenu. Genijalno prenesena scena kluba Kopakabane iz filma „Goodfellas“ u drugačije okruženje daje moćan osećaj koliko revolucionarna ova subkultura može da bude i jeste – osećamo da smo nošeni, u stilu Čarobnog frulaša, između dva sveta koji postoje u bliskoj vezi, jedan pored drugog. Uprkos svoje uporne tromosti, dirljiva završnica prikazuje jednu od diva koja ima svoj „This is… Mrs. Norman Maine“ momenat, izazivački skidajući periku pred publikom Rival teatra da bi zahtevala i istakla teško stečeno i zasluženo dostojanstvo.
Film će biti prikazan na Merlinka festivalu u sredu, 13. decembra u 19 časova.