Seksualna orijentacija nekih filmskih junaka nije uvek onakva kakva vam se učini na prvi pogled.
Drama za dobro raspoloženje Gasa van Santa, “Upoznati Forestera”, brzo je zaboravljena, s razlogom. To je obična reciklaža njegovog prethodnog bisera, “Dobri Vil Hanting”, priča o odnosu jogunastog vunderkinda i njegovog mentora, samo što je ovde dečak nadaren za književnost, dok je Vil Hanting bio talentovan za matematiku. Međutim, zahvaljujući naslovnom karakteru, ovaj film ima svojih draži.
Povučeni književnik Vilijam Forester, koga u filmu igra Šon Koneri, ima tajnu koju nije izgovorio pred kamerama. Novinar “Gardijana” to je slučano otkrio kad je razgovarao sa Van Santom o njegovom drugom filmu, “Milk”, o otvoreno gej političari Harviju Milku. Novinar ga je upitao kako to da, budući da je i sam otvoreno gej, Gas van Sant 15 godina nije snimio film sa gej junacima (posle “Moj privatni Ajdaho”), na šta je reditelj rekao: “Hm… Pa bio je jedan gej lik, u ‘Upoznati Forestera'”. Toga nije bilo u scenariju jer studio nije hteo da se reklamira na taj način, ali Šon je hteo da tog lika tumači kao homoseksualca, bio je izričit Van Sant.
To je bilo naročito intrigantno otkriće, s obzirom da je Koneri uvek tumačio heteroseksualce pune testosterona. U intervjuima koje je davao tokom promocije filma sam glumac nije bio mnogo jasan, niti o tome ima očiglednih pokazatelja u samom filmu.
No, da je Koneri i zaista igrao Forestera kao potajnog geja, ne bi bio prvi glumac koji je seksualnu orijentaciju svog junaka držao skrivenu “u ormaru”. Na početku karijere Harison Ford je igrao Martina Steta, delimično iskrenog korporativnog ličnog asistenta u trileru “Prisluškivanje” (1974) Franisa Forda Kopole.
– Igrao sam lika koji je gej tako da me niko ne bi prepoznao iz “Američkih grafita” – rekao je Ford. – Tu jedva da je bilo materijala za ulogu sve dok nisam odlučio da ga učinim homoseksualcem – dodao je on.
Doduše, tokom njegovog kratkog pojavljivanja u filmu, Martinova seksualna orijentacija ostaje privatna stvar između glumca i lika. Ukoliko ne računate božićne kolače koje je sam umesio i doneo u kancelariju.
Gej likovi su često bili negativci, tako da nije bilo ništa novo kad je Ernest Leman u svom scenariju za “Sever – severo-zapad” Alfreda Hičkoka napisao da zli Lenard (Martin Landau) pokazuje “mekano” ponašanje.
Landau je kasnije tvrdio da je on zaslužan što je u lik uneo slojeve seksualne ljubomore.
– Odlučio sam da ga, vrlo suptilno, igram kao homoseksualca, jer bih inače bio običan posluško. On nije loš momak, samo je pokušao da održi vezu u životu otarasivši se žene koja ga je uzurpirala. Shvatio sam da bi ga sve to učinilo vrlo opasnim a njegovu patnju veoma ličnom. Jedina osoba kojoj se to nije dopalo bio je Džejms Mejson jer jer bi to ocrnilo njegov lik: faktički bi ga pretvorilo u bseksualca – kazao je Landau. On je napomenuo da je Leman čak dodao i repliku (“Nazovi to mojom ženskom intuicijom, ako hoćeš”) kako bi podržao ovu Landauovu interpretaciju.
Artur Lorents priča kako su neke zvezde bila zastrašene scenariom sa gej naznakama u drugom Hičkokovom filmu, “Uže”.
– Hteli smo Kerija Granta za lik nastavnika i Montgomerija Klifta za jednog od studenata, ali obojica su odbila iz istog razloga: nisu htela da rizikuju svoj ugled. Na kraju su Džon Dol i Ferli Grejndžer igrali studente i bili su vrlo svesni šta rade. Međutim, Džimi Stjuart, koji je igrao učutelja, nije imao pojma – otkriva kocenarista Lorents.
Čarlton Heston je isto tako bio u zabludi što se tiče podteksta “Ben-Hura”, kojeg su, u dosluhu, skovali scenarista Gor Vidal, reditelj Vilijam Vajler i Hestonov partner Stiven Bojd (igrao Mesalu). Kako je rivalstvo dva lika bilo bez dovoljne težine, Vidal je predložio da se Mesala potajno nada obnavljanju romanse između njih dvojice iz detinjstva.
Bojd se složio da igra frustriranog ljubavnika, iako Hestonu ništa nisu rekli.
– Posmatrajte pažljivo njegove reakcije i videćete da je glumio Mesalu kao čovek koji žezne – objasnio je Vidal.
Glumci uvek dopisuju unutrašnje živote svojih junaka, ali razlika kod seksualnosti je ta što se ti izbori često smatraju komercijalnim rizikom. Na kraju krajeva, likovi poput desetara Fajfa (Edrijen Brodi) u “Tankoj crvenoj liniji” ili Pola Vardžaka (Džordž Pepard) u “Doručku kod Tifanija” su “poheterizovani” na putu od scenarija do seta.
Gej susret u zatvorskom kupatilu u “Ponoćnom ekspresu” je promenjen prilikom ekranizacije da izgleda kao da jedan muškarac odbija drugog.
– Voleo bih da su pustili da para od tuša zamagli sam čin umesto što su pokazali odbijanje – žalio se Bili Hejns, opravdano: on je preživeo sve što je prikazano na filmu i zna tačno šta se desilo.
Kada je publika na probnoj projekciji komedije “Priča iz Los Anđelesa” sa Stivom Martinom u glavnoj ulozi negativno reagovala na dva lezbijska lika, studio “Dizni” uklonio je reference na njihvou seksualnu orijentaciju. Zato ne čudi što su visoki funkcioneri studija bili preneraženi kada su ugledali u dnevnim izveštajima sa snimanja “Pirata sa Kariba” Džonija Depa kao kemp verziju kapetana Džeka Sparoua.
– Nisu ga podnosili – kazao je Dep 2010. – Nisu mogli da ga smisle. Mislim da je Majkl Ajsner, šef “Diznija” u to vreme, rekao: “On će da nam upropasti film”. I ostale glavešine su se pitale: “Šta nije u redu s njim? Je l’ on to neki uvrnuti prostak? Je l’ pijanica? Da nije gej?” I ja sam jednoj ženi rekao: “Zar niste znali da su svi moji likovi gej?” Baš se unervozila – rekao je Dep.
U idealnom svetu pitanje nečije seksualnosti bilo bi vidljiva ali ne i definišuća karakteristika nekog junaka. Za Džejmsa Gandolfinija u “Meksikancu” ili Lori Metkalf u “Unutrašnim poslovima” seksualna orijentacija je bila samo detalj, aludiran u oba slučaja pogledom bačenim na osobu istog pola.
Matori kriminalac koga je igrao Marlon Brando u “Plenu” je napsian kao gej, premda se to nigde u filmu ne pominje eksplicitno. Njegova seksualnost nagoveštena je garederobom i sklonošću ka svilenim ešarpama i kimonima. Kritičari su shvatili. Novinar “Verajetija” opisao je Brandonov lik kao “Trumana Kapotija podzemlja”.
Romansa između suicidalnog momka i leša, koja se odigrava u filmu “Čovek – švajcarski nož” (dolazi na 45. Fest), možda ne vrišti od pozitivnog primera gej ljubavi, ali je dirljivo igraju Pol Dejno i Danijel Redklif sa svom iskrenošću “Planine Broukbek” (“Dopisivali smo i dopisivali sve dok im nismo dozvolili da se zaljube”, rekao je reditelj Danijel Kvan).
Izvor: Blic