Marko Leman, jedan od najboljih basketaša sveta i član ekipe Lozane, otvorenim pismom na sajtu FIBA napravio je veliki životni korak.
Leman je “otvorio dušu”i priznao da je gej, što je bio hrabar potez jer je dugo vodio unutrašnju borbu da iskorači sa ovim rečima – sada je siguran da će mu biti daleko lakše da igra basket.
“Ovo je za sve ljude koji ne žele da vode više dvostruki život, koji žive u sistemu u kom ne postoje. Ovo je za buduće generacije, da mogu da se bave slobodnim sportskim životom, a da se ne kriju. Neću da lažem, ovo je i za mene, da skinem teret”, počeo je Leman svoje otvoreno pismo.
“Zamislite da je nerešeno, uzimam odlučujući šut, pogađam, postajem šampion, možda i MVP. Svi slave, a ja poljubim dečka pred svima. Nažalost, ništa od toga se nije desilo, ali ne shvatite me pogrešno, pogađao sam šuteve za pobedu, ali to je to. Porodica, prijatelji, saigrači u 3×3, znali su, to je to. Mogao sam to da čuvam kao tajnu do kraja profesionalne karijere, ali sam odlučio suprotno. Evo i zašto”, napisao je Leman.
On je opisao da je ključna 2019. godina.
“Mentalna snaga je jedna od najvažnijih stvari za sportiste. Uvek sam to smatrao jednim od svojih najvećih kvaliteta. Ali, sve se srušilo kao kula od karata na kraju 2019. za mene. Igrao sam tada košarku već 9 godina profesionalno, kombinovao sam košarku zimi i igrao sam 3×3 sa Švajcarskom i Lozanom. Za tri godine, igrao sam turnire 47 nedelja svake godine. Proputovali smo svet, igrao sam u 20 zemalja, ušao sam u top 15 igrača sveta, živeo sam svoj san. Ali nisam još bio srećan. Menjao sam ličnost predugo, to je uticalo na moje mentalno zdravlje. Svake nedelje, ista stara priča. Dečko me vozi na aerodrom i minut pre prolaska kroz bezbednosnu kontrolu, srećni gej momak iz veze se pretvara u profesionalnog sportistu koji igra bez trunke emocije. U decembru 2019. sam dotakao dno, imao sam izlive emocija, plakao sam, hladan znoj me je oblivao. Nisam mogao više”, naveo je Leman.
Švajcarac je naveo da je to i dalje tabu tema u sportu, opisavši dva iskustva.
“Prvo, govor trenera na poluvremenu, trener je rekao da igramo kao gejevi, došlo mi je da progovorim. Momci preko puta su igrali dobru utakmicu, a najgore od svega je što se ceo tim motivisao ovim govorom. Stvarno? Zašto je biti gej asocijacija za slabost? Drugi put, u autobusu sam dremao, ali sam čuo raspravu u kojoj je jedan igrač rekao da je za njega ‘homoseksualnost bolest i da bi gejevi trebalo da se ubiju, zamislite da imate nekog takvog u svom timu’. Šta uraditi tada? Reći mu da je takav igrač tu? Bio sam u šoku, kada sam došao kući, nisam mogao da spavam. U 4 ujutru, rekao sam sebi da neću više da igram, ne mogu, ali to je bila najkraća penzija ikada. Volim previše ovu igru i tri dana kasnije sam se vratio treninzima.”
Sada, kada je olakšao dušu, Marko veruje da će mu biti lakše da igra.
“Po mom mišljenju, sportista može da pruža partije na najvišem nivou samo ako je u miru sa samim sobom. Od danas, ja ću biti. Ja sam Marko Leman, 3×3 basketaš i gej. A sada, izvinite, hoću da osvojim Svetski tur i odvedem Švajcarsku na Olimpijske igre 2024. godine”, zaključio je Marko.
Izvor: Nova.rs