Biti trans osoba, buy information pills odnosno osoba ?iji se rodni identitet razlikuje od pola pripisanog po ro?enju, bilo gde u svetu predstavlja veliki izazov. Iako se o temama transrodnosti i transpolnosti sve više piše i za njih postoji pove?ano interesovanje, trans osobe i osobe koje se rodno ne konformiraju i dalje su suo?ene sa neznanjem, predrasudama i vrlo ?esto nasiljem, a njihova je egizstencija izuzetno teška. Jedno od pitanja koje zna?ajno uti?e na njihov svakodnevni život jeste pitanje pravnog priznanja roda, odnosno procedura koje bi omogu?ile promenu podataka u dokumentima – li?nog imena, oznake pola i JMBG-a – kako bi ti podaci odgovarali identitetu same osobe. Zakonodavstvo koje se ti?e prava trans osoba širom sveta se kontinuirano menja, uvažavaju?i prava i dobrobit trans osoba – svetli su primeri Malte, Danske i Norveške u Evropi. Me?utim, u Srbiji i dalje ne postoje jasni zakoni i propisi koji bi na adekvatan na?in regulisali položaj i prava trans osoba.
Trans osobe i osobe koje se rodno ne konformiraju u Srbiji trpe diskriminaciju, mržnju i nasilje, dok je me?u opštom populacijom prisutan visok stepen odobravanja nasilja i diskriminacije nad svima koji su druga?iji, pa tako i nad trans osobama. Ovi se problemi mogu javiti u razli?itim sferama života.
Mnoga pitanja koja za ve?inu gra?ana/ki predstavljaju svakodnevnicu, od trans osoba zahtevaju veliki napor i hrabrost: izlazak na ulicu, odlazak u školu ili fakultet, traženje posla, kao i sve situacije koje zahtevaju pokazivanje li?nih dokumenta u kojima se nalaze ime i oznaka pola koji ne odgovaraju izgledu osobe.
Irena*, ?lanica trans grupe samopomo?i, koja je kroz proces tranzicije odnosno prilago?avanja pola rodnom identitetu prošla pre nekoliko godina, kaže za transserbia.org, da su odnos društva prema pitanjima roda i rodnog identiteta osobe i razumevanje jako važni. „Kao mala, nisam znala da sam druga?ija, mislila sam da je igranje lutkicama i sa devoj?icama uobi?ajena stvar. Svest o mom rodnom identitetu javila se tokom puberteta ili nešto pre njega, i zbog toga sam bila povu?ena i stidljiva, a kasnije se to pretvorilo u strah od ljudi, otvorenog prostora… I u takvoj situaciji, osetila sam se kao da sam sama na planeti sa svojim osobinama i problemima, bez podrške okruženja.“
Ono što kaže da joj je pomoglo bio je upravo jedan novinski tekst: „Naišla sam na tekst u tadašnjoj „Ilustrovanoj politici“ o operaciji prilago?avanja pola i tome kako je „jedan Sremac postao Sremica“ i znala da je to odgovor na moja pitanja i da je to upravo ono što i ja ose?am. Taj tekst i još poneki sli?ni na?ini izveštavanja predstavljali su svetlo u totalnom mraku.“
Pored toga što moraju svakodnevno da se nose sa predrasudama i diskriminacijom, trans osobe ?esto nemaju podršku sredine i najbližih – porodice i prijatelja. „Otac mi je preminuo dok sam bila u pubertetu i sa njim nikada nisam razgovarala o tome. Majka je na po?etku bila protiv, ali je s vremenom shvatila da je to put ka mom potpunom li?nom ostvarenju“, kaže Irena.
Kada su u pitanju diskriminacija i transfobija, kaže da joj smeta to što ljudi mešaju transpolnost sa homoseksualnoš?u i što ne postoji otvorenost da se taj stav promeni i nešto nau?i, i dodaje da postoje i oni koji joj se i dalje obra?aju u muškom rodu. „Ima onih koji mi se više ne javljaju na ulici, ogovaraju iza le?a, misle da je sve to samo moj hir i da mi to nije trebalo, govore da nisam normalna. Ne postoji prihvatanje niti volja da se malo otvore, saznaju nešto o ovom temi, i možda dovedu svoj stav u pitanje, mislim da to ne žele.“
Organizacija Gayten-LGBT zalaže se za usvajanje Zakona o rodnom identitetu koji bi trans osobama omogu?io promenu podataka u dokumentima odmah po utvr?ivanju trans identiteta, a ne tek nakon hormonskog tretmana i izvršenih operacija prilago?avanja pola. Pored toga, Zakon o rodnom identitetu zaštitio bi prava u drugim oblastima života i osigurao primenu ?lana 54a Krivi?nog zakonika koji zlo?in iz mržnje tretira kao posebnu otežavaju?u okolnost u odmeravanju kazne. „Inicijative kao što je Zakon o rodnom identitetu su po mom mišljenju od životne važnosti za trans osobe, jer nam olakšavaju funkcionisanje u svim sferama života, i zato ga treba što pre doneti. Meni je tokom procesa tranzicije vrlo bitna bila i trans grupa samopomo?i organizovana u prostorijama Gayten-LGBT, i takve stvari su ono što trans osobama treba. Važno je da što više obi?nih ljudi istupi i pruži podršku, kao i da se organizuju razgovori u manjim mestima, s ciljem obrazovanja ljudi i menjanja negativnih stavova javnosti prema LGBTIQ osobama,“ kaže Irena.
Sli?nog je mišljenja i Saša Lazi?, trans aktivista i ?lan pravnog tima Gayten-LGBT. Saša je trans osoba u procesu tranzicije i kaže da se oduvek ose?ao druga?ije, još dok je bio vrlo mali znao je da je de?ak. „Detinjstvo do polaska u školu je bilo okej. Naj?eš?e sam odbijao da nosim ode?u koja se smatra ženskom i najviše vremena provodio napolju sa drugom decom. Voleo sam sport, bilo šta s loptom, obožavao životinje, i nisam imao poteško?a u druženju sa drugom decom.“
Stvari su se malo promenile kad je krenuo u školu: „Bilo je druga?ije, ali ipak ublaženo ?injenicom da sam došao u novu sredinu gde me niko nije znao – deci je ponekad bilo ?udno što se stalno obla?im „kao muško“, a bilo je i neprijatnih komentara i pitanja.“ Najteži period odrastanja za Sašu bio je pubertet zbog promena koje sa sobom nosi, ali on je na sre?u imao majku koja je sa razumevanjem i ljubavlju prišla ?itavoj stvari: „Krenule su da mi se dešavaju telesne promene koje nisam ose?ao kao svoje, bio sam jako uznemiren. Mama je pokušala sa mnom da razgovara o tome jednom prilikom pošto je videla da pla?em dok gledam dokumentarac o trans muškarcima, ali ja sam tada odbio. Taj razgovor se desio kasnije, sa mojih 15 godina i podržala me je, tako da mislim da je trebalo ranije da razgovaram sa njom jer bi se i operacija desila pre.“
„Sa 15 godina sam po?eo da živim kao muškarac, odnosno prošao kroz tzv. društvenu tranziciju. Za zapo?injanje procesa uskla?ivanja tela s rodom, odnosno medicinsku tranziciju, morao sam da sa?ekam da napunim 18 godina, kada sam po?eo sa hormonskom terapijom i stekao uslove da pro?em kroz operaciju. Kad je re? o pravu na promenu dokumenata, smatram da ga ne bi trebalo uslovljavati bilo kakvim medicinskim procedurama, pa ni psihijatrijskom procenom i mišljenjem. Izvesno je da ?e u narednim godinama trans identiteti biti u potpunosti depatologizovani i izba?eni kao psihijatrijska dijagnoza. Me?utim, imaju?i u vidu postoje?e zakonodavstvo i opšte stanje u zemlji, Zakon o rodnom identitetu organizacije Gayten-LGBT je najbolje mogu?e rešenje za Srbiju u ovom trenutku i nadam se da ?e se uskoro na?i u skupštinskoj proceduri.“
*Ime je promenjeno kako bi se sa?uvala privatnost osobe.
Priredila: M. Jeremi?
Tekst je nastao u okviru projekta „TRANSparentno“ organizacije Gayten-LGBT i partnerske organizacije Centar za ljudska prava i studije razvoja (CHRDS) koji je podržan i finansiran od strane Kancelarije za ljudska i manjinska prava u okviru projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“.
Izvor: Transserbia