U Prištini je održana osma Parada ponosa pod sloganom “Bili smo i bićemo”, a šetnju je predvodio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. Prisustvovali su i kosovski ministar kulture Hajrula Čeku i ministar zdravlja Arben Vitia. Zbog ovoga je kosovsko rukovodstvo obasuto komplimentima na društvenim mrežama, ali motivi Kurtijevog iznenadnog “aktivizma” teško da se mogu pronaći u njegovoj iskrenoj želji da poboljša položaj LGBT zajednice na Kosovu.
Prisustvo političara na manifestacijama koje se održavaju u okviru Meseca ponosa u regionu uvek pozdrave i Evropska unija i NGO sektor budući da ceo Balkan važi za konzervativnu sredinu u kojoj Prajd šetnja i dalje izaziva podele u društvu i negodovanje desničarskih stranaka i organizacija. Ipak, kada prođe jun, LGBT zajednica ostaje sama sa svojim problemima i političara koji su se ogrtali duginim zastavama više nema – sve do sledeće prilike. Kada se uzme u obzir položaj manjina na Kosovu – samopromocija Aljbina Kurtija u borca za ljudska prava zaista teško može proći.
“Popravlja se imidž Kosova na Zapadu preko leđa LGBT populacije”
Predrag Azdejković, srpski LGBT aktivista, kaže da ovakav potez služi samo za slanje poruka Zapadu.
– Premijerka Brnabić, gradonačelnik Mali, ministri… Dolazili su na Prajd u Beogradu i? Sa ove vremenske distance možemo da kažemo da je nebitno. Isto tako prisustvo Aljbina Kurtija na Prajdu u Prištini je skroz nebitno za LGBT populaciju jer je svrha da se pokaže EU i SAD da su progresivni i da se popravi imidž na zapadu preko LGBT populacije. LGBT organizacije na Kosovu će za to dobiti pare od EU i svi zadovoljni. Naravno, LGBT populaciju tamo niko ne pita kako je njima. Kurti je najavio i Zakon o istopolnim zajednicama i njegova svrha je isto kao i njegov dolazak na Prajd – političko lešinarenje preko leđa LGBT populacije, kaže Azdejković.
“Kosovski političari osam godina dolaze i ništa”
Sličan stav iznosi i LGBT aktivista Marko Mihailović, bivši direktor Beograd Prajda.
– Prisustvo političara na Paradama ponosa je važan simbolički gest, posebno u zemljama gde je društveni položaj LGBTI+ osoba loš, a prava neregulisana. Ipak, pitanje je da li će ovo ostati samo simbolički gest i poruka partnerima sa zapada ili će dovesti do legislativnih promena, posebno ako uzmemo u obzir da kosovski zvaničnici dolaze na prištinski Prajd od njegovog prvog izdanja 2016. godine kada je tadašnji predsednik Tači došao. Još od 2014. godine postoje najave zvaničnika da će Kosovo regulisati istopolne zajednice, što se do danas nije desilo. Kurti je poslednji put u aprilu ove godine najavio da će ovo pitanje biti rešeno do maja, rekao je Mihailović za “Blic”.
YIHR: Homofobična ideologija leži u osnovi kosovskih društvenih struktura
Kosovska kancelarija Inicijative mladih za ljudska prava u svom izveštaju za 2023. godinu navela je da je položaj LGBT populacije na Kosovu izuzetno loš. A kako se tamošnji političari zaista odnose prema seksualnim manjinama najbolje je pokazao primer predsednice Odbora za ljudska prava SK Dude Balje koja se javno pohvalila da je glasala protiv istopolnih zajednica.
– Pogoršanje ionako slabe pozicije LGBTIQ+ osoba na Kosovu nastavlja se jer Balje ostaje predsedavajuća Komiteta za ljudska prava, bez obzira na pozive za otpuštanje iz OCD, a u julu 2023. je javno u televizijskom programu optužila pojedince iz LGBTIQ+ zajednice „da su izgubili put“. Diskriminatorski jezik izražavanja koji političari kao Balje koriste odjekuje u svim sferama društva, podrivajući na taj način aktivne napore da se dođe do otvorenijeg i ravnopravnijeg prostora koji dele svi članovi zajednice, stoji u izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava.
U istom izveštaju su naveli i da fizički napadi na pripadnike LGBT populacije nisu dobijali sudski epilog, a pretnje na društvenim mrežama kosovske institucije čak ni ne uzimaju za ozbiljno.
Zaštitnik građana: Najviše se krše ljudska prava Srba
Ukidanje dinara je srpsku zajednicu dovelo u gotovo bezizlaznu situaciju i otežalo svakodnevni život više nego ijedna mera Kurtijeve vlade do sada još jednom pokazavši nespremnost tamošnjih zvaničnika na dijalog kao i odsustvo sluha za istinske probleme građana Kosova.
Kosovski Zaštitnik građana Naim Ćeljaj izjavio je da je na osnovu broja žalbi i tvrdnji o kršenju ljudskih prava srpska zajednica na Kosovu najviše diskriminisana, navodeći da su Srbi samo 2023. godine zbog diskriminacije podneli 148 pritužbi.
Ćeljaj je istakao da je prethodna godina bila puna izazova i za rad same institucije, kao i za poštovanje ljudskih prava i sloboda na Kosovu.
Izvor: Blic