Pitali smo poslanike svih stranaka u skupštini da li će glasati za gej brakove


Srbija će u nekom trenutku, najkasnije pred ulazak u EU, morati da dozvoli sklapanje istopolnih zajednica. U pripremi su dva zakona o gej brakovima koja bi trebalo da budu usvojena najkasnije tokom 2019. godine. Ipak, pitanje je da li su srpski političari glasanjem za ove zakone spremni da ugroze poverenje kod, nesumnjivo, tradicionalnih glasača u Srbiji.

“Blic” je sproveo anketu među poslanicima u Skupštini Srbiji, a neki odgovori će vas prilično iznenaditi.

Crna Gora se nalazi pred usvajanjem istorijskog zakona o istopolnom partnerstvu, kojim će ozvaničenim LGBT parovima biti dodeljena gotovo sva prava koja proizilaze iz brakova muškaraca i žene.

Dakle, biće regulisano pitanje nasleđivanja imovine, pravo na zdravstveno osiguranje, na izdržavanje partnera… Sve osim usvajanja dece.

U Srbiji je u pripremi Građanski zakonik u kome će prvi put biti pomenuto sklapanje istopolnih zajednica, a kako se najavljuje, po uzoru na crnogorski (koji je na dnevnom redu) i hrvatski (koji je već usvojen), i u Srbiji će biti donet poseban zakon koji će pitanje gej brakova u celosti da reguliše.

Konačnu reč imaće poslanici u Skupštini Srbije, a “Blic” je pitao članove svih poslaničkih grupa kako će se po tom pitanju izjasniti.

“Nisam vaspitan za gej brakove”

Usvajanje zakona o istopolnim zajednicama najviše će zavisiti od Srpske napredne stranke koja u parlamentu ima najviše poslanike. Do njihovog stava o ovom pitanju bilo je najteže i doći.

“Trenutno sam zauzet”, “možemo o svemu, ali ne o toj temi”, “pozovite me za nekoliko dana”… – bili su najčešći odgovori poslanika naprednjaka na naše pitanje o gej brakovima. Milovan Drecun jedini je poslanik iz SNS koji je bio spreman da odgovori na naše pitanje.

– Trenutno se bavim zločinima OVK, ali mogu da vam kažem da nisam pristalica gej brakova. To je moj ličan stav. Kada taj zakon dođe na dnevni red i kada ga pročitam, doneću odluku kako ću glasati – kaže Drecun.

“Ni glas stranke me neće pokolebati”

ČITAJTE:  Muškarac izboden ispred kluba „Mistik“ u Beogradu

Sličan odgovor dobili smo i u poslaničkoj grupi socijalista. Njen predsednik, koji je istovremeno i potpredsednik parlamenta, Đorđe Milićević navodi za “Blic” da ga ni stav stranke neće pokolebati da glasa “protiv”.

– Niti bih glasao za to, niti bi mi uzor po tom pitanju bile države u okruženju. Ne znam da li će to biti tema na stranačkim organima, ali ja znam da ću glasati protiv ukoliko to dođe na dnevni red – ističe Milićević.

Na isti način bi se opredeljivao i Momo Čolaković, poslanik PUPS-a. On za “Blic” navodi da ne podržava istopolne zajednice.

– Ako u tom trenutku budem poslanik, glasaću protiv. Ja sam stariji poslanik, vaspitavan sam u neko drugo vreme. Nemam ništa protiv da se ljudi opredeljuju drugačije, ali porodica je za mene svetinja – istakao je Čolaković.

“Protiv sam i homoseksualne i heteroseksualne propagande”

Donekle iznenađujući odgovori dao nam je Marijan Rističević, zamenik predsednika poslaničke grupe PS-NSS-USS, koji je za “Blic” rekao da se protivi i “homoseksualnoj i heteroseksualnoj propagandi”, ali…

– Ne volim paradiranja ni ovih ni onih. Znate, u mom selu svi su znali za jedan homoseksualni par. Preminuo je jedan od njih dvojice i skoro sve što je imao ostavio je svom dečku. E sad, ako će takve stvari biti uređen posebnim zakonom, ja nemam ništa protiv, samo da niko ne paradira – odgovara Ristićević.

Da je priznavanje istopolnih zajednica realnost, smatra Meho Omerović, poslanik SDPS. On kaže da to dokazuju zakonodavni procesi širom sveta.

– Lično mislim da zakon o istopolnim zajednicama treba usvojiti. Sve je više zemalja koje su to učinile, uključujući i neke koje su važile za izuzetno konzervativne. To po našem Ustavu ne može da bude brak, ali može da bude “zakonom uređena zajednica”. Meni lično neke stvari izgledaju nesporne, kao što su ekonomska zajednica, naleđivanje, penzija…, a neka druga pitanja podrazumevaju prethodnu raspravu u parlamentu – navodi za “Blic” Omerović.

ČITAJTE:  Besplatne projekcije kratkih filmova u Kinoteci od 12. do 16. decembra

Po ovom pitanju podeljena je i srpska opozicija. Iznenađuju pojedini poslanici desno orjentisanih stranaka, koji do sada nisu davali podršku sličnim inicijativama, a neki pripadnici građanskih partija protive se donošenju ovakvog zakona.

Šešelj: Nisam protiv zajednice

Na primer, Vojislav Šešelj, lider SRS, kaže za “Blic” da se ne protivi sklapanju ugovorne zajednice u opštini LGBT para.

– Protiv sam sklapanja braka, jer je to zajednica muškarca i žene. Ipak, nisam protiv sklapanja ugovorne zajednice u opštini, koja može da ima svečani karakter kao što i sklapanje braka ima. Tom prilikom, par može da se dogovori oko prava i obaveza. Ipak, protivnik sam nasleđivanja penzija u tom slučaju, jer smatram da je penzija porodična stvar i ima smisla kada je reč o rađanju dece, a ovde toga nema – ističe Šešelj.

“Treba im pomoći da žive kao i ostali”

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, a predsednica poslaničke grupe NS-PSS, navodi za “Blic” da Srbija trenutno ima mnogo više gorućih problema kojima se treba baviti, ali bi, kako kaže, ipak glasala za zakon o istopolnim zajednicama.

– Ako neka prava treba regulisati, poput pitanja nasleđivanja, penzija i slično, nemam ništa protiv. Treba pustiti LGBT parove da žive kao i ostali. Treba im pomoći. Ipak, mislim da je potrebno vreme da naše društvo u tom smislu sazri, jer, jeste da imamo gej premijerku, ali niko nije za nju glasao – kaže Ivićeva.

Očekivani odgovor dobili smo iz DS. Goran Ćirić, šef poslaničke grupe demokrata, ističe da je stav njegove partije da nije prihvatljivo da u 2018. godini grupi građana Srbije, samo zbog njihovog seksualnog opredeljenja, budu uskraćena neka od osnovnih ljudskih prava.

– Tu mislim na pravo na registraciju zajednica, čime bi im se omogućilo da nasleđuju jedni druge, donose medicinske odluke i mnoštvo dugih stvari koje drugi parovi doživljavaju kao zagarantovane i normalne – navodi Ćirić za “Blic”.

ČITAJTE:  Kako je đački crtež izazvao agresiju i homofobiju u Inđiji

I Nataša Mićić iz poslaničke grupe LDP-LSV-SDA ima isti stav.

– Naravno da smo “za” zakon o istopolnim zajednicama. Slično smo predlagali u Zakonu protiv diskriminacije – kaže Mićićeva.

Ana Stevanović, poslanica DJB, takođe bi podržala donošenje usvajanje propisa koji bi regulisao pitanje gej brakova.

– Za nas su ljudska prava neprikosnovena. Pored donošenja zakona, važno je da delujemo i na svest građana, kako bi brojne različitosti među ljudima prestale da budu razlog podela, mržnje, a naročito nasilja – dodaje Stevanovićeva.

“Ne ulaziti u konflikt sa većinom građana”

Poslanik SDS-a Nenad Konstantinović smatra da treba urediti imovinska pitanja u istopolnim zajednicama.

– Slažem se da to treba da bude uređeno zakonom, ali on treba pre toga bude na javnoj raspravi – kaže Konstantinović.

“Bog nije predvideo Adama i Stevu”

Mada važi za građnski orjentisanog političara, iznenađujuća je izjava Zorana Živkovića, poslanika i predsednika Nove stranke, koji smatra da ovaj zakon ne treba usvajati na silu, ukoliko se tome protivi većina građana Srbije.

– To je važno pitanje u korpusu ljudskih prava, ali politička odluka o tome ne donosi se preko noći. Takođe, to treba uklopiti sa stavovima u društvu i ne treba da se ide u konflikt sa većinom građana Srbije – odgovora za “Blic” Živković.

Najaoštriji stav očekivano imaju poslanici Dveri. Lider te stranke Boško Obradović kaže da oni već dugo tvrde da je gej parada samo početak promocije homoseksualizma u Srbiji.

– Krajnji cilj je legalizacija gej brakova i usvajanje dece sa njihove strane, a na kraju kazne zatvora za svakoga ko poštuje tradicionalne vrednosti i tako vaspitava svoju decu, što će biti proglašeno za govor mržnje. Homoseksualci u Srbiji su na vlasti, imaju premijera, zato ne vidim o kojim ugroženim pravima oni govore. Biću protiv zakona o istopolnim zajednicama, jer Bog prilikom stvaranja sveta nije predvideo Adama i Stevu, već Adama i Evu – navodi Obradović za “Blic”.

Izvor: Blic


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu.

One comment

  1. Većina stanovništva u SAD je bila protiv međurasnih brakova. Da su pitali većinu šta misli, ni dan danas ne bi postojali takvi brakovi. Postoje stvari za koje se ne pita uvek većina, a tu najčešće spadaju ljudska prava. Opšte stanovništvo niti razmišlja o tome niti ima dovoljno informacija da bi donelo ispravnu odluku, već samo ponavlja ono što je čulo u prethodnom milenijumu od političara i Crkve.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.