Novi zakon, koji je donet 5. maja, dozvoljava ženama koje žive same da idu na vantelesnu oplodnju, dozvoljava donaciju jajnih ćelija, embriona i spermatozoida. Zakon dozvoljava i uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija, ali problem je što još nisu doneti pravilnici, kako bi bio i primenljiv, kaže Sandra Jovanović iz udruženja Šansa za roditeljstvo.
Pre 40 godina, 10. novembra prvi put je u svetu jedna beba začeta vantelesnom oplodnjom. Četiri decenije posle ovog revolucionarnog otkrića, mnogim građanima Evrope još nisu dostupne sve raspoložive opcije i resursi za lečenje neplodnosti, ili čak uopšte nemaju svest o njima.
Mnogi Evropljani imaju problem da otvoreno govore o neplodnosti, zbog ogromne stigme koja prati ovu temu. To su neki od zaključaka izneti povodom Evropske nedelje (ne)plodnosti koja ove godine teži da javnosti približi činjenice, poveća svest ljudi i lečenje neplodnosti učini dostupno svim Evropljanima.
Sandra Jovanović, iz udruženja Šansa za roditeljstvo, rekla je, gostujući u Danu uživo, da su slični problemi Srbije i Evrope, kad je ova tema u pitanju. Dodaje da će se Evropa ovom problemu, narednih godina, više okrenuti. Ipak, uslovi u evropskim klinikama, gde se veštačka oplodnja obavlja, proces prolaska kroz terapiju – ono što je različito i mnogo bolje u odnosu na našu zemlju.
Govoreći o Srbiji, kaže da država nešto radi, i da postoje brojni pomaci u poslednjoj deceniji, a da je jedan od njih i tri besplatne veštačke oplodnje, odnosno o trošku RFZO.
“Procenat uspešnosti vantelesne oplodnje u Evropi je od 27 do 30 odsto, nismo ni mi mnogo iza, ali kvalitet usluga u klinikama, privatnim i državnim, koje se bave procesom veštačke oplodnje nije srazmeran i nije jednak”, naglašava.
Jovanović kaže da u Srbiji ne postoje tačni podaci o tome koliki broj ljudi ima problem, i ide na vantelesnu oplodnju, jer mnogi odlaze i u privatne klinike. Okvirno, smatraju da svaki šesti par ima takav problem. Udruženje bi, dodaje, želelo i da zna koliko se obavi u Srbiji veštačkih oplodnji.
Ipak, navodi, situacija se poboljšava za parove, međutim to ide previše sporo. “Veliki je broj parova koji imaju problem, i sve ih je više i više, nama se čini… Muški sterilitet je povećan u poslednjih 30 godina, i sterilitet je danas podjednako vezan i za muškarca i za ženu”.
Gošća Dana uživo istakla je da obeležavanje, stigmatizacija ljudi s problemom steriliteta, njih dodatno potresa. Evropa, zato, tom psihološkom momentu više pažnje posvećuje, pa svaki par, pojedinac ima svoj poseban tretman, navodi Jovanovićeva razlike u odnosu prema pacijentima ovde i u razvijenijim zemljama.
“Novi zakon je donet 5.5. ove godine donet, dozvoljava ženama koje žive same da idu na vantelesnu oplodnju, dozvoljava donaciju jajnih ćelija, embriona i spermatozoida. Ali ne postoje pravilnici, kako bi zaživeo zakon, da on bude primenljiv”, kaže Jovanović i dodaje da kao udruženje rade na tome da se oni donesu što pre.
Zakon, dodaje, dozvoljava uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija. Kaže da to mora da bude uređeno, i da se, kao udruženje, zalažu da to bude pod vrlo kontrolisanim uslovima.
Navodi da udruženje, jer je veliko, uspeva da pokrene neka pitanja, kad je u pitanju saradnja sa državom.
Psihološka savetovališta su bitna za parove, da bi prebrodili probleme, bitna je podrška države i lokalnih samouprava, a i naglasila je, potrebni su i bolji uslovi u srpkim klinikama i bolnicama u kojima se vantelesna oplodnja obavlja.
Izvor: N1info