Od 8. do 14. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda održaće se osmi filmski festival Merlinka na kome će publika moći da pogleda i film Viva koji je bio irski kandidat za Oskara.
Viva je drama koja govori o mladom homoseksualcu Hesusu i njegovom odnosu sa ocem. Radnja filma smeštena je na Kubu, a režirao ga je Paddy Breathnach poznat po ostvarenjima Man About Dog, Blow Dry i Shrooms. Glavna uloga poverena je Héctoru Medini koji glumi Hesusa, mladića koji radi kao šminker u jednom dreg klubu u Havani. Želja mu je da i sam jednoga dana postane dreg kraljica, a u toj njegovoj nameri ohrabruje ga njegov mentor Mama (Luis Alberto García). Nakon određenog vremena dobije priliku da se pojavi na pozornici, ali kada njegov otac Angel (Jorge Perugorria) sazna istinu o svom sinu, Héctorov život ubrzo postaje noćna mora. Scenario za film napisao je Mark O’Halloran, a jedan od izvršnih producenata je i Benicio Del Toro.
„Lokalni kolorit Kube s puno otvorenosti, verodostojnosti, boja i osećaja evocirao je Irac Breathnach“, kaže o ovom filmu najugledniji hrvatski filmski kritičar mlađe generacije Marko Njegić. „Havana je s jedne strane oslikana kao romantična i krajnje filmična turistička atrakcija, s druge provučena kroz filter realističke socijale u čijim se jadnim i bednim slamovima životari. No, reditelju se ne zalazi u politiku post-revolucionarne Kube zatvorene “iznutra“, eksplicitnije svedenu na razgovor bivšeg boksera Angela koji je tek pušten iz zatvora i njegovog sina Hesusa – prvi je nekada fantazirao o napuštanju ostrva, dok se drugi navikao na neimaštinu. Likovi, ljudi od krvi i mesa, u prvom su planu Vive, ispred politike koja je bila izraženija u srodnoj grčkoj Xeniji (2014.) Panosa H. Koutrasa, za Breathnacha istinitiji i od pravih lokacija.“
„Konflikt nervoznog Hesusa s mačo ocem je olabavljen kako se njih dvojica međusobno otvaraju i zbližavaju, pred kraj čak i melodramski uslovljeno, ali zanimljivo suprotstavljen kroz bokserksi ring i kabaretsku pozornicu kao mesta gde obojica pronalaze pripadnost i isključuju se od spoljnog sveta“ kaže dalje Njegić. „Svako vodi svoje bitke, s tim da su u zrelo režiranom filmu, koji bi mogao potpisati i Pedro Almodovar, transvestitske teže od bokserskih, a vredne vojevanja zato što se jedino na pozornici mogu osećati svojima, pevajući pesme (na mikrofon ili plejkbek) sa stihovima koji puštaju napolje njihove utamničene emocije. Breathnach ne stavlja titlove kubanskih pesama što se nalaze na Vivinim usnama, no gledalac može opipati njegove/njene osećaje, ono o čemu peva. “Moraš im dati emociju i uveriti ih u to što pevaš”, podučavaju Vivu pred izlazak na pozornicu. Melodrama o intimnoj, ne političkoj revoluciji daje upravo to – emociju. Viva la Viva.“
Film Viva naša publika može pogledati u utorak 13. decembra u 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda.