Da li se struja konačno preokrenula ili komercijalni pritisci i dalje utiču na gej umetnike da se dodvoravaju strejt publici, analizirao je za “Gardijan” Martin Aston, autor knjige “Breaking Down the Walls of Heartache: How Music Came Out” (Rušenje zidova ljubavnog bola: Kako je muzika priznala da je gej).
U video spotu hip-hop muzičara Frenka Oušena (29) za pesmu “Nikes” u jednom trenutku jasno se vidi žensko nago telo, dok su muški torzoi uglavnom okupani senkama. To je odraz Oušenove persone. Pre nego što je svet 2012. čuo njegov debi album “Channel Orange” i tri pesme na kojima je muškarac predmet ljubavi, u jednom neočekivanom postu na Tumblr-u objasnio je da je njegova prva prava ljubav bio muškarac a ne žena. U toj izjavi nije jasno tvrdio da je gej, premda reči: “moj um bi se vraćao na žene sa kojima sam bio, one do kojih mi je bilo stalo a u koje sam mislio da sam zaljubljen”, nagoveštavaju tako nešto.
Frank Ocean – ‘Nikes’ from DoBeDo Productions on Vimeo.
Oušenov novi album, “Blonde”, ima samo jednu pesmu, “Good Guy” – o neuspelom muvanju u gej baru – u kojoj se pominje zamenica muškog roda. Ako je Oušen savršeni simbol trenutne rodne fluidnosti, njegovi spotovi predstavljaju komercijalnu potrebu da se ponude prizori sa kojima može da se poistoveti strejt publika.
Oli Aleksander, frontmen benda “Years & Years”, razmišljao je na tu temu prošlog leta kada je promovisao album “Communion”.
– Voleo bih da čujem gej umetnika kako otvoreno izražava svoju seksualnost. Pokušao sam da to pomalo uradim na ovom albumu, ali pričanje o seksu je nešto novo za gej umetnike, a voleo bih da ga ima više u mejnstrimu – rekao je Aleksander. To “pomalo” odnosilo se na zamenice muškog roda u dve pesme, što je Aleksander nazvao “malom pobedom”. Zašto ne ići na veliki trijumf, napraviti ceo album od takvih pesama? Da li bi se baza njegovih obožavalaca smanjila na desetinu, što se tradicionalno smatra odnosom gej i strejt osoba?
Priča o seksu nije ništa novo za gej umetnike. Oni su pevali “bezobrazne” pesme pre skoro jednog veka, u njujorškom Harlemu dvadesetih godina, kada su bluz pevačice Ma Rejni i Besi Smit pevale o istopolnim aferama. Čak i gej muškarci, malobrojniji od gej žena, iskoristili su tu novu društvenu prihvatljivost kratkog daha posle Prvog svetskog rata – Džordž Hana je 1930. napisao i pevao pesmu “Freakish Man Blues”.
Van bluza, prvu himnu gej ponosa, “Das Lila Lied” napisao je 1920. berlinski duo Spolianski i Švabah, a tridesetih godina u Nujorku, Los Anđelesu i San Francisku postojale su zvezde “Pansy Craze”, koje su nastupale u gej klubovima, najčešće u ženskoj garderobi. Jedna od najvećih “pensi” zvezda bio je Džin Malin koji je pevao “I’d Rather Be Spanish Than Mannish”. Međutim, kada je ekonomski slom 1929. prerastao u Veliku depresiju, došao je novi talas verskog fanatizma i društvene represije.
Kaže se da su najliberalnije decenije 20. veka bile dvadesete i sedamdesete: između njih makartizam u Americi je stvorio svež nalet homofobije, a britanski establišment se jednako snažno borio da obeshrabri društvenu toleranciju i napredak.
Samo da producent Litl Ričarda nije cenzurisao originalni tekst njegove pesme “Tutti Frutti”: “Tutti Frutti, good booty / If it don’t fit, don’t force it / You can grease it, make it easy” (Tuti fruti/lepa guza/ako ne staje/nemoj na silu/ podmaži, da lakše sklizne) Britanija bi uživala u himni analnom seksu, trideset godina pre nego što je bend “Frankie Goes to Hollywood” snimio svoj hit na tu temu: “Relax”.
S obzirom da je sve do 1967. homoseksualnost u Velikoj Britaniji bila zakonom zabranjena, a da pokret za prava gejeva nije počeo pre 1969, ne iznenađuje što pevači, glumci i muzičari nisu baš bili “ludi” da svoja osećanja prema istom polu oglašavaju na sva zvona.
Decenijama srama i skrivanja efikasno se suprotstavio oženjeni otac Dejvid Bouvi. Nekoliko njegovih pesama (The Width of a Circle; Queen Bitch; John, I’m Only Dancing) ima gej zaplete i zamenice muškog roda.
Britanska muzičarka koja se 1970. prva javno deklarisala kao gej, Dasti Springfild nijednom pre toga nije pevala o ljubavi prema ženi. Beskompromisni gej pevači, poput Majkla Koena, prodavali su sramno malo ploča.
Konačno, pesma Tom Robinson Benda “(Sing if You’re) Glad to be Gay” je 1978. ušla na listu top 20.
Premda su gej pioniri Mark Almond i Boj Džordž prvobitno oklevali da priznaju da su gej i izbegavali zamenice muškog roda u pesmama, spotovi za “Relax” i “Smalltown Boy” od “Bronski Beat”-a postali su pokretači gej oslobođenja.
No, taj talas je skoro istog trenutka prekinuo virus, a dok je sida harala gej zajednicom, “Beastie Boys” i “Guns N’Roses” su pojačavali homofobiju zahvaljujući zilionima prodatih albuma. Da se sida nije dogodila, možda bismo imali horde gej mejnstrim pop zvezda – premda, da ironija bude veća, sida je u tome i pomogla jer je gej zajednici dala humano lice i izazvala je javne podrške mejstrim strejt izvođača.
Onda su se i Kej Di Leng, Melisa Eteridž i Majkl Stajp izjasnili kao homoseksualci i muzički “ormar” je brzo počeo da se prazni (eng. “in the closet”, tj. “u ormaru” je izraz za gejeve koji još nisu javno to otkrili – prim.nov).
REM – Shiny Happy People from NSC TV on Vimeo.
Evo nas u 2016. gde su Vil Jang, Bet Dito, Adam Lambert i Sem Smit, zajedno sa gorepomenutim Olijem Aleksandrom, mejstrim pop zvezde koje jednoglasno u intervjuima, a ponekad i u spotovima, jasno izražavaju svoju homoseksualnost. Majli Sajrus žestoko promoviše “poliseksualnost” i prava transrodnih osoba a čak se i tradiconalno mizogini i homofobični hip-hop i rep promenio pa sada reper Jang Tag promoviše androginiju a kvir reper Miki Blanko se probija na čelo kolone dok rijaliti TV zvezda i trans heroina Big Frida gostuje u Bijonsinom spotu za “Formation”. Da ne zaboravimo Džona Granta, pevača sa naviše muških zamenica u svojim pesmama, koji je nedavno rasprodao londonski “Rojal Albert hol”.
Da se Eminem, kojim slučajem, sad pojavi sa još jednim homofobičnim stihom, javna reakcija bila bi više kritična nego tolerantna.
Kantri muzika, još jedan tradicionalno homofobični žanr, ima brojne popularne gej umetnike koji rade u Nešvilu, od Brendi Klark do Šejna Mekanalija. Nakon javnog deklarisanja Roba Halforda (Judas Priest), čak i hevi metal ima svoju gej zvezdu. Naravno, voleo bih kada bi se Frek Oušen i Sem Smit u sledećoj turi pesama malo više fokusirali na “on” umesto na “ti” ali možda dela govore više od reči. Drugim rečima, “ljubav koja se ne usuđuje da izgovori svoje ime”, kako je Oskar Vajld pisao, više ne mora da peva da bi je drugi čuli.
Izvor: Blic