Sonja Sajzor: Zašto od 2019. godine ne idem na Prajd

Sonja Sajzor se na svom Tviter profilu nadovezala na post izvesnog Aleksandra koji kaže da je odlučio da ove godine ne ide na Prajd, jer ne želi da svojim prisustvom hrani narativ u kom je OK da se pravi celonedeljna žurka dok 12 godina nemamo nikakvu regulativu i da je to neuspeh svih koji na tome rade godinama.

Prenosimo Sonjine tvitove u celosti:
Ja zbog ovoga ne idem na Prajd od 2019. godine kada sam bila volonterka u Prajd info centru i kada smo imali sastanak volontera na kojem se povela diskusija o tome ko treba da bude “kuma Prajda” te godine, što bi trebala biti nagrada za “cishet ženu koja je učinila najviše za aktivizam i zajednicu te godine”.

Ja sam prvo rekla da je van svake pameti da PRAJD – nešto što dobija novac da unapredi LGBT prava – osmislio titulu koju ne možeš da osvojiš ako si gej ili trans, nego samo ako si cishet. I da je to sramotni čin pljuvanja u facu ljudima iz zajednice, koji se mnogi ubismo volontirajući, radeći sa strejt ljudima, radeći sa zajednicom, cimajući se da unapredimo prava – koji ne možemo ni da budemo razmatrani za jednu takvu titulu jer smo gej/trans. Meni je to vrhunac licemerja i sramote.

Međutim onda kada su to odbacili i kada su nastavili da insistiraju da titula kume prajda može da ide samo cishet osobi, ja sam bila predložila Mariju Lukić koja se te godine sudila sa Jutkom i koja je digla na noge žene žrtve seksualnog nasilja na poslu širom Srbije i

Ivu Parađanin koja je te godine bila pokrenula podcast “Tampon zona” koji je i dan danas najpoznatiji feministićki podcast kod nas. I rekla sam da su to za mene 2 cishet žene koje su učinile puno za aktivizam i koje zaslužuju neko priznanje.

Troje članova organizacionog odbora Prajda koji su bili na tom sastanku i gomila volontera su počeli grohoto i bahato da mi se smeju u facu kao da sam rekla ne znam šta. Kad smo izašli iz Pica na cigaru jedan od tih članova organizacionog odbora mi je objasnio da poenta “kume prajda” nije da se objektivno nagradi neka cishet žena koja je ZAISTA nešto puno učinila za aktivizam, nego je Prajd svestan da gomilu površnih pedera uopšte ne interesuje sama šetnja i borba za prava, pa je jedan od načina da privuku i te ljude, da dovedu neku pop pevačicu, pa kao eto i površni pederi sad imaju razloga da dođu – da se slikaju sa nekom pop pevačicom…

Međutim problem je takođe to što navodno ne žele da bacaju pare da PLAĆAJU pop pevačice da dođu pa kao zovu ih da “prihvate nagradu” pa onda kao nakon što je prihvatila nagradu – dobro ajde kad si već tu otpevaj 2, 3 pesmice – i tako dobiju besplatan buking. I rekli su mi da oni mnogo žele Senidu da im bude kuma, ali ako Senida ne bude nasela na tu priču da će je prodati Sari Jo. I Sara Jo je na kraju bila kuma prajda te godine i za uzvrat su je vodili da nastupa na World Prajdu u Kopenhagenu pa na Evroprajdu u Oslu…

I te godine sam već bila bukirana i da puštam muziku i da držim govor i nisam htela da odustanem ali što sam duže provodila vremena u blizini NGO aktivista samo sam sve više bila skenjana koliko se sve u vezi Beograd Prajda vrti oko para i publiciteta.

Čitajući program za nedelju ponosa ove godine meni izgleda kao da su organizatori Beograd Prajda jako zainteresovani da naprave kvir zabavni festival. Što je skroz u redu. I sama se bavim ugostiteljstvom 10 godina (od konobarisanja, dreg nastupa, DJinga do organizovanja žurki).

Međutim problem je:
1. Što se taj muzički festival organizuje od grantova koje su donatori dali za UNAPREĐENJE PRAVA LGBT OSOBA, što se ne radi;
2. Što se taj festival ne realizuje zahvaljujući plaćenom radu radnika koji su ga organizovali (kao što svaki klub isplaćuje svaku osobu koja to veče radi u klubu) nego na osnovu NEPLAĆENOG VOLONTERSKOG RADA kvir ljudi iz zajednice, dok članovi OO prajda primaju plate i organizatori tih događaja naplaćuju ulaz i profitiraju od zajednice;
3. Što se, kao što rekoh, onda ulaz na te žurke NAPLAĆUJE zajednici;
4. Što sve žurke organizuju iste dreg kraljice koje nastupaju po 4, 5 puta na nedelji ponosa i presušuju sve resurse dok 90% nas koji nismo deo tog monopola ne nastupamo NI JEDNOM. I sve to u svrhu održavanja monopola koji na srpskoj dreg sceni drže “kraljice prajda” tj 2 dreg kolektiva koja razmenjuju tu mučenu krunu “kraljice prajda” između sebe i čiji monopol Beograd Prajd svim snagama štiti. 5. I što je najbitnije, čak i kada je novac dat za unapređivanje LGBT prava, čak i kada je sve realizovano preko grbače neplaćenog rada ljudi iz zajednice na prajdu na kraju nastupa ko? – 90% strejt ljudi koji profitiraju od nas i uzimaju platformu koja pripada kvir ljudima, za čija prava su pare i date in the first place i koji su se okupili na toj nekoj kao šetnji misleći da šetaju da “unaprede svoja prava”…

Koliko god mi bilo muka Beograd Prajda, ja sam sad već izašla na onu drugu stranu da više zaista ne mogu da gledam koliko su naš prajd pretvorili u jedan gnusni reket za eksploataciju lgbt zajednice i ove godine ću se pridružiti radikalnom kvir bloku Kvir Comm jer mislim da je bitno da se ljudi malo sete zašto se ta šetnja uopšte organizuje i da se ne vrti sve oko nastupa i strejt pevačica i kraljica prajda i 6 istih dreg kraljica, nego da smo ovde jer je stanje u državi zaista jezivo, ne samo po pitanju kvir prava, nego po pitanju života u svakom mogućem kontekstu. Ali takođe mislim da treba da radimo što pre na tome da oduzmemo monopol nad lgbt aktivizmom i kvir kulturom iz ruku Beograd Prajda i NGO sektora i da ga preuzmemo u ruke kvir ljudi i da njihov cirkus eksploataciju zajednice što zamenimo radikalnim kvir pokretom koji će se baviti radikalnim kvir akcijama koje na konkretne i direktne načine unapređuju zajednicu. A ako ljudi koji trenutno organizuju Prajd hoće da prave zabavni festival, nek jebeno apliciraju za umetničke grantove za festivale tog tipa.

I nek ne presušuju grantove koji su namenjeni za unapređenje života i prava kvir ljudi radi profita šačice “aktivista” sa vrha koji vuku sve konce.