Jedan ugao kijevskog simboličnog gradskog trga u centru sada je prekriven hiljadama plavo-žutih zastavica, postavljenih u čast palim ukrajinskim borcima.
Početkom meseca, grupa aktivista okupila se da doda jednu drugačiju vrstu zastave sve većoj kolekciji.
One su imale jednoroga u središtu, da bi predstavljale svakog gej vojnika koji je poginuo u ratu.
Smrt LGBT vojnika u Ukrajini razotkrila je nejednakost.
Oni nemaju ista prava kao heteroseksualne trupe.
Gej brak je ilegalan, što znači da kad ovi vojnici poginu, njihovi partneri nemaju prava da odlučuju šta će se dešavati sa njihovim telima, niti imaju prava na pomoć države.
Tridesetogodišnji dizajner kostima Rodion došao je da pobode zastavu u čast bivšeg dečka Romana, koji je poginuo u ranim mesecima invazije, nekoliko dana pred 22. rođendan.
Roman i još petorica iz njegove brigade poginuli su u raketnom napadu blizu Kupjanska, kod Harkova, nakon što je lokalna porodica odala njihov položaj Rusima.
„Sve ove smrti, sva ova krv, oni su isti, bilo da ste heteroseksualan ili homoseksualac”, kaže Rodion, ali ga naglo prekida dobro poznato zavijanja sirena za vazdušnu opasnost.
„Eto, vidite?”, kaže on, pokazujući na nebo.
„Projektili mogu da nas ubiju baš kao i bilo koga drugog.”
Rat je uneo osećanje užurbanosti u borbu za ravnopravnost.
„Čekao sam 30 godina, ne mogu da čekam još 30, zato što ne mogu da garantujem da ću ostati živ kad se sve ovo završi”, kaže Rodion.
Stavovi prema LGBT pravima su se dosta promenili u poslednjoj deceniji, nakon što je Ukrajina prihvatila evropske vrednosti, mada mnogi i dalje gaje društveno konzervativne ili čak homofobične stavove.
Otvoreno gej ljudi koji se bore i ginu na prvoj liniji fronta dodatno su stavili na probu predrasude ljudi.
Ali temeljnu promenu je teže zapaziti.
Nade su bile velike prošlog proleća, kad je predlog zakona koji bi omogućio istopolnim parovima da dobiju civilno partnerstvo predstavljen u parlamentu, ali je 14 meseci kasnije on bio blokiran.
Za to vreme, LGBT vojnici su prijavili da su bili maltretirani i uznemiravani u vlastitim jedinicama.
Kad je Marija Volja 2022. godine zamalo poginula braneći rodni grad Marijupolj, sada pod ruskom okupacijom, odlučila je da je došlo vreme da otkrije vlastitu seksualnu orijentaciju.
Iako je ova 31-godišnjakinja služila u vojsci od 2015. godine, potpuna ruska invazija je pomerila njen prag straha.
Obelodanjivanje njene seksualnosti više nije bilo nešto što se plašila da otkrije drugima.
Marija je objavila da je gej na TikTok nalogu za LGBT vojnike.
Kad je njen komandant video objavu, tražio je od nje da je obriše.
Potom je bila zasuta lavinom onlajn mržnje anti-LGBT aktivista.
Marija je zamenila jedinice i sada radi u Donjeckoj oblasti, blizu istočnog fronta, kao radio-inženjerka za 47. brigadu.
Ali i dalje mora da se bori protiv diskriminatorskih komentara.
„Zašto ne oformiš vlastitu jedinicu?”, pitale su je neke kolege vojnici.
Nju i dalje uznemiravaju na internetu i na ulici, do te mere da se ponekad ne oseća bezbedno kad izađe u vojnoj uniformi, da ne bila prepoznata.
Ali 16. juna, dok je bila na dopustu sa fronta, Marija je obukla kaki kamuflažne pantalone kako bi išla na prvi Prajd održan u Kijevu od početka invazije.
Rame uz rame sa verenicom Dijanom, Marija se pridružila horu koji je skandirao zahtevajući „pobedu i ravnopravnost”.
„Imamo dva zahteva. Više oružja i civilnih partnerstava”, klicali su organizatori.
Legalizacija gej braka trenutno nije opcija, jer to zahteva promenu ustava, što nije moguće dok je u Ukrajini na snazi vanredno stanje.
„Ne mogu da isključim mogućnost da će mi se desiti nešto ozbiljno i želim da moja verenica bude zbrinuta, da bude zaštićena”, kaže Marija.
Dok je ona govorila, Dijana se meškoljila kao da joj je neprijatno i skrenula pogled.
„Ne volim kad tako pričaš”, rekla je.
Ali Dijana je svesna svih rizika.
Kad je Marija zove sa fronta, ona može da čuje eksplozije u pozadini.
„Volimo da što više ostanemo u kontaktu, ali joj ne govorim sve kroz šta prolazim”, kaže Marija, priznajući da bi je to previše uplašilo.
Mariji i Dijani se, na velikom pljusku, pridružilo desetak LGBT vojnika.
Za neke od njih bio je to prvi Prajd, a dobili su specijalnu dozvolu od komandira da budu odsutni jedan dan.
To bi bilo nezamislivo 2021. godine.
Jedan par je iskoristio paradu da se deklariše pred vlastitim porodicama i vojnim jedinicama.
„Ovo je veoma emotivan dan za nas”, rekli su mi oni, nespremni da otkriju prava imena u javnosti.
„Ponosni smo što smo uspeli da pokažemo ljudima da ima mnogo nas gej vojnika i da smo na prvoj liniji fronta braneći Ukrajinu.”
BBC je pitao ukrajinsku vojsku za ophođenje prema LGBT vojnicima, ali još nije dobio odgovor.
Najveći deo posla za povećavanje vidljivosti LGBT vojnika na frontu obavio je Viktor Pilipenko, prvi otvoreno gej vojnik u ukrajinskoj vojsci, koji je javno obelodanio seksualnost 2018. godine.
Ovaj borbeni bolničar je izgradio onlajn zajednicu, ohrabrujući aktivne vojnike da podele vlastita iskustva na Instagramu, nakon što je primetio da, kad je ispričao ljudima koje je spasio iz malih sela na prvoj liniji fronta da je gej, oni su ga često bolje prihvatali.
„Stavovi ljudi se menjaju zato što su čuli naše priče.
„Na primer, ima mnogo gej vojnika koji upravljaju protivvazdušnim sistemima u Kijevu i ljudi su im veoma zahvalni”, kaže on.
Viktor priznaje da je njegova zajednica dobila neočekivanu pomoć od Vladimira Putina koji je, u sopstvenoj fiksaciji da promoviše tradicionalne porodične vrednosti, učinio homofobiju vlastitom zvaničnom ideologijom.
Ukrajinci žele da mu pruže otpor kako god znaju i umeju.
„Ovo je rat između različitih vrednosti, a ljudi razumeju da, ako želimo da nastavimo integraciju u Evropu, da se pridružimo NATO, moramo da prihvatimo liberalne vrednosti”, kaže Viktor.
Ali ipak, protivljenje promenama je žestoko.
Prajd je bio zaštićen velikim brojem policajaca, delom da se ne bi našao na meti Rusa, ali i zbog opasnosti koju su predstavljale domaće anti-LGBT grupe, koje su prekidale šetnje svake godine.
Samo je 500 ljudi dobilo dozvolu da prisustvuje.
Ograničeni na delić trotoara, koji je bio odvojen kordonom i opkoljen policijskim maricama, šetači su uspeli da naprave svega nekoliko desetina koraka pre nego što su hitno bili uvedeni pod zemlju u metro stanicu, kad su navalili ultradesničarski kontra-mitingaši, skandirajući nasilne homofobične uvrede.
„Grupa ljudi koja je protiv nas je mala, ali su glasni i sve su aktivniji”, kaže Viktor pre nego što se ukrca u voz.
Nije se osećao bezbedno da se vrati na površinu zemlje.
Sličan scenario odvija se i u parlamentu.
Tamo je predlog zakona o civilnom partnerstvu blokirao odbor poslanika posle pritiska crkvenih vođa, prema rečima poslanice Ine Sovsun, koja je predstavila predlog zakona prošle godine.
U delovima Ukrajine, homobofija je motivisana verskim uverenjima.
„Nažalost, uverili smo se u to da je parlament konzervativniji od društva i da, umesto da slušaju javnost, političari slušaju crkve, koje nisu većina, ali koje su veoma glasne”, kaže Sovsun.
Jedan član odbora za pravna pitanja, u kom je predlog zakona trenutno blokiran, rekao je za BBC da se većina članova odbora protivi zakonu i da su rukovođeni zabrinutošću crkava i svojih birača.
Poslanik Mikola Stefančuk kaže da pristalice predloga zakona sada pokušavaju da pridobiju protivnike na svoju stranu.
LGBT vojnici i aktivisti sada se polako mire sa mogućnošću da rat možda neće pružiti prozor za promenu kojoj su se nadali.
Dan posle šetnje, Viktoru je od svega bilo muka.
On je bio ubedio samog sebe da su homofobični protesti stvar prošlosti.
Ali Mariji i Dijani su oči bile otvorene još od pre.
Kad je predlog zakona prvi put podnet, Marija je, ispunjena nadom, pisala pisma poslanicima.
Ali ona kaže da je odustala kada je počelo da se odugovlači sa postupkom.
„Viće to dug put, bojim se.”
Izvor: BBC