Svake godine beogradska Parada ponosa izaziva sve manje problema i otpora. Sve je manje pretnji nasiljem, salve uo?ljivo je manje javnog govora mržnje popularnih li?nosti, politi?kih i verskih lidera. Manje je nerazumevanja, osude, iracionalnog straha. Brakovi se sklapaju i deca ra?aju u Srbiji po istoj stopi u godinama kada je parada bila zabranjivana kao i u godinama kada je održavana, pa je teško argumentima „zaštite porodice” osu?ivati Paradu da je ugrožava.
Reklo bi se, kada postoji volja, traži se i na?e na?in, a kada nema volje – onda se na?e izgovor. Ve? tre?u godinu zaredom Vlada Republike Srbije pokazuje visok nivo spremnosti da na?e na?in da obezbedi gra?anima druga?ije seksualne orijentacije i rodnog identiteta pravo na slobodu okupljanja. Jedan od tih efikasnih na?ina je pacifikacija najmilitantnijih i najnasilnijih grupa i pojedinaca, što se o?igledno dešava pre samog javnog doga?anja Parade. Neko bi možda mogao da primeti da država ima pozitivnu obavezu da preduzme sve razumne i odgovaraju?e mere kako bi se omogu?ilo mirno okupljanje bez straha od fizi?kog nasilja za u?esnike; dakle skeptici bi rekli da se u stvari i nije uradilo ništa posebno. Ipak, neke ranije vlasti nisu znale ili mogle, a možda nisu razumele ili smele da urade baš to, što je „samo” jedna od dužnosti države. I u tome je razlika izme?u ove i ranijih godina zabrana Parade. Kada je taj deo posla obavljen, policiji je bilo mnogo lakše da obavi svoje, dakle da na samom doga?aju neposredno zaštiti organizatore i u?esnike mirnog okupljanja, ali i publiku, radoznale posmatra?e, slu?ajne prolaznike, predstavnike medija, gra?ane koji šetaju ku?ne ljubimce ili se vra?aju s pijace, od svih lica ili grupe (uklju?uju?i i kontrademonstrante) koji na bilo koji na?in pokušavaju da ometaju ili spre?e skup, ugroze privatnu i gradsku pokretnu i nepokretnu imovinu. Da, bilo je i ove godine onih koji protestuju protiv održavanja Parade jer i pravo na kontrademonstracije postoji samo ako se time ne zahteva onemogu?avanje ili zabrana prava onih prvih ili bilo kojih drugih da demonstriraju, ili da uopšte postoje.
Ve? tre?u godinu zaredom Vlada Republike Srbije pokazuje visok nivo spremnosti da na?e na?in da obezbedi gra?anima druga?ije seksualne orijentacije i rodnog identiteta pravo na slobodu okupljanja
Bilo je, naravno, i onih koji su gun?ali što je saobra?aj prekinut u centralnim gradskim ulicama. I oni polako u?e i navikavaju se da je Parada ponosa – baš kao i gradski maratoni i trke, rolerijade, peša?ke subote, crkvene procesije, sindikalni protesti i štrajkovi, umetni?ke manifestacije, proslave sportskih pobeda – samo jedno od okupljanja na javnim prostorima. I to, legitimno okupljanje, jer odavno je poznato i priznato da je koriš?enje javnog prostora za Paradu legitimno, kao i za bilo koju drugu pomenutu svrhu. Važno je iznova ponoviti da se u suštini ne traže nikakva ,,posebna prava”, ve? samo izjedna?avanje LGBT osoba sa ostalim ?lanovima društva u pogledu uživanja prava i sloboda koje su svima zagarantovane, npr. pravo na slobodu javnog okupljanja.
Na društvenim mrežama je bilo i negativnih reakcija na termin „ponos”, najkra?e sažetih u sloganu, „lud se ponosi onoga ?ega se pametan stidi”. Da, stvarno, a zašto je to Parada ponosa i na šta se taj ponos odnosi? Aktivisti?ki pokret za prava seksualnih manjina u celom svetu je usvojio neke slogane, simbole i datume. Termin „ponos” globalno se koristi da konkretno ozna?i nepristajanje LGBT ljudi da se njihova seksualnost predstavlja kao razlog za njihovu životnu sramotu ili socijalni hendikep, ili sramotu njihovih porodica, još manje je razlog da budu prinu?eni da svoj život drže u tajnosti, u strahu od nasilja, progona, osude i profesionalnog onemogu?avanja. Ponos se tu pre svega odnosi na ponos na svoju hrabrost, svoj aktivizam, hrabrost u borbi za svoja prava, kao i prkosni odgovor na omalovažavanje od strane homofobi?ne sredine. To, dakle, nije ponos zbog seksualne orijentacije kao takve – ona je kao uro?ena, ste?ena bez zasluga i namera, varira od osobe do osobe i kao takva, nema nikakvu apriori negativnu ili pozitivnu vrednost.
Parada je okupljanje koje ima pre svega politi?ki zna?aj, odnosno zna?aj u smislu podrške ljudskim pravima manjine koja je diskriminisana. Parada ne postoji, niti se organizuje radi iskazivanja/pokazivanja ne?ije seksualne orijentacije kao takve, ve? zbog toga da bi se pokazalo da je ta seksualna orijentacija osnov za još uvek postoje?i visok stepen nasilja i diskriminacije u društvu prema LGBT populaciji, što jeste javna stvar. Ta manifestacija je deo borbe za ravnopravnost LGBT populacije. Njom se izme?u ostalog ukazuje i da prava manjina nisu u suprotnosti sa pravima ve?ina i da njihova zaštita ni na koji na?in ne zna?i umanjivanje prava ve?ine. Naprotiv, poštovanje manjinskih prava doprinosi pove?anju kvaliteta poštovanja ljudskih prava svih, dakle i ve?ine, pa je to na?in da celo društvo napreduje i bude na dobitku.
Kona?no, kada parade ponosa postanu redovna praksa, što se u Srbiji upravo dešava, i oni koji smatraju da seksualna orijentacija nije ljudsko pravo imaju ponovljenu priliku da nau?e da ljudsko dostojanstvo jeste ljudsko pravo (?l. 23 Ustava). Štaviše, da je ljudsko dostojanstvo klju?na re? Parade a ne seksualna orijentacija i da je ono neprikosnoveno, da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj li?nosti, ako time ne krši prava drugih zajem?ena Ustavom.
Autor: Zorica Mrševi?, nau?na savetnica Instituta društvenih nauka
Izvor: Politika