Da situacija, kada su pozitivni na HIV u našoj zemlji, uopšte nije naivna govore upravo najnoviji podaci nakon urađenog testiranja u Nacionalnom centru za seksualno i reproduktivno zdravlje “Potent” koji pokazuju da je tim virusom zaražen do sad rekordan broj ljudi – čak 3.000.
Šta je dovelo do ovakve alarmantne statistike, da li treba da se uplašimo, te koliko su uopšte naši sugrađani svesni kakva je ovo bolest danas?
Iako je pomenut virus koji se u svetu pojavio početkom osamdesetih godina 20. veka nekada bio nepoznanica i izazivao strah kod ljudi, danas se situacija sa razvojem medicine u mnogome promenila, pa sada ne mora odmah da znači da ako imamo sidu imaćemo i smrtan ishod ili u najmanju ruku život pun muka.
Međutim, izgleda da u Srbiji još uvek kaskamko za svetom, pa tako upravo danas više nego ikada pre imamo dosta onih koji su od side oboleli, kao i dalje prisutnu i jaku diskriminaciju koju ti ljudi proživljavaju, a usled nedovoljne informisanosti naših sugrađana.
U Srbiji od HIV-a obolelo 3.000 ljudi
Kako iz samog Potenta Bratislav Prokić za “Blic” objašnjava, oni u svom udruženju redovno sprovode akcije testiranja na kojima iz nedelje u nedelju imaju sve više pozitivnih na HIV i sifilis.
– Prema zvaničnim podacima Instituta za zdravlje Srbije, u Srbiji sa dijagnostikovanom HIV infekcijom živi oko 3000 osoba, ali je u stvarnosti realan broj manji, zbog odlaska ljudi iz zemlje. Ono što pouzdano znamo, jeste podatak da se u Srbiji leči oko 2200 osoba. Međutim, ove osobe koje se uspešno leče, ne mogu preneti HIV seksualnim putem, što znači da se infekcija širi među osobama koje ne znaju HIV status jer nisu testirani – ističe Bratislav.
Dok su nekada u našoj zemlji osobe koje boluju od HIV-a bile one koje intravenski koriste droge, danas su to, kako kaže Prokić, muškarci koji imaju seks sa muškarcima, a kada je o ženama reč, objašnjava da su to one koje virus otkriju u kasnoj fazi kada se već pojave oportunističke infekcije i kanceri.
– Žene, kao i heteroseksualne osobe smatraju da nisu u riziku i ne testiraju se. Naše iskustvo govori da svaki seksualni odnos sa osobom nepoznatog HIV statusa predstavlja rizik, razlika je samo u stepenu. Seksualni put prenosa je danas dominantan u čitavoj Zapadnoj Evropi, dok je u Istočnoj Evropi i Rusiji to intravenski put prenosa i heteroseksualni seksualni odnos – nastavlja naš sagovornik.
HIV je danas “komforna bolest”
Koliko god da se medicina razvila, a sa njom i načini na koje se lakše i brže može rešiti problem koji imaju osobe obolele od HIV-a, bojazan kod pacijenata i dalje postoji. Ipak, Bratislav pojašnjava da ukoliko se otkrije na vreme, uz savremenu terapiju osoba sa sidom može da ima dug i kvalitetan život kao i osoba koja je zdrava. Ipak, kako dalje navodi, ovo ne važi za sve one osobe koje HIV otkriju kasno kada su već razvili bolesti koje su ostavile trajne posledice po zdravlje.
– HIV je zahvaljujući savremenoj medicini danas jedna, možemo reći “komforna bolest”, odnosno stanje. Za razliku od drugih bolesti ne zahteva promenu ishrane ili drugih životnih navika. Kontroliše se jednom tabletom dnevno, bez nekih neželjenih efekata, a lečenje je besplatno. Međutim, imajući u vidu da i dalje veliki broj ljudi ne zna da osobe sa ovim virusom uz savremenu terapiju nisu zarazne, postoji i dalje velika diskriminacija u svim oblastima (odbacivanje porodice, otkaz na poslu, odbijanje sa se pruži zdravstvena usluga i slično) – navodi Prokić i dodaje kako je jako važno da osobe koje imaju sidu znaju da njihovo udruženje postoji i da se mogu obratiti za psihološku i pravnu pomoć, ka i da razmene iskustva sa njihovim savetnicima koji već dugo i uspešno žive sa ovom bolešću.
Mere prevencije
Pored već uveliko poznate metode testiranja, još neke od efikasnih strategija sprečavanja od zaraze sidom koje preporučuje Prokić jesu korišćenje kondoma pri svakom seksualnom odnosu, testiranje zajedno sa partnerom, kao i pojedinačno korišćenje igle za drogu…
– Moguće je koristiti i terapiju za prevenciju HIV-a (PrEP i PEP). Malo ko zna da postoji preekspoziciona profilaksa (PrEP), odnosno terapija za osobe koje nemaju HIV, ali su u riziku da se zaraze. Sa PrEP-om se otpočinje pre rizičnog seksualnog odnosa. Ako se ispravno koristi on smanjuje rizik od inficiranja putem seksa za više od 99 odsto. Ako je pak osoba imala nezaštićeni seksualni odnos, treba da nam se obrati kako bi je uputili na postekspozicionu profilaksu (PEP) – terapiju koja se uzima do 48/72 sata od potencijalne izloženosti HIV-om, kao što je nezaštićeni seksualni odnos. Neke opservacione studije pokazuju da PEP smanjuje rizik od inficiranja za 80 odsto.
Gde se možete testirati na HIV u Srbiji?
Testiranje koje je jedan od najznačajnijih koraka kada je prevencija kod HIV-a u pitanju u našoj zemlji moguće je u čak 25 Centara za javno zdravlje, dok isto nude i neke od organizacija poput Asocijacije Duga, Udruženje Prevent i Organizacije Jazas. Takođe, postoji i mogućnost da se testiranje na HIV uradi u mnoštvu privatnih medicinskih laboratorija koje kod nas postoje.
Izvor: Blic