Parada ponosa se ve? godinama organizuje širom sveta, sale pa i u glavnom gradu Srbije. Nekad bi bila uspešno realizovana, nekad ne. Treba pomenuti da je 2001. godine organizovana prva Parada ponosa u vreme vladavine DOS-a, u Beogradu, ali je doživela potpuni fijasko. Naredna je trebala da se održi tokom vladavine bivšeg premijera Koštunice (DSS), ali ni ona nije održana zbog Martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, 2004.godine. Slede?a parada je organzovana za 2009. godinu u vreme vlade Mirka Cvetkovi?a i tadašnje DS ve?ine. Me?utim ni ovaj put parada nije održana na dogovorenom mestu, ve? ispred Palate Pravde, zbog nemogu?nosti tadašnjih vlasti da bolje obezbede doga?aj. Tokom 2010.godine parada je organizovana i realizovana, ali uz veliki broj povre?enih demonstranata i policajaca, opet zbog propusta tadašnjih vlasti na ?elu sa DS-om, u obezbe?ivanju grada tokom doga?aja. Tokom 2011. godine , tadašnji predsednik Srbije Boris Tadi? nije dao zeleno svetlo za održavanje Prajda. Parade ponosa tokom 2014. i 2015. protekle su bez sukoba policije i demonstranata i bez napada na osobe LGBT populacije tokom skupa.
Parada ponosa 2001:
Pokušaj organizovanja prve Parade ponosa u Beogradu koja je bila zakazana za 30. jun 2001. godine pod sloganom „Ima mesta za sve“, doživela je te godine fijasko. Ona je organizovana u vreme kada je Vladom Srbije upravljao pokojni premijer Zoran ?in?i?. Na ?elu organizacije parade bili su Labris i Gayten. Osobe okupljene na Trgu Republike napala je grupa ekstremista. Prema procenama organizatora parade, tom prilikom je povre?eno više od 40 osoba. U pismu Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijata u Beogradu, navedeno je da je povre?eno 6 gra?ana i 8 policajaca. Ekstremisti su nameravali da napadnu prostorije politi?ke partije SDU, ali su greškom polupali prozore privatnog preduze?a „Libertas“ , koje se nalazilo u istoj zgradi, ispod prostorija SDU-a.
Premda je zvani?na reakcija predstavnika Vlade izostala, u medijima su se ?ule brojne reakcije nevladinih organizacija, kao i istaknutih javnih li?nosti. Tako?e, reagovale su brojne me?unarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Pored osuda nasilja, javljali su se i homofobi?ni komentari.
Organizacija Belgrade Pride je najavljivala organizovanje druge parade ponosa 2004. godine. Te godine je bila uspostavljena prva Vlada Vojislava Koštunice. Pripreme su trajale nekoliko meseci pre kona?nog otkazivanja parade iz bezbednosnih razloga nakon eskalacije nasilja na Kosovu i Metohiji i paljenja crkava i manastira kao i džamija u Beogradu i Nišu, marta 2004. Grupa aktivista okupljenih oko Belgrejd prajda po?ela je da organizuje Queer Beograd.
Povorka ponosa 2009:
Druga po redu zakazana parada ponosa trebalo je da se održi 20. septembra 2009. godine. Trebalo je da bude održana u vreme kada je na ?elu Vlade Srbije bio Mirko Cvetkovi?. Održavanje parade ponosa podržale su ambasade Holandije, Švedske, Velike Britanije, Norveške i Nema?ke, zatim Misije UN-a i OEBS-a, predstavnici ministarstava i drugih državnih ustanova, kao i ve?i broj javnih li?nosti.
Od javnih li?nosti koje su me?u prvima podržale paradu ponosa bili su Ana Rodi?, Ana Sofrenovi?, Bebi Dol, Biljana Cincarevi?, Biljana Risti?, Biljana Srbljanovi?, Boris Dežulovi?, Dejan Anastasijevi?, Dragana ?osi?, Dragan Bjelogrli?, Dušan Makavejev, Gor?in Stojanovi?, Hristina Popovi? Mijin, Ivan Tasovac, Katarina Rebra?a, Kebra, Lena Bogdanovi?, Luna Lu, Maja Uzelac, Milutin Petrovi?, Milica Tomi?, Jelena Karleuša, Mirjana Karanovi?, Nenad Marjanovi?, Nikola ?uri?ko, Sani Armani, Seka Sabli?, Indira Radi?, Svetlana Bojkovi?, Brankica Stankovi?, Slavimir Stojanovi?, Sonja Vuki?evi?, Sr?an Dragojevi?, Svetlana Luki?, Svetlana Vukovi?, Svetozar Cvetkovi?, Teofil Pan?i?, Vladimir Arsenijevi?, Žarko Trebješanin, Želimir Žilnik.
Tako?e, snimljeno je nekoliko promotivnih spotova pod sloganom „Ljubav nije da se krije, nego da se ponosi“ u kojima su u?estvovali Dragan Bjelogrli?, Gor?in Stojanovi?, Hristina Popovi?, Nikola ?uri?ko, Mirjana Karanovi?, Bebi Dol, Milutin Petrovi?.
Uporedo sa podrškom u javnosti su se pojavile pretnje organizatorima i u?esnicima povorke ponosa. Ulice Beograda bile su išarane grafitima koji su pozivali na spre?avanje povoke ponosa i nasilje.
Grafite koji pozivaju na nasilje, kao i poruke nasilja koji su se javili u medijima, republi?ki tužilac, Slobodan Radovanovi? je u to vreme ocenio kao „polemi?ki ton“:
– Ne možemo mi da reagujemo na natpise u medijima, mi možemo da reagujemo ako do?e do nekih posledica iz svega toga. Mislim da što se ti?e medija, ne vidim ja tu nešto, imamo opre?ne stavove, to su neki polemi?ki tonovi. Daj sad da ne komentarišemo to, ali ajde da stvorimo uslove da se to sve završi u redu i miru.
Tadašnji gradona?elnik Beograda, Dragan ?ilas je, me?utim, izjavio da „seksualno opredeljenje ” treba da ostane „u ?etiri zida“, ali je kasnije korigovao svoju izjavu i objasnio je da je tom izjavom „izrazio bojazan da ?e takva manifestacija izazvati reakciju onih koji svakih nekoliko desetaina dana uništavaju grad“, kao i „bojazan za bezbednost u?esnika.”
Jedan dan pre zakazane povorke ponosa organizatori su saopštili da se povorka ne?e održati. Kao razlog navedeno je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova kojim se uredno prijavljen skup u centru grada premešta na plato ispred Palate Srbije iz bezbednosnih razloga. Organizatori povorke su ovo ocenili kao zabranu prijavljenog skupa u centru grada i doneli su odluku da ne održe skup na Uš?u. Majda Pau?a, jedna od ?lanica organizacionog odbora izjavila je:
-Simbolika ove manifestacije svuda u svetu je da se simboli?no prošeta centrom grada i pokaže da smo ravnopravni gra?ani. Ne želimo da šetamo po nekoj livadi na Uš?u, to ne bi bila Povorka ponosa.“
Vlada je insistirala na tome da skup nije zabranjen, ve? samo izmešten na drugu lokaciju.
Parada ponosa 2010:
Septembra, 2010. godine organizatori su najavili održavanje parade ponosa 10.10.2010. Prema planu, okupljanje je zapo?eto u parku Manjež, odakle se povorka kretala Nemanjinom ulicom do zgrade Vlade Srbije, a zatim Ulicom kneza Miloša. Žurka nakon povorke održana je u SKC-u. Skup su podržali predsednik Boris Tadi?, ministar policije, Ivica Da?i?, predsednica Skupštine, Slavica ?uki?-Dejanovi?, a ministar za ljudska i manjinska prava, Svetozar ?ipli? je najavio li?no prisustvo, kao i državni sekretar za ljudska i manjinska prava, Marko Karadži?, koji je i 2009. godine bio jedan od najja?ih glasova podrške povorci ponosa.
Parada je, kao što je i najavljeno, održana 10. oktobra 2010. godine, sa po?etkom u 10 ?asova u parku Manjež u Beogradu, gde se okupilo više od 1000 u?esnika i u?esnica parade ponosa. Održana je u momentu kada je premijer Srbije bio Mirko Cvetkovi?, a predsednik Boris Tadi?. Skup je otvorio šef delegacije EU, Vinsent Dežer. Skupu su se, pored organizatora, obratili i ministar za ljudska i manjinska prava, Svetozar ?ipli?, šef delegacije OEBS-a, Dimitrios Kupreos i ambasador Saveta Evrope u Srbiji, Konstantinos Jerokostopulos. Skupu su prisustvovale li?nosti iz politi?kog i javnog života, kao što su Mirjana Karanovi?, Nikola Kojo, ?edomir Jovanovi?, Žarko Kora?, Miljenko Dereta, Marko Karadži?, Vukašin Obradovi?, Petar Anti?, kao i ambasadorka SAD-a, Meri Vorlik.
Povorka ponosa, sa velikim transparentom „Možemo zajedno“ i brojnim zastavama duginih boja, krenula je u 11:30 od parka Manjež preko Nemanjine, Kneza Miloša i Masarikove do SKC-a, gde je organizovana žurka, koja je završena u 13:30, ranije nego što je predvi?eno.
Pretnje u?esnicama i u?esnicama parade pojavile su se nakon objavljivanja planova da se parada održi. U pretnjama koje su dolazile od raznih ekstremnih organizacija pozivalo se na fizi?ki obra?un i lin? u?esnika i u?esnica. Bezbednost u?esnika i u?esnica parade, me?u kojima je bilo i diplomatskih predstavnika i predstavnica, garantovale su policijske snage koje su u velikom broju bile raspore?ene oko mesta održavanja skupa i šetnje.
S druge strane, 6.500 huligana izazvalo je nerede u Beogradu, napadom na policiju i pojedine zgrade. Tokom nemira huligani su napali zgradu Demokratske stranke i Socijalisti?ke partije Srbije, zgradu RTS-a, pokretni mamograf, kao i brojne prodavnice u centru Beograda, iz kojih je pokradena roba. Sukob sa policijom je smiren oko 14 ?asova. Tadašnje vlasti nisu znale kako da bolje organizuju ceo doga?aj, pa je došlo do sukoba demonstranata i policajaca. Tokom nereda povre?ena su 132 policajca i 25 gra?ana, a uhapšeno je 249 osoba.
Ve?ina predstavnika i predstavnica Demokratske stranke su ocenili da su nemiri navodno osmišljeni kako bi se narušio mir, stabilnost i demokratski poredak. Portparolka DS-a, Jelena Trivan je pokušavala da celu situaciju loše organizacije doga?aja obrazloži opravdanjem da:
-To o?igledno nema nikakve veze sa njihovim stavom prema paradi. To su huliganske bande koje se ponašaju po istom obrascu, bilo da je re? o fudbalskoj utakmici ili ideološkom protestu. To su huligani, a ne borci za bilo kakve moralne vrednosti ili na?ela, i kao takvi moraju da budu strogo kažnjeni.
Ministar ?ipli? je u reakciji na nasilje tešio time da je važno da je „parada uspela“, ?ime se pokazalo da je „Srbija slobodna zemlja“, što je ocenio i kao „kona?ni poraz“ huligana.
Parada ponosa 2011:
Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadi? nije podržao održavanje gej parade, a premijer Srbije je bio Mirko Cvetkovi?. Parada ponosa je bila najavljena za 2. oktobar 2011, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, nakon konsultacija sa državnim vrhom odlu?ilo da se svi skupovi koji su najavljeni za 1. i 2. oktobar, osim kulturnih i sportskih manifestacija zabrane radi bezbednosti gra?ana. Tako?e su postojala saznanja da ekstremisti?ke grupe spremaju nerede u više delova Beograda i da pale zgrade i automobile.
Parada ponosa 2014:
Organizatori su saopštili da je nedelja ponosa odložena u maju zbog vanredne situacije, a da ?e biti održana od 22. do 29. septembra 2014, a šetnja gradom najavljena je za 28. septembar. Parada je održana pod sloganom “Ljudi za ljude: da kažemo da smo tu i kako nam je”. Organizatori najavljuju debatni program koji ?e biti posve?en ja?anju solidarnosti izme?u LGBT zajednice i drugih ugroženih grupa u Srbiji. Centar Beograda je okupirala policija, grad je bio pod opsadom, a policija je legitimisala sumljiva lica na ulici. Tadašnji ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade Srbije , Aleksandar Vu?i? je poru?io da prilikom održavanja Parade Ponosa u Beogradu ne sme da bude nasilja, jer se u Srbiji poštuju Ustav i zakon! Prisustvali su mnogobrojni ambasadori, ministri, politi?ari, reditelji. Parada ponosa je bezbedno protekla. Bilo je manjih incidenata, privedeno je više od 50 ljudi.
Parada ponosa 2015:
Dana 11. decembra 2014. orzanizatori parade ponosa su na Me?unarodni dan ljudskih prava podneli prijavu za održavanje Nedelje ponosa i Parade ponosa. Trajala je od 14. do 20. septembra 2015, a šetnja gradom je bila održana 20. septembra 2015. Parada ponosa Beograd postala je ?lanica Evropskog udruženja organizatora Prajda (EPOA) i svetskog udruženja Prajd organizacija (InterPride). Te godine je održana po prvi put i trans parada u Beogradu zajedno sa gej paradom. Parada ponosa i Ponos trans osoba, kao i tradicionalna šetnja od vlade Srbije do gradske skupštine, obe manifestacije prošle su bez incidenata, a centar grada tokom celog dana obezbe?ivale su jake policijske snage. U?esnici Prajda igrali su uz muziku sa kamiona koji je oki?en šarenim balonima, družili se, pao je prvi poljubac na manifestaciji Trans ponos, ima onih koji su došli rolerima, neki biciklima, neki sa decom i ku?nim ljubimcima. Treba pomenuti da je Parada ponosa uspešno održana u vreme kada je premijer Srbije bio Aleksandar Vu?i?.