Priče koje su se s vremena na vreme provlačile o tome da je Petar Živković bio homoseksualac nisu mogle da zaobiđu ni kralja Aleksandra. “Sve veći Živkovićev uticaj na Aleksandra potpomagala je prinčeva lična vezanost za njega, možda čak i njihov homoseksualni odnos”, pisao je Dejvid Mekenzi. Ovde treba uzeti u obzir da se Dejvid Mekenzi među izvorima oslanjao i na tekstove rodonačelnika srpske tabloidne štampe Krstu Cicvarića koji generalno nije uzimao istinu kao argument u borbi sa protivnicima.
„Očito, Aleksandar nije bio ženskar i nije znao postupati prema ženama”, prisećao se i general Panta Draškić. „U više od tri godine, koliko sam proveo u njegovoj službi, ni jedan jedini put nisam opazio odnos s nekom ženom.”
Draškića je strašno čudilo što se princ Aleksandar, potonji kralj, Peri Živkoviću obraćao “na ti”, prilično prisno, što nije činio ni sa kim osim sa članovima svoje porodice. Inače, te tračeve ni njegovi bliski prijatelji nisu mogli da potvrde ili da poreknu.
Antonije Antić je tvrdio da je Živković „imao običaj da se ljubi s muškarcima kad se napije“ i da niko od njegovih drugova nije znao da je on „ikada imao odnose s ma kojom ženskom“.
Kako je posle Velikog rata rasla Živkovićeva moć, tako je on stvarao i sve više neprijatelja, pa i neke koji su pripadali „Beloj ruci“.
Uz podršku kralja Aleksandra rešen je skandal koji je doveo do “drugog solunskog procesa”, kada je Živković tužio za klevetu Milorada Radovanovića Koču koji ga je optužio da je “pasivni pederast”. Koča Radovanović je dobio dve godine zatvora i gubitak čina vojske, međutim brzo je posle rata rehabilitovan.
Živković je ocenio da se time direktno dira u njegovu čast…
Izvor: Nedeljnik