Erik i Erika predstavlja dramatizaciju izuzetne životne priče austrijskog šampiona u svetskom prvenstvu u skijanju Erike Šineger koja se odrekla svoje titule kada je napokon postala Erik.
Rođena 1948. godine, kao beba nije ima fizičkih naznaka ikakvih genitalija, babica ju je progasila devojčicom i porodica se složila s tim. Odrastajući na udaljenoj farmi, Erika je bila poprilična muškarača i obožavala je da popravlja traktor ili da ručno izrađuje skije za sebe kako bi postala veoma smela sportistkinja.
U pubertetu bez ikakvih znakova rasta grudi, bila je svesna da nije poput drugih devojaka u svojoj školi, ali to je bila tema o kojoj nije raspravljala ni sa kim, pogotovo ne sa svojom majkom.
Njene vratolomne tehnike na padinama su privukle pažnju lokalnih trenera, a zatim i austrijske reprezentacije koja je rado prihvatila ovog brzog atletu koji bi mogao da osvoji medalje i donese popularnost šefovima koji su bili gladni publiciteta.
Eriku (Markus Freistater) su obožavali kao asa ali su onda 1968. godine olimpijski organizatori uveli novi medicinski test koji je utvrdio da je Erika genetski bila muškarac. Timski zvaničnici, više zabrinuti svojom reputacijom ukoliko vest procuri, hospitalizovali su Eriku i izvršili pritisak na nju i njene roditelje kako bi pristali na operaciju koja bi joj obezbedila fizički izgled žene.
Da se ljubazna sestra, koja se o njoj brinula, i saosećajni doktor, koji joj je napokon objasnio detalje, nisu umešali, Erika ne bi donela svoju odluku.
Tada je znanje o međuseksualnoj deci bilo tragično siromašno na toliko nivoa, kao što je i danas. Povinovanje društvenim očekivanjima da je pol deteta jasno određen kao muški ili ženski je nanelo mnogo bola ljudima koji su odrasli u praznini između. U Erikovom slučaju se završava srećno, kako na kraju saznajemo da je sada oženjen, da ima dete i da vodi vrlo uspešno dečje ski odmaralište u svom rodnom selu.
Ovaj novi dokumentarni film austrijskog režisera Reinholda Bilgerija postupa pažljivo s pričom i vešto izbegava bilo koji pokušaj da je senzacionalizuje. Saosećajni prikazi Erika/Erike i njene majke naročito, kjučna su komponenta za razumevanje kako pretpostavke društva mogu da imaju poguban efekat na pojedince slične ovima. Na ovaj način film daje doprinos o nastavku dijaloga o transrodnosti.