Ubistva homoseksualaca na tvrđavi u Nišu


Krvava priča koja je potresla sve stanovnike Niša 80-ih godina i dalje se prepričava. Tim više što jedno od tri ubistva nikada nije rasvetljeno. Početkom tih godina, na samoj tvrđavi dogodila se serija svirepih kasapljenja, nakon čega su žrtve bacane sa zidina. Mesto koje je do tada bilo omiljeno šetalište Nišlija, postalo je poprište jezivih zločina koje su meštani zaobilazili u širokom krugu.

Istragom policije utvrđeno je da su sve žrtve bili homoseksualci, dok je u pozadini cele priče otkrivena trauma iz detinjstva jednog čoveka. I posle više od trideset godina od ovih strašnih zločina, neke stvari još nisu do kraja otkrivene.

Na tvrđavi su do tih godina bile smeštene i dve kafane, zbog kojih je uvek sve vrvelo od ljudi. Međutim, odlukom gradskih vlasti, kafane se zatvaraju, a tvrđava postaje stecište ljudi sklonih krivičnim delima.

I baš tada, 1981. godine, ispod zidina na istočnom delu tvrđave, pronađeno je potpuno golo i beživotno telo studenta Zorana Radovića (25). Na lešu nije bilo vidljivih povreda, osim podliva na vratu. Prilikom uviđaja nije pronađeno ništa što bi inspektore uputilo na počinioca.

Obdukcija je pokazala da mu je polomljena podjezična kost.

Insprektori saznaju da je bio omiljen u društvu, miran i povučen student, koji je poslednjih meseci bio u srećnoj vezi sa devojkom Milicom. Međutim, detaljnijom istragom, utvrdilo se da se Zoran kretao u homoseksualnim krugovima.

Nakon toga, meseci su prolazili, a istraga je tapkala u mestu.

Dve godine posle ubistva studenta, na niškoj tvrđavi ponovo je pronađeno beživotno telo, ali ovog puta u fazi raspada jer je tu ležalo više od mesec dana. Identifikovan je kao Milan Protić (50).

Dok je vršen uviđaj, u neposrednoj blizini pronađen je još jedan leš. Kako je kasnije istragom utvrđeno, treća osoba je bila Stevan Rajić, koji je živeo na samo 20 metara od Protića.

Rajić je imao izraženu grbu na desnom ramenu, a komšije su za obojicu rekle da su bili uzorni ljudi koji nikada nisu pravili probleme.

Posle ova dva slučaja, čitav Niš živeo je u strahu, a tvrđava je opustela.

Inspektorima ubrzo stiže anonimno pismo koje će potpuno promeniti tok istrage. U pismu je naznačeno da su i ove dve žrtve pripadale gej populaciji.

Policija počinje da se krije po tvrđavi, u katakombama i lagumima, ne bi li došli do nekog traga. Već prvo veče, u katakombe ulazi homoseksualni par da bi imali seks. Policajci su prisiljeni da sačekaju da završe kako bi mogli da ih privedu na ispitivanje.

Međutim, i pored danonoćnog skrivanja inspektora po lagumima, istraga nije napredovala. Zbog toga pozivaju kolege iz Beograda da im pomognu.

Primenjujući novu strategiju, da u civilu sede po restoranima i kafanama i osluškuju šta ljudi pričaju, dolaze do informacije da je jedan homoseksualac pobegao u Ljubljanu, neposredno nakon pronalaženja dva leša.

Nije im trebalo mnogo da ga tamo i pronađu. Posle ispitivanja, otkrivaju da je on jedini koji je uspeo pobeći ubici jedne večeri. I da je zbog straha da će ga krvnik pronaći, pobegao u Sloveniju. On, takođe, otkriva da je ubica Rom i da nema više od 15 godina.

Inspektori se okreću dečaku, u prvom trenutku ne verujući da bi on mogao savladati sve svoje žrtve. Pratili su ga svakodnevno i utvrdili da ne prođe ni dan, a da ne ode u bioskop kako bi odgledao film Brus Lija, da takođe često posećuje tvrđavu gde prilazi starijim ljudima i pokušava da ih nagovori na seksualni odnos.

Nije im trebalo više dokaza i islednici ga privode. Na njihovo iznenađenje, nije izbegavao razgovar o ubistvima. Odmah je priznao da je dvojicu hteo da opljačka, pa ih gurnuo sa bedema i ubio. Opisao je i da se sa Milanom Protićem (50) dogovorio da ima seksualni odnos, ali dok su išli bedemom, shvatio je da mu se gadi jer je stariji od njega. Isto se desilo i sa Stevanom Rajićem. Plašio se da će njegovo društvo saznati da je opštio sa muškarcem sa anomalijom, pa je i njega rešio da ubije.

Međutim, negirao je ubistvo prve žrtve, što je i poligraf potvrdio. Kada je student ubijen, imao je samo 13 godina.

U istragu se uključuje i psiholog, koji otkriva da je ovaj tinejdžer još u najranijem detinjstvu doživeo traumu. Sa samo 10 godina video je tešku tragediju, dva brata su mu se udavila, a njega su nekim čudom spasili. Posle dve godine, kad se njegova majka preudala u susedno selo pored Niša, njegovog očuha je ubio brat. Dečak je opet bio očevidac, što je samo pojačalo njegove traume.

Takođe, sa 15 godina je imao seksualni odnos sa licem iz Palestine, kako bi prehranio sebe i porodicu. Od tog trenutka počeo je da oseća veliku mržnju prema gej populaciji.

Maloletni ubica je osuđen i poslat u popravni dom. Danas je slobodan i živi mirnim životom. Ubistvo studenta nikada nije rasvetljeno.

Izvor: Telegraf


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *