Transrodni muškarac o muškim privilegijama


Džejms Sent Džejms je transrodni muškarac, saradnik onlajn magazina “Everyday Feminism”, za koji je napisao tekst o muškim privilegijama. Dvadeset pet primera muških povlastica iz ugla transrodnog muškarca zaista govore same za sebe

Mnogo toga se promenilo otkako sam počeo da uzimam testosteron. Fizičko i psihičko zdravlje mi se popravilo, moje dugmence za uživanje poraslo je više od tri centimetra, moj prirodni vonj postao je toliko snažan da sam se i sebi gadio ako se nisam tuširao svakog dana (ne postoji taj dezodorans koji može da suzbije ovu zver). Mnogo sjajnih krupnih telesnih promena i psihičkih poboljšanja. A tu su i manje, čudnije pojave: konačno sam zavoleo kikiriki-puter i čokoladu, moja omiljena boja je od plave prešla u zelenu, moj najomraženiji školski predmet odjednom mi je postao omiljena razonoda.

Svakojake stvari su se promenile, kako krupne tako i sitne. Bio sam ista osoba kao i uvek, samo sam postao naprednija verzija. Dugoročno, ne znam koliko toga je samo fizička reakcija na T, koliko je ishod odlaska iz otrovnog okruženja a koliko su mi se ukusi prirodno menjali s godinama. Ali koliko god bilo fascinantno pratiti te psihičke i fizičke promene, bilo je potrebno mnogo prilagođavanja kako bih shvatio reakcije drugih prema meni. Ukratko, prosečni Amerikanci se bolje ophode prema meni zato što me doživljavaju kao mladog, belog, heteroseksualnog (?!) muškarca. I primetio sam mnogo novih povlastica koje sam odjednom uživao zbog toga.

Samo da se zna, ovaj članak nije za transfobične ljude koji će ga deliti i govoriti: „Vidite?! Vidite?! Transrodni tipovi ubiru sve plodove patrijarhata i MORAMO DA IH MRZIMO!“ Ako mislite da je tako, onda ne pazite dovoljno. I očigledno se niste dobro informisali o transrodnim problemima. Ili patrijarhalnim problemima. Ili feminističkim. Ili o bilo kakvim problemima koji imaju veze s neravnopravnošću zasnovanoj na našoj otrovnoj kulturi.

Dakle, ovaj članak se naprosto bavi uopštenim muškim povlasticama koje su prvenstveno u rukama cisrodnih muškaraca koji misli da ih pružaju drugim cisrodnim muškarcima. Da, mnogo transrodnih muškaraca (u procesu) oseća posledice muških povlastica. Pogotovo mi koji smo belci. Tome uopšte neću protivrečiti.

Ali ne možemo gubiti vreme žaleći se zbog transrodnih muškaraca koji slučajno dobiju muške povlastice zbog promenljivih razloga koji nemaju nikakve veze s tim. Moramo da se usredsredimo na ‒ znate ‒ muške povlastice, one su pravi problem. Patrijarhat je nepošten, tako da njega moramo da napadamo.

Činjenica je da se osećam neprijatno zbog muških povlastica. Shvatam da je ono što se dešava nepošteno i moj je zadatk da skrećem pažnju na to. Sad me doživljavaju kao muškarca, na kraju krajeva. I ironija je u tome što su drugi muškarci spremniji da me slušaju kad govorim o tim temama.

Dakle, evo (veoma) kratkog spiska svakodnevnih primera promene ponašanja prema meni ‒ bez ikakvog logičnog razloga.

1. Odjednom sam duhovit

Uvek sam imao zajedljiv, sarkastičan smisao za humor sklon satiri. U stara vremena su me u najboljem slučaju doživljavali kao neduhovitu devojku ‒ a kao kučku u najgorem. Sad kad sam nizak belac, ljudi me automatski doživljavaju kao komedijaša i smeju se onome što izvaljujem. Ali ništa se nije promenilo. Čak sam reciklirao neke stare fore koje ljudima nisu bile smešne samo da bih se uverio.

2. Međutim, ipak me shvataju ozbiljnije

I dalje se zapanjim koliko ljudi zaćuti čim otvorim usta. Verujte mi, moji stavovi nisu se nimalo promenili. Čak sam pokušao da osujetim ozbiljne razgovore glupostima kako bih video šta će se desiti ‒ i ipak imaju visoko mišljenje o meni.

3. Retko mi upadaju u reč

Kao devojku su me toliko često prekidali da sam počeo da prekidam druge kako bih opstao u razgovorima. Nažalost, ta navika se toliko ukorenila da hvatam sebe kako to i dalje povremeno radim iako je sad retko potrebno.

4. Plaćaju me više

Dokaz su moji bankovni izvodi. Neoborivi numerički dokaz.

5. Lakše se snalazim sa siromaštvom

Pored toga što me uglavnom više plaćaju, lakše nalazim posao kad je poslodavac belac. Kao da pomažu drugaru ili tako već nešto.

6. Odeća mi je praktičnija

I kvalitetnije izrade, dugotrajnija, jeftinija, manje je procenjuju…

7. Stalno mi gledaju kroz prste

Samo da se zna, nikad nisam uradio ništa toliko strašno da bi neko izgovorio onu frazu koja spasava sve „Muškarci kao muškarci“, ali često zaboravljam da držim jezik za zubima pred nadređenima i autoritetima. Iako sam upadao u grdne nevolje za vreme školovanja i na prvim poslovima, sad se ne sećam da su me ijednom prozvali ili prekorili.

8. Ne smatraju me odgovornim za sprečavanje silovanja

Sećam se svih predavanja o predupređivanju silovanja koja sam slušao. Uvek su govorili o tome kako bi trebalo da se ponašam, kad i gde da hodam, kako da pokrijem svoje piće i tako dalje. Danas mi ne govore ništa. Čak ni da ne silujem.

9. Velika je verovatnoća da ću bezbedno stići kući posle usamljene noćne šetnje

Ukoliko neko ne vreba da me opljačka, ali to je nešto sasvim drugo. Činjenica je da šetam sam noću mnogo više nego ranije zato što sam muško. Navučem kapuljaču i čak se dešavalo da ljudi pređu na drugu stranu ulice kako ne bi prošli pored mene.

10. Ne moram da držim svoju čašu na oku na zabavama i društvenim skupovima

Ukoliko nije reč o gej klubu gde ima sumnjivih jezivih matoraca koji vole piletinu, ne pada mi na pamet da bi neko mogao da mi sipa nešto u piće.

11. Neznanci (kao ni bilo ko drugi) mi ne govore da se smeškam

Nijednom se nije dogodilo. Nijednom.

12. Nepoznati prolaznici ne govore šta misle o mom telu

(Niti očekuju da im zahvalim posle toga.) To mi se nijednom nije desilo u običnom, svakodnevnom svetu.

13. Smem da imam malje po telu

Dosta o tome.

14. Smem da ostarim

I verovatno će me zbog toga smatrati „markantnim“ ili „uglađenim“.

15. Smem da jedem bez nadzora

I dalje sam prilično mršav, ali ljudi me više ne osuđuju zbog onoga što jedem niti pitaju treba li uopšte da jedem.

16. Moje sposobnosti su važnije od mog izgleda na poslu

Na nastupima nosim farmerke i majicu. Nikoga nije briga. Važan je samo kvalitet mog rada.

17. Većina pornića napravljena je za mene

Pa, za tipičnog muškarca koga iole seksualno privlače žene. Čak su i „lezbo“ pornići često pravljeni po muškom ukusu.

18. Stariji belci se ponašaju prema meni kao prema najboljem drugaru

Pogotovo kad moram da nosim pantalone i kravatu. Zapanjen sam koliko neznanaca rado zapodeva razgovor sa mnom na taj… očinski način. Srdačno se smeškaju, oči im blistaju i rado dele mudrosti sa mnom pre nego što mi i padne na pamet da pitam. Kao da automatski postajem njihov patrijarhalni pulen.

19. Mogu da budem gejmer bez bojazni da će mi pretiti, vređati me ili omalovažavati

Gejmerska industrija je i dalje mahom muški svet.Junak inje igara su najčešće seksualizovane, brutalno se ophode prema njima i omalovažavaju ih kad su uopšte zastupljene ‒ a ni gejmerke ne prezaju od toga.

20. Moje blagostanje je na prvom mestu

Niko više ne očekuje da bilo šta žrtvujem zbog njih.

21. Imam znatno manju seksualnu odgovornost

Mogu da se krešem s onoliko partnera s koliko hoću i niko mi neće reći ni reč zbog toga.

22. Smem da zauzimam prostor ‒ mnogo prostora

Ako sam raspoložen da se širim u gradskom prevozu, niko mi ‒ bez obzira na pol ‒ više ne govori da se pomerim. Samo se ponašaju kao da imam puno pravo da budem drzak. (Samo da napomenem kako sam to radio samo zbog eksperimenta.)

23. Nisam više žrtva „blagog“ seksizma

Molbe da nekome donesem kafu, pomognem da se kancelarija ukrasi radi proslave ili da počistim posle dotične zabave sad su prošlost.

24. Ljudi misle da je samo moja snalažljivost zaslužna za moje uspehe

Naporno sam radio, naravno, ali imao sam i mnogo sreće i pomoći. Ljudi više ne dovode u pitanje moje pravo na pohvale, niti nagoveštavaju kako sam zaradio time što sam mutio. Isti uspesi su odjednom samo moja zasluga, svi su teško stečeni… sve ono što nema baš nikakve veze s ovim kulturnim sistemom.

25. Mogu da govorim najveće budalaštine

A ljudi će i dalje misliti da sam u pravu. Ozbiljno, probao sam.

Mogao bih da nastavim, ali, znate, pomanjkanje prostora. Ali navedeni primeri pokuljali su iz mene onoliko brzo koliko mogu da kucam.

Pošto su se prema meni ophodili i kao prema ženi i kao prema muškarcu, jasno sam video te povlastice. A ima ih previše da bih ih izbrojao.

Ako niste iznenađeni ovim spiskom, podelite ga s onima koji će se začuditi. A ako nikad niste razmišljali o ovim svakodnevnim stvarima, zapitajte se zašto je tako. I, što je najvažnije, pričajte o tome. Nemojte dozvoliti da se ove diskusije zaborave.

A ako ste muškarac, bilo kakav, uradite svoj zadatak i govorite o problemima koje primećujete. Učestvujte u dobrotvornim akcijama, organizacijama i tribinama. Glasajte za važne predloge. Govorite mladićima šta je prihvatljivo ponašanje, a šta nije.

Molim vas, uradite ono što je do vas. Očigledno je da će vas ljudi slušati.

* Prevod ovog teksta nastao je kao deo projekta „LGBT razgovori: jačanje zajednice“ koji sprovode E-Novine, a finаnsirа Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije

Izvor: e-novine


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *