Srbin u braku sa Hrvatom


Beograđanin Ivan Zidarević (32) poznat je kao prvi Srbin koji je s Hrvatom sklopio životno partnerstvo, a njihov brak je i prvo životno partnerstvo u Hrvatskoj uopšte.

Za četiri godine, koliko živi u Zagrebu, uspeo je da promeni jedan pravilnik i jedan Zakon, a borbu za bolju i pravedniju Hrvatsku koju voli, u kojoj želi zauvek da živi i čije državljanstvo želi da dobije, kako kaže, nastavlja i dalje.

Njegova zagrebačka priča počela je još 2012. godine kada se zaljubio u svog partnera i kada je kao srpski državljanin i u statusu stranca, živeo konstantno na relaciji Beograd – Zagreb jer nije mogao da ostvari trajni boravak u Hrvatskoj gde mu je živeo tadašnji dečko, a danas životni partner, piše Večernji.

Stupanjem na snagu Zakona o životnom partnerstvu u junu 2014. godine, Ivanova agonija konačno je prestala i život mu se potpuno promenio. Njegova je zajednica prepoznata kao porodica pa je Ivan kao član porodice hrvatskog državljanina dobio ličnu kartu na pet godina i dozvolu za privremeni boravak koju će iduće godine, kaže, produžiti, a konačni mu je cilj i da traži hrvatsko državljanstvo jer Hrvatska je, kaže, njegova zemlja.

– Hrvatsku volim i poštujem sve njene zakone. Tu želim da živim i zbog toga i radim sve što radim da je učinim još boljom, ako mogu i koliko mogu – kaže Zidarević.

Jednu od prvih velikih promena izborio je 2016. godine kada je svojim zalaganjem i upornošću pomogao da se promeni Pravilnik o darivanju krvi.

– Jednog sam dana iznenada otišao u Zavod za transfuzijsku medicinu jer sam hteo da dam krv. Međutim, kada su u Zavodu shvatili da nisam hrvatski državljanin, samo su me vratili natrag uz objašnjenje da oni prate epidemiološku sliku svojih građana i da stranci ne mogu da daju krv. To mi je bilo diskriminatorski pa sam se požalio i Zavodu i pučkoj pravobraniteljici i medijima. Usledili su meseci dopisivanja da bi mi se na kraju, nakon godinu dana raspravljanja, javio tadašnji HDZ-ov ministar Dario Nakić s odgovorom da je komisija promenila pravilnik i da će ubuduće i stranci koji u Hrvatskoj borave duže od godinu dana moći biti dobrovoljni davaoci krvi – kaže Zidarević.

Aktivan je bio i kada je Ministarstvo porodice radilo na Zakonu o socijalnoj nezi i kada je u javnoj raspravi primetio da formalni i neformalni životni partneri nisu prepoznati kao negovatelji, a što im pak omogućava aktuelni Zakon o životnom partnerstvu. Na neusklađenost zakona Zidarević je upozorio šefa SDSS-a i koalicionog partnera HDZ-a Milorada Pupovca nakon čega je i taj propust, kaže, promenjen. Nedavno se uključio i u javnu raspravu oko ratifikacije Istanbulske konvencije.

Sam je, dodaje, Istanbulsku konvenciju pročitao nekoliko puta i u njoj nije pronašao “rodnu ideologiju”.

– To je obična manipulacija, a onima koji manipulišu cilj nije Istanbulska, već zabrana pobačaja kao što su i homoseksualce svojevremeno iskoristili da definiciju braka uguraju u Ustav – kaže Zidarević.

Na pitanje hoće li biti aktivan i kada se bude menjao Zakon o abortusu, spremno odgovara da hoće i da je isti dan kada je ministar zdravstva Milan Kujundžić na jednoj televiziji kazao kako će i Crkva učestvovati u njegovoj izradi poslao dopis tom istom ministarstvu s pitanjem da li time krše Ustav. Iduća velika bitka kojoj planira da se posveti je da se i homoseksualnim parovima omogući usvajanje dece.

Ne zbog sebe, kaže, jer on i njegov partner ne žele da usvoje dete, već zbog mnogih drugih homoseksualnih parova koji to žele, a nemaju na to pravo poput njihovih venčanih kumova koji su Hrvatsku i tužili zbog nepoštovanja presuda Evropskog suda za ljudska prava i omogućavanja postupka procene za usvajanje. U tu je svrhu već pisao ministarki za demografiju, porodicu, mlade i socijalnu politiku Nadi Murganić, predsedniku SDSS-a Miloradu Popovcu koji se, dodaje, slaže da i to pravo treba dati homoseksualnim parovima i predsednici Kolindi Grabar-Kitarović.

Ne planira da miruje ni kod donošenja novog Porodičnog zakona s obzirom na to da su ga već uznemirile prve najave predloga zakona za koje je ministarka Murganić u petak rekla da su dobrim delom netačne.

Osim što učestvuje u javnim raspravama kod donošenja zakona, piše ministrima i predsednici kako bi ukazao na nepravilnosti, Zidarević je preveo i prvu hrvatsku slikovnicu o istopolnim parovima s decom “Moja dugina porodica” na srpski jezik, volontirao je na Golom otoku i u Pakracu, a završio i Političku akademiju Srpskog narodnog veća zahvaljujući kojoj je bio i deo delegacije mladih predstavnika srpske zajednice koja se sastala s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tokom njegove nedavne posete Zagrebu.

– Bilo mi je drago što je Aleksandar Vučić nedavno došao u Zagreb iako lično nemam pozitivno mišljenje o trenutnoj srpskoj političkoj situaciji – kaže Zidarević. I njega, kaže, politika zanima i ne isključuje da se jednog dana i ozbiljnije politički aktivira, a od stranaka koje su mu bliske, osim SDSS-a, nabraja i Glas i stranku Pametno.

Iako sve više mladih ljudi odlazi iz Hrvatske u inostranstvo, on i njegov partner takve namere nemaju.

– Nemamo potrebu da idemo nekuda dalje iz Hrvatske. To bih učinio jedino kada bi mi neko kršio ljudska prava ili kad bi se dogodilo da ostanemo bez posla – kaže Ivan.

Ali sva dosadašnja iskustva koja ima, kaže, kao stanovnik Zagreba toliko su pozitivna da ne veruje da će se to dogoditi.

– Ljudi se često čude, ali ja zaista nisam imao nikakvih problema u Hrvatskoj, niti kao gej osoba niti kao Srbin – ističe on.

Otkad se preselio u Zagreb iz Beograda promenio je ukupno tri posla.

– Između ostaloga sam i konobarisao i do dva u noći posluživao goste na ekavici i nikada me niko nije ni pogrešno pogledao. Imam samo pozitivna iskustva i mogu reći da sam se potpuno integrisao u društvo. Možda je to zato i što živim u centru Zagreba, družim se sa sebi sličnim ljudima, koji razmišljaju na isti ili sličan način, ali je činjenica da problema nije bilo. Imam samo pozitivna iskustva i s ljudima s posla i sa susedima. Eventualno dobijem nekakav negativan komentar na društvenim mrežama, ali to je uobičajeno – kaže Ivan.

U rodnom Beogradu je, nažalost, bila druga priča.

– Kada sam obznanio da sam gej, nastao je problem. Moji bližnji nisu to mogli da prihvate. Roditelji su prihvatali mene kao osobu, ali ne i moj izbor – kaže on.

S roditeljima koji žive u Beogradu u kontaktu je telefonski, ali ga u Zagrebu nisu posetili i ne bi ni želeo da dođu jer bi, kaže, za svaki njegov izbor smatrali da nije dovoljno dobar. Zamerili su mu i što je izašao u medije, što otvoreno govori o svemu.

– Kada si pripadnik manjine, onda moraš da se boriš da budeš integrisan i to je jedini način da većina nema problem da si manjina. To je stalna borba – kaže Zidarević i dodaje da će se stalno boriti.

Izvor: Telegraf


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.